Народно благостање

_ 12: јануар 1935.

рнвантрнниннрнеирЦа венуле ата.

Kad u jednoj organizaciji rđavo ide onda se obično kaže da пеdostaju znanje i pošienje. Vreme će pokazati i dokazati šta је medostajalo Beogradskoj орštini. Beograđani očekujući da sami izberu upravu u SVOJOJ opštini dobili su u međuvremenu jednu ukaznu upravmnu.

Nova opštinska uprava može .da se posmatra sa dve tačke gledišta: prošlosti i budućnosti. |

Следан u prošlost znači ispitivati odgovornost. Ako se uzme da je smena iunkcionera sankcija za rđavo stanje u ор5иni, onda izlazi da su za to krivi "bivši pretsednik sa jednim broiem odbornika. Međutim jedan broj aktivnih odbornika i jedan 'broj takvih, кор је imao to sVOjStVO onda kad je u opštini bilo još gore stanje, ponova je postavljen pa sletstveno ne nosi nikakvu odgovornost. Svakako da pretpostavljena vlast ima mogućnosti ako uz fo ima i sretstava, da oceni rad svakog pojedinog odbornika za poslednjih šest godina. A samo se Тако mdže da razume da se 'z is:oga društva jedni otpuštaju a drugi zadržavaju odnosno imenuju. Naravno ako se pri tome ima samo. opšti interes pred očima.

Gledanje u budućnost znači procenjivati mogućnost i volju novih. Kako je prema dosadašnjoj organizaciji Beogradske opštine pretsednik važniji od celokupnog veća, to se mora njemu da obrati pažnia. Naimenovanjem novog pretsednika prekinuto је sa tradicijom po kojoj samo akademski obrazovani imaju pravo па taj položaj. Mi smatramo da io nije mkakva Šteta, pošto ima mnogo slučajeva na OSnoVu kojih se da izvući za'ključak da je akademiska svedodžba Бапктонгаја. Za ртезедnika je postavljen poslovan čovek, čovek koji je proveo ceo svoj vek u poslu.

Javna služba i posao nemaju nikakve sličnosti. Poslovni čovek ima za zadatak da zaradi, prema tome on mora da udešava svaki svoj akt u poduzeću, o važi i za Onog poslovnog čoveka, koji u poslu gubi. Javna služba ije služba opštnosti. Njen je cilj blagostanje naroda. Zbog toga na prvi pogled :poslovan čovek ne bi bio, bez ičega dalje, kvalificiran za pretsednika opštine.

istina i opština ima poduzeća koja se rukovode po principima privatno-privrednim. Ali većina tih poduzeća ima monopol, kao što su: osvetlenje, vodovod i +. d. Kod ih poduzeća nedostaje opasnost konkurencije, Što je inače u poslu najvažnije. Svakako :da kod tih poduzeća poslovan čovek može mnogo da uradi u pravcu racionalizacije i ušteda. Ali opštinskim poduzećima rukovode direktori, ne pretsednik. Ovaj je zato .tu, da 'baš u njihovu poslovnu politiku unese principe komunalne poliiike, a ona nema mičeg zajedničkog sa poslovnom poliikom.

G. Ilić je došao na ovaj položaj svakako kao čovek jake ruke. A on je poznat kao takav. Opštini je to odavna potrebno. Jaka ruka može mnogo da uradi, samo ве mi bojimo. da јака ruka neće moći ništa da koristi. |

U drugom svetu vrlo često se upotrebljavaju poslovni ljudi za javne funkeije. Svakako to su većinom ljudi s akademskim Školovanjem i izvesnom rutinom u javnoj upravi. Ali ipak je vreme bilo, da se i kod nas napravi taj eksperiment. Školovani ljudi kod nas su i suviše mnogo jašii na Svojim privilegijama, dajući pri tome sve manje. Velika bi sreća za nas bila, kad bi ovaj eksperiment sa poslovnim čovekom dao povoljne rezultate. To bi bio povod za lečenje od birokratije, koja u poslednje vreme preti da udavi narodnu privredu.

Promene t Beogradskoj opštini ·

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

_" читајте наше анализе Оиланса

(Страна 37

Српска банка а. д. У Загребу налази се међ првим нашим новчаним заводима који су "извршили санацију. Њена управа "саопштава у једном комуникеу, да јој је Министар трговине 29 децембра 1934 год. одобрио одлагање плаћања на основу нове Уредбе о заштити новчаних завода и њихових веровника од 23 новембра 1934 године. Ово се одлагање плаћања односи само на стара банчина дуговања, настала пре 28 децембра 1932 године, а састоји се у томе што ће се ове старе обавезе исплаћивати постепено, сваких шест месеци из сретстава која се буду наплатила у „ранијем полтођу од старих зајмова. Нови улози и потраживања по текућим рачунима, настали од 28 децембра 1932 године исплаћују се без икаквих ограничења а укамаћују се према договору. Према томе престала је важити уредба од 26 децембра 1932 године.

Према прописима нове уредбе о заштити новчаних завода и њихових веровника, Српска банка напомиње да је пречистила свој биланс те јој том приликом није било потребно употребити своје резервне фондове — а јонг мање акцијски капитал — за отписе, те су услед тога њени резервни фондови и главница остали неокрњени, Такође она чије повисила ни вредност својих непокретности за које управа каже, да их у активи биланса води знатно испод њихове данашње прометне вредности, што би могла урадити према; прописима уредбе.

Санација Српске банке д. Дд., Загреб

Даље управа у своме комуникеу констатује, да је

пре него што је банци одобрено одлагање плаћања, наро-

чита комисија постављена од стране Министра трговине, извршила преглед њеног.стања и утврдила да је њен прочишћен биланс стваран и да је банка активна.

Сматрамо, да је за Српску банку ова напомена потпуно излишна, пошто нико никад није ни посумњао у то, њен биланс није стваран и да Српска банка није активОва је констатација свакако само фррмалне природе, пошто без ње банка не би могла да се користи новом уредбом за старе обавезе. То се по себи разуме и не би требало нарочито наглашавати.

Оно што је много важније и што по нашем мишљењу управа — можда из скромности — није довољно подвукла, јесте чињеница да је она била у стању да изврши санацију а да при томе не жртвује ни једну пару сопствених сретстава! Биће много завода који се налазе под мораторијалном заштитом и који ће добити уверење, да је њихов прочишћен биланс стваран и предузеће активно, али he бити врло мало банака које ће из санације изићи с неокрњеним сопственим сретствима и са чињеницом да нису валоризирале вредност сопствених непокретности,

Ова санација и коминике управе само потврђују чаше раније изнето гледиште, да је Српска банка један од најздравијих домаћих новчаних завода и да она никада не би морала тражити мораторијалну заштиту, да нису У 1932 години на нашем новчаном тржишту постојале тако немогуће прилике.

да

на.

Из техничких разлога у овај број није могао ући чланак: „Београдске општинске финансије захтевају коревиту реформу“.