Народно благостање

; 1 +

16. фебруар 1935.

Хеншпо вели: „темпераментно, немачки, али потпуно слободно и необично објективно говорио је г. Бајкић“.

Прво је предавање одржано у Килу, у Научном клубу Института за светску привреду. Међу присутнима је било професора Универзитета, студената, претставника власти и врло много маринских официра. Како се после завр-

"шенога предавања међу слушаоцима појавила сугестија за

отварање дискусије о изнешеним проблемима, то јег. Бајкић дао пристанак и дискусија је трајала до иза поноћи. У њој су учествовали и професори међународног права и специјалисте за балканска питања.

Друго предавање је било у Берлину, у Високој школи за политику и било је објављено специјалним плакатама. Предавача је претставио г. Емил Георг фон Штаус, почасни доктор и потпретседник Рајхстага, пруски држ. саветник, претседник РПешасће Bank und Diskonio Gesellschaft и т. д., одржавши један панегирик г. Бајкићу, у коме је у суперлативним предикатима изложио главне црте живота

и рада г. Бајкића, тако да је овај на почетку свога преда-

вања изјавио, да је потпуно збуњен тако ласкавим речима о његовој особи и југословенском народу. још је топлија била завршна реч г. фон Штауса.

"ТГреће предавање било је у сали Културног савеза У Хамбургу. Хамбург је постао развитком прекоморске трговине, и стога се од свију немачких градова најмање интересовао за Балкан. Али како је последњих година Хамбург изгубио много од своје величине то је можда баш због тога био и врло велики интерес код водећих песловних људи према Балкану. Улогу домаћина према г. Бајкићу играо је барон Кјегтзсттад! моп Гапсетеја, високи функционар у држави Хамбургу.

Четврто предавање одржано је у Минхену. и по броју присутних било је «вајуспелије; велика сала Универзитета, амфиопшт тажшпиши, билај је дупке пуна, Улогу домаћина имао је г. Лајхтенштерн, претставник министарства пропаганде. Његова поздравна реч упућена г. Бајкићу била је прекидана тако бурним аплаузима да је овај морао десетак пута да се захвали. Интересантно је да је г. Бајкић тачно пре 21 годину на истом месту држао предавање о сличној теми.

Иза сваког предавања г. Бајкић је примао оне, који су желели да се упознаду с њим, да штогод питају или да учине какву примедбу. Међу њима је било врло много познавалаца балканских питања. Турски, грчки и бугарски студенти, прилазили су одушевљено г. Бајкићу и благодарили му за лепе речи о њиховим отаџбинама.

Г. Бајкић је био предмет необичне пажње за цело време бављења у Немачкој. Претседник пруске владе г. Херман Геринг, који је био отсутан из Берлина, телефоном је наложио да се г. Бајкић позове као његов гост у његову ложу у Опери, а у друштву државног секретара г. Кернера и министарског саветника г. д-ра Грицбаха. Културни савез приредио је свечан ручак у част г. Бајкића, на којем су бити присутни наш послапик г. Балугџић, саветник посланства гт. Рашић и г. Предраг Милојевић, дописник „Политике“. Професор држ. права и држав-

ни саветник д-р Карл Шмит приредио је вечеру г. Бајкићу

у своме лепом дому. Госпођа Шмит је Српкиња из Босне, из једне граничарске породице, У велелепном холу њезиног

стана налази се једна једина слика, сеоба Срба под Чарно-

јевићем.

У Килу је г. Андреас Предел сакупио на једној интимној вечери у своме стану професоре Универзитета са ректором на челу. У Хамбургу су приредили свечан ручак г. Бајкићу Институт за спољну политику и Завод за свет-

"ску привреду (не бркати га Институтом за светску привре-

ду у Килу).

- Па i

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 117

Нашим читаоцима је познато да г. Бајкић нема никаквог службеног својства у својој домовини, он службено не претставља никога сем себе и наравно своју отаџбину, коју претставља свако од нас, кад је у иностранству.

У његовом избору за ову серију предавања видимо признање његовом научном раду, а у необично топлом пријатељском пријему видимо, такође, поред признања његовој личности и топло осећање немачког народа према Југославији. +

CJ 7 =

ERE ES: ” Svetsko tržište sirovma malazi Ктан špekulanata pšenicom, 5е već dvadesetak dana pod šelakom ” bibefom и Lon- uticajem tri ogromna špekula-

donu tivna kraha. Prvi se odnosi na „селен | брекшасји за рбешсот i uljanim proizvodima velike londonske žitarske kuće Štraus i komp. Nadajući se skoroj hosi, koja mije nastupila, firma је nakupovala ogromme stokove, te poslednjh dzna mije mogla da vrši ispla'e terminskih idiferencija usled čega je bila prmuđena da obustavi plaćanja. Gubitci se ceme па 600—900.000 funti sterlinga.

аи авва теле i

Neposredno za ovim došli Su krahovi špekulacije за 5еlakom i biberom. U ovim postovima glavnu ulogu igrao, ie јегпети Bistwgian, koji je uspeo да u svoje špekulacije uvuče veći broj velikih starih londćonskih trgovačkih kuća. Za velike kupovine šelaka, specifičnog indijskog proizvoda, bili su podstrek javni radovi, koji su trebali da znatno povećaju potnošnju Ovog artikla. Špekulavnim kupovinama, koje traju Već nekoliko meseci, nagomilan je stok od 312.000 sandukzi po 50 kg., a cena je povećana ss 68 na 120 51. za 50 kg. špekulanti su očekivali, da će pomoću ovako velikog stoka dobiti mionopol na tržištu i moći diktirati cene. Međuiim, situacija se Sasvim suprotno. razvijzla. Iz autarkijskih razloga рофрозпја оуог ата зтапјуаја se i celokupna ponuda sve je više upućivana na London, te je pod njenim pritiskom špekulacija moral da кгаћта.

Još većih razmera i katastrofalnih posledics bio je krah špekulacije sa biberom. Ova je imala dva razlog: prvi leži u nadi, da će se sprovesti ograničenje zasejane površine, a drugi u slaboj žetvi. 1 ovde, kao i kod šelaka, težnja je bila, da se dobije monopolski položaj n tržištu. Špekulacija je Otpočela. polovinom prošle godine. Veći broj londonskih trgovačkih kuća, organizovan u jedmomi pulu, počeo. je da kupuje зуе роnuđene količine i to uglavnom belog bibera. Za crni biber Špekulanti nisu pokazivali skoro nikakav injeres. Posledice ovoga bile su dvojake. Cena belom biberu porasla je sa 9 na 15 pensa za libru odmosno za 66%, a razlika između ove i cene crnog bibera popela se na 2.5 prema 1 dok u normalnim godinama jedva da je iznosila 20—30%. Pošto, boigi bibera mije posledica raznolikosti procesa proizvodnje, već tennike prerade, to su ргоizvođači, zbog ovako velike razlike u ceni, sve više izrađivali belu nobu, te su ponude ove bivale sve veće. To je imalo za posledicu 'da su se zalihe londonskog pula popele na skoro 20.000 tona Što bi bilo dovoljno za dvogodišnju svetsku potrošnju. Prošle nedelje londonski pul je trebao da preuzme, na OSnoVu terminskih ugovora, još nekoliko hiljada tona. Ali kako nije raspolagao sa finzmsijskim sre,stvima pul se bezuspešno obrafio na banke fražeći kredit. Čim se saznalo za teškoće pula na berzi su bili obustavlieni svi poslovi biberom i otpočeli su pregovori sa bankama za saniranje. Pošto se nekoliko banaka sporazumelo da prime ma sebe sanaciju pula, to Su 12 оу. пез.

_ шеугделе поуе сепе ха бег 1 (о: St/= pensa za libru belog

(око, а ТУ termin. Ргета tome, novoutvrđena cema je za 43.4% mamja od poslednjeg notiranja. Utvrđeno je takoe, да је prosečna cena ро kojoj je pul kupovao iznosila. 131|o репва, te će na taj način gubitak izneti oko 6 pensa po libri. Pošto je