Народно благостање

Страна 116 НАРОДНО

национални идеал, други пут је вера, трећи пут је тежња што већем благостању, четврти пут је национална мегаломанија и т.д. Све су те струје водиле у рат, а највећи део рата свршавао се от мицом земљишта. И код најлегитимнијих ратова, ратова за уједињење народа, сматрало сен сматра се, да је отмица земљишта на коме живе сународ“ ници, легална мера. Само због оваквог схватања рат никако не може да се скине с дневнога реда у пркос напорима великих народа. Велико дело грчко-турско, оличено у Лозанској конвенцији, лежи у томе, да је одвојена земља од човека. Националност се односи на човека а не на земљу. Право на присаједињење сународника не даје право на земљу. Ако се између два народа поведе дискусија са историјским аргументима о томе, ко има веће право на извесну територију, онда она може да траје до вечнога суда. Величина одлуке грчко-турске лежи у сазнању фаталности вечитог рата код везивања људи за земљиште. Величина грчкога геста лежи у одрицању Цариграда и Малоазијске обале, и ако Грчка има на њих веће право од Турске. Само се овако рат може скинути с дневног реда.

Има још нерешених националних питања, читаво море мањинских спорова. Никако се они не могу решити путем уступања територије, јер је врло редак случај да су мањине одвојене од већине. Данас се свуд готово ради о национално ме

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 8

тновитим колонизацијама. Овде се проблеми мањине не могу другачије решити но грчко-турском методом. Кад на једној територији живи помешано 51% становништва које национално припада владајућој држави и 49% национално страног, онда се сматра да држава којој национално припада та мањина има права, — да и по цену рата, издејствује присаједињење. Међутим такав би акт значио неизбежност идућег рата, јер у толико има више право држава чији су сународници за 51% на дотичној територији да је поново отима.

Ја држим да неће бити претерано моје тврђење, да нема данас народа на кугли земљиној, који је поднео толике жртве за мир, колико Грчка и Турска а нарочито Грчка. Грчки државници су имали надчовечанску снагу да изјаве, да неће више земљишта преко постојећих граница и да им је мир пречи и дражи од сваког територијалног проширења. Рекох у току излагања, да је европска штамла делом примила са потсмехом захтев носилаца Балканске уније за стварањем балканске нације, односно организације балканских држава у једну државно-правну форму, која би према иностранству претстављала јединство. Ја пак, сматрам, да су народи, који су способни за овакве жртве, какве су поднеле Грчка и Турска, пребродили 60% тешкоћа и 830% пута ка циљу остварења балканске нације. 1

газа

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛ

U mesecu decembru 1934 monopolski prihodi dali su 158.06 mil. din. prema 167.75 u istom mesecu 1933, te su manjiza 9.69 ili 5.8%.

U decembru 1934, prema istom mesecu 1933, izuzev Žižica i raznih prihoda svi ostali pokazuju povećanje. Prihod od duvana. povećao se sa 98.35 na 103.74. mil. din. odnosno za 5.4%. Prihod od soli neznatno se povećao, sa 23.04 na 24.86 mil. din.; kod pefroleuma se povećao sa 16.00 na 17.51, a kod hartija za cigarete sa 3.83 na 4.19 mil. din. Kod žižica. imamo opadanje, sa 8.22 na 7.17 mil. din. Najveće opadanje pokazuje pozicija raznih prihoda, koji su se smanjili sa 17.30 ma 0.57 mil. din.

Za devet meseci tekuće budžetske godine monopolski

Monopolski prihodi u decembru i za 9 meseci budžetske godine 1934/35

prihodi dali su 1.437.99 mil. din. prema 1.460.95 u istom pefi-

odu budžetske 1933/34 godine. Podbacivanje ie neznatno i iznosi 22.36 mil. din. ili 1.6%. Po pojedinim grupama prihodi su se kretali ovako u milionima. dinara:

1933/34 1934/35 + ili Duvan 1.048.15 1.032.75 — 15.40 So 186.15 195.48 = 9:33 Рефројецт. 83.83 90.79 += 6:96 Žižice 73.18 71.23 — 255 Cigatpapir 45.64 42.64 — 3.17 Razni prihodi 22.79 5.26 __ {77.5

Prihod od duvana u prošloj godini prema pretprošloj

smanjio se samo za 1.5%. Nije isključeno, da je na ovo smanje- .

nje prihoda bilo od uticaja ukidanje najjevtinije cigarete Save, koja je u ukupnoj potrošnji cigareta (po broju) učestvovala sa preko 70%. Povećanje prihoda od soli i petroleuma: posledica

МИ

је nešto uvećane kupovne snage zemljoradnika, koji je glavni potrošač ovih artikala. Prihod od žižica za cigarete poslednjih meseci sve manje podbacuje 510 je, pored ostalog, takođe u vezi sa ukidanjem majjevtinije cigarete. Dok je ova bila u prodaji veliki broj siromašnijih potrošača napuštao je križani duvam, dok je sada, u nedostatku ove, prinuđen da mu se ponova vraća.

GK —

Велики листови, часописи и остала штампа ју Немачкој донели су извештаје са предавања нашег уредника г. д-ра Велимира Бајкића уз веома повољну оцену и признање. Тако Натђишгсег Егетдепбта од 21 пр. месеца пише: „професор Бајкић важи далеко ван своје отаџбине као веома искусан и разуман економиста и као духовни борац слободе". Miinchner Zeitung o 31 mp. M. пише: , проф. Бајкић је био врло често прекидан бурним аплаузом од стране слушалаца који су присуствовали у необично великом броју његовом предавању“. Hamburger Масћисћееп реферишући о говору који је одржао професор Предел ради претстављања професора д-ра Бајкића публици, вели“ „да г. Бајкић на необично успешан начин спаја науку са политиком".

Извештај о предавањима нашег уредника у HHOстранству вени БРИСЕЛ а ЕЈ

Даље, целокупна штампа подвлачи да је г. Бајкић умео да привеже публику за себе за све време свога говора. Вепег Негаја пише: уг. Бајкић је говорио без икаквог рукописа и без икаквих забележака, слободно и тиме је дао својим мислима необичну живахност и омогућио сваком да га лако прати кроз цело предавање“. К!ејег Хенипа пише: „већ по самом начину, како је говорио професор Бајкић, било је предавање необично привлачно“. А АПсетејпе