Народно благостање

Страна 1 |

“glavni и pula Bilo ауто, da je ovaj najveći deo kupovina izvršio kao. „posrednik za račun drugih krugova, jima nije želeo ба govori, fo je vlada odlučila da odredi ankelnu komisiju, koja. Će detaljno. ispitivati celokupno poslovanje. sa „JU „drugoj polovini. XIX i prvoj polovini XX. yeka ovakvi špekulašivni prepadi, sa pojedinim artiklima, bili su česta pojava MO često. su 0 Ali od 1 ie Toan O

Из података 0 кретању = (француске (спољне трговине "у 1934 види се, да је па| сивни салдо према претходM === ној години знатно смањен: са 9957 на 5230 милиона граната. Просечни месечни дефицит од 436 милиона франака не би морао да у Француској изазове. узнемирење; јер се може другим ставкама платног биданса. врло: лако компензирати: Извоз по тежини према прошлој години чак је нешто повећан, као што се види из ећих података: |. - - | 1934 · 1933. (хиљаде тона).

· 1934 1933 ·( милиони франака)

· 6898

. 5902 7451 9604 37960 39694. 11373 13795

1849 1841 . 4237 5032

45711 48433 23061 28431

1453 1210 2566 2544

_ 23400 20865 5149 4753

__фабрикати 3486... 3094. 10107 11177 | Сва. 28339 25169 -17822 | 18474

"Међутим, пасивни салдо трг. биланса поправљен је једино због смањења обима спољне трговине, а нарочито 8бог јаког ограничавања увоза. Целокупни обим француске спољне трговине изнео је у 1934 само 40883 милиона према 46905 у 1933 и 108356 милиона франака у 1929. У 1934 обим. је смањен за 13%, а пасивни салдо за 48%. Према. томе, смањење пасивног. салда није проузроковано само сњем "послова, већ и променама у структури спољне трговине. Извоз по вредности се одржава, а вредност увоза је за преко. 5 милијарди франака, Али то ипак не из| _на овољније ако се засебно погледа на трговину предметима. исхране, сировинама И фабрикатима.

Пасивни салдо код предмета исхране смањен је за преко 2 милијарде, првенствено због смањења куповина, по Ини | и по вредности, Ово је уследило због суфицитарне жетве у Француској. И пасивни салдо код сировина смањен је за близу 3 милијарде. Али је то још незгодније, јер све-

у смањењу индустријске делатности. Француска {e у 4 увезла_ 19,8 милиона тона угља према 21, 3 у 1958. У 502 вуне, памука, лана, (бакра, калаја, дрва и петролеја та-

е је смањен по вредности и по тежини. И биланс тргопе фабрикатима потврђује ово успорење индустријске ДЕ ности.. Код фабриката смањен. је активни салдо, на-

ито због смањења вредности извоза, Тежина извезених

риката у главном је порасла. Хемијска и механичка ин-

трија нису могле да одрже Обим 0 UP Ha JIDy="

начин, већ смањењем цена, Обим: француске тргови i

уностранстеон. у 1934 | из-

Ош о БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 8

ЈИ ПИ = лијарде мање него у 1933 г.), и 12,32 милијарда франака за извоз (0,16 милијарди мање него у 1933). Обим трговине с француским колонијама изнео је #1,32 милијарде франака, што претставља 27% од целе француске: спољне трговине. Ово је тим значајније што је пасива трг. биланса према колонијама незнатна (310 милиона франака). ~

Француску спољну трговину карактерише чињеница да њен волумен из године у годину опада, из чега се очигледно може закључити да тентенције аутаркизирања“ није -нестало. Као што је познато, француска трговинска политика пошла је већ у 1931 г. путем контигентирања. · Почетком 1934 извршена су знатна ограничења увозних контингената, па се као последица и јавило поменуто смањење пасивног салда са близу 10 на 5 милијарда франака. Међутик, ово се не може сматрати нарочитим знаком оздрављења, јер сведочи како о смањењу волумена француске спољне трговине, тако и о. успорењу индустријске делатности... =:

D-r Gerdeler, komesar cena u Nemačkoj, dao je objašnjenje uredbe o regulisanju Копкцгеп= cije, koja se odnosi ma kalkula= ciju fabrika i trgovina tekstilijama. Pri tome uzeo je za bazu vladinu wredbu od jula 1934 g.. koja propisuje između ostalog, da cene tekstilija ne smeju preći nivo od marta iste: godine, sem u slučaju poskupljenja sirovina ma međunarodnom tržištu. Prema ovoj uredbi, bruto zarada trgovaca ne može biti veća, nego što je bila u martu. Cena robe može se samo za onoliko povećati, za koliko su poskupile sirovine. Dozvoljena je bila kalkulacija na taj način, da se uzme prosek izmeđit cena jevtinijih zaliha i skuplje nove robe. Ovaj je način primenjen i u sistemu Gerdelera. čiji je cilj da pomoću kalkulacije dođe do većeg diferenciranja cena robe u korist one koju troše siromašniji.

Suština ovog načina je, da trgovac kod kalkulacije one) zarade rastereti jevtiniju robu na štetu skuplje, ali da se time ne smanji ukupna zarada. Ako. su m. pr. dosadašnje cene .košulja bile 6 mk za komad, od kojih trgovac ima 100 komada.i 10 km. od kojih ima 50 komada, obrt bi iznosio 1100mik. Alko. dotični trgovac smanji cene prvih na 5 mk., a cene drugih poveća na 12 mik., visina obrta ostala bi ista. |

Takvim načinom kalkulacije misli komesar cena dan. ižbegne maksimiranje, čije su posledice poznate još iz svetskog rata i to je uglavnom pojava ilegalne trgovine. On i s njim nemačka stručna štampa imaju mnogo nade u funscionisanje Sb" cialnih cena, kako im je ime dato u Gerdelerovom sistemu.

Kad je po sredi slobodno tržište, čije postojanje Gerdeler smatra potrebnim, kalkulacija cena. nije proizvoljna pošto se iste obrazuju ma tržištu. Prema bome je zarada trgovaca za visna od fržišnih prilika. Ako se na tržištu ne mogu prodavati skuplje košulje — u navedenom primeru — u predviđenoj 'ko= ličini trgovac će prefrpeti štetu. Osim toga ne vodi Gerdelerov. sistem računa o raznim vrstama robe u raznim radnjama; čije cene mogu da se kose međusobno. Posledica toga bi bil izvesno stanje na tržištu i omogućavanje 0 konk cije umesto njeno i

Socijalne cene u Nemačkoi

aaa ama.