Народно благостање

Страна 38 НАРОДНО

w

= „Službene movine” од 2 јапиата 1935 godine broj 2 donose na poslednjoj strami sledeći lapidarni oglas: Атапаејоуаска trgovačka ka iz Aranđejovca „туге sanaciju na ovaj način:

„Ostatak osnovne glavnice otpisati u celosti.

Potraživanja bančinih verovnika, po ulozima na štednju, pretvoriti u deonice do 40% iznosa svakog pojedinog uloga. Od ovog pretvaranja izuzeti su ulozi koji su do 10.000 dinara, kao i oni ulozi koji služe kao garancija za isplatu bančini: potraživanja od dužnika.

Svaka deonica glasiće na 1.000 dinara. Pri iznađenom iznosu do 40% od onih potraživanja verovnika, koja nisu izuzeta od pretvaranja, deonice će se izdati samo za iznos celih па dinara, a ostatak ostaje i даје Као njihovo potraživanje”. Drugi način {edne bankarske sanacije

E = E

рап-

Pozivaju se verovnici, da u roku od 15 dana pošto ova objava bude dvaput objavljena u „Službenim novinama” shodno Uredbi o zaštiti novčanih zavoda i njihovih verovnika: dostave Okružnom sudu u Kragujevcu svoje pismene izjave da li pristaju na ovo pretvaranje uloga. Koji ne bi na vreme podneli svoje pismene izjave, smatraće se da su pristali na preivaranje. Aranđelovačka trgovačka banka?

Kako Ni će se osećati ulagači odnosno poverioci Aranđelovačke trgovačke banke, kada pročitaju ovaj oglas? — a da ne govorimo o onima koji o njemu nemaju pojma! Oglas je potpisala sama Aranđelovačka irgovačka banka. Ona izgleda da poziva ulagače ı poverioce da se u roku od 15 dana pismeпо izjasne okružnomi sudu u Kragujevcu, da li prista|u na ovo pretvaranje mloga, izneto u oglasu. Mi ne poznajemo ovu banku, niti njen slučaj miti rijeno stanje odnosno iznos uloga ili poverilaca. Ali smatramo da je ovaj oglas skroz meispravan pa čak i nezakonit. Novčani zavod Roji pored otpisa glavnice pretvara i uloge u akcije je pasivan. Sanaciju može u tome slučaju da mu odobri jedino Ministar trgovine, ako smatra, da postoje važni razlozi odnosno interesi koji zahtevaju (držanje zavoda. U protivnome zavod mora ići u likvidaciju ili pod stečaj.

Ovako stilizovan, ovaj nam oglas ne izgleda dovoljno ozbiljan za sudbonosnu i važnu odluku o takvom izvršenju sanacije jednog novčanog zavoda. U najmanju ruku ovaj način neće doprineti normalizaciji prilka niti će povratiti teško Dpokolebano poverenje u novčane zavode kod nas.

Приликом отварања земунског моста појавило се у нашој дневној штампи неколико чланака, о значају те импозантне техничке тековине.

Тако „Полтиика“ пишући о грандиозним утисцима аутомобилске вожње преко моста, надовезује расматрања о потреби изградње аутомобилског пута, који би био саставни део великог аутомобилског пута Лондон—КалеБрисел—Франкфурт—Беч—Будимпешта—Београд—Софија— Цариград. Као аргументацију износи рђаво стање наших путева, који су по некад опасни по живот аутомобилиста, као и велике користи које би наша земља имала од пораста туризма, услед побољшања путева.

Нико не може тврдити, да је стање наших тета задовољавајуће. Има у нашој пространој отаџбини места која су отсечена од света, има и таквих из којих ни четири вола не могу да извуку празна кола а камоли терет за време јесењих киша. Народ- до колена гази блато, а тегле-

Сељаку не требају аугомобилски путеви

БЛАГОСТАЊЕ. Бр, 3 ћа стока пропада, ако се нешто мора одвући на пијату. Није потребно наглашавати — јер је сваком јасно — да. због таквог стања путева највише трпи сељак. Његови производи, чије су цене већ и онако пале на најнижи ниво, губе у вредности због рђавих путева, који повећавају лодвозне трошкове, Нема ваљда прече потребе од изградње. путева где они служе општем добру и напретку или потребама државе за обезбеђење сигурног и брзог саобраћаја. Али не би било ништа лакомисленије од изградње скупих аутомобилских путева, које би наши листови у својој социалној фразеологији назвали господским,

Наш аутомобилизам још није развијен, Према податцима Министарства грађевине за 1933 г., имамо свега 12.800 аутомобила, мање од свих наших суседа изузевши Бугарску и Албанију. За кога дакле треба да градимо аутомобилске путове» Туризам, на који се позивају пропагатори аутомобилских путова може само да има штету од путова, који су намењени само брзом пролазу странаца. Од пролазних гостију, међутим, који пројуре кроз земљу, немају користи ни угоститељске радње нити ко други; а штету би свакако имала државна благајна сносећи трошкове оправки тих путева. Смешно је мислити да би се државни приходи повећали због тобожње веће потрошње бензина у земљи. Странци имају пуних тенкова бензина код уласка у земљу, а празне код изласка; јер се већ прочуло код заинтересованих да је бензин у Југославији, због високе трошарине, скуп.

Инициатори градњи аутомобилских путева нису ни мало збуњени ни код предлога финансирања, за које мисле да је потребна замашна свота од 300 мил. дин. Тако је претседник Ауто-клуба г. д-р Велизар Јанковић предложио да се закључи зајам, чија служба треба да је гарантована свотом, коју држава улаже у „државни фонд“ за јавне радове, (основан Уредбом о извођењу јавних радова од 22 нов. 1933). Претседник недавно основаног друштва, (Југословенско друштво за путеве) г. Јосифовић такође предлаже зајам. По његовом плану сигурност зајма треба да је зајемчена приходима постојећих такса за регистровање аутомобила, једним делом царина и трошарина на аутомобиле, бензин, уље и тд. Да се одвоје од редовног буџета своте за службу зајма, чија би главна сврха била градња аутомобилских путова, под даним приликама, не би било оправдано ни са фискалне ни са економско-политичке тачке гледишта. Толико начелно.

У пракси наиме цео план изгледа још фантастичније. Довољно је да посматрамо развитак курсева наших првокласних хартија од вредности, чији је рентабилитет 1012%. (6% Беглуци, Блеров и Селигманов зајам). Тај велики рентабилитет значи, да би се нови зајам могао пласирати само уз већу камату, а са таквим парама се не граде друмови.

= Џ Веоотади зи росеје аламн „Тгооуаске поуше" Као organ Saveza irgovačkih udruženja. Neće se baviti politikom uobičajenom smislu. Vlasnik i uredn'k je ge. Nedeljko K. Savić. Pretplata 50 dinara godišnje. Adresa: Poenkareova 7.

(ra

U našoj dnevnoj štampi čitamo ovih dana o vanredno teškim finansiskim prlikama gradsk:h opština u Dalmaciji i o njihoмој ртехадиХеповл zbog sma-

Moratorilalna zaraza navata i opštine

мат

пјепја prihoda. U vezi sa ovim uopštavanjem navodi se da je opštinska uprava u Šiben'ku izradila predlog zakona o zaštiti opštoj sanaciji,

zaduženih opština i o njihovoj u kome se