Народно благостање

Страна 134

њему се види да је писац рутиниран литерат и да има лако перо. То, наравно, још увек не значи да су добри дијалози; они су само лепим стилом исказани. Међутим, то је главна мана наше домаће драме и узрок њезиног неуспеха, да људи који добро владају пером, мисле, да је то доста да могу да пишу драме. Драма је литерарно уметничко дело специалне врсте, које тражи студију, како. драмеко-бинске технике тако и филозофије у најширем смислу речи — пошто је драма у ствари увек један специјални проблем. Управо добро перо је смрт драме, јер оно тера писца да стилски спасава једно уметничко дело, код кога је радња важнија него говор. И тако је главна одлика наших домаћих драма слаба радња и пуно тираде.

Читали смо у новинама, „да се спрема француски комад „Вапка Мето" за београдску позорницу. Ми бисмо се веома радовали, ако би се та вест обистинила. Ми смо га гледали у Паризу. Он ће бити најбоља лекција нашим драмским писцима, који све више траже сижеа у

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 9

краховима индустрије и банкарства. „Вапка Мето“ је такође једна глава из банкарске неморалности и криминалитета. Али је писац, који по струци нема никакве везе са банкарством ни са кривичним правосуђем, са врло много труда успео да покаже како велики криминални типови успевају да се провуку кроз мрежу кривичног закона. Тамо су тачно указани недостатци параграфа и судске праксе. Сваки заплет добио је одговор с позивом на извесан 32конски пропис или празнину у закону или кроз сколастично тумачење закона.

У осталом као добар узор могао би послужити и Пањолов Топав. И у њему је писац врло марљиво проучио динамику једне градске општине, у којој се врше злоупотребе, и колонијалне управе француске републике, у којој се такође врше злоупотребе. Ваљда и због тога што је „Топаз“ тако стваран и тако веран реалности скинут је с репертоара нашег Народног позоришта и ако је он бољи, но све комедије, које су даване у току целе прошле сезоне.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБ

Prvi mart ove godine je istorijski datum. Od toga dama +reba da budu iskupljeni mmogobrojni nagomilani gresi dosadanje tarifske politike naših željeznica. Radujući se iskreno ovoj ogromnoj promeni, koja u istoriji pretstavija najveće sniženje tarifa, mi smo na početku ovoga napisa stavili naslov, koji je sentimentalne, a ne stvarne

Ajerim!

prirode. Dosadanja državma politika bila је mu znaku stalnog povećanja “cena dobara i usluga, kao i ažbina, te su prihodi od ovih w toliko jače opadali. Broj

lica, koja se koriste ovim dobrima i uslugama, Њтудо је зуе manji. Tako se jedino može razumeti sistematsko 'орадапје broja putnika na našim železnicama, prebacivanje robnog iprometa na aw:omobile i wabadžijska Која, katastrofalno srozavanje potrošnje šećera, i drugih artikala opterećenih državnom trošarinom sa ponekoliko stotina. procenata od njihove faktične vrednosti itd. Između cene dobara i one pojedinih dobara i usluga, koje država prodaje, stvorena je ogromna diferencija od čega su stradali i narod i državne finansije. Železnička ftarifna reforma od 1 marta o. g. шеуа пат пади да će greške biti popravljene i u drugim oblastima državne ekonomske i finansijske politike.

Za uklanjanje deficita, nastalog usled opadanja prometa, naše železnice, pored redukcije osoblja i smanjivanja rashoda za investicione radove, služile su se jedino povećanjem tarifa. Za poslednjih godinu i po dana tarifa je povećavana dva puta. Pišući o ovome mi smo stalno ukazivali na to da problem krize železnica me leži u povećanju tarifa, već naprotiv. U br. od 4 novembra 1933 god., povodom. povećanja tarifa, mi smo, pored ostaloga, rekli: „Notorna je činjenica, potvrđena mnogogodišnjim iskustvom, da svako povećanje cena, pogotovo. u угете opadanja kupovne moći, ima za posledicu smanjenje prometa”. Ovo maše tvrđenje potvrdili su podaci o prometu putnika i robe u 1934 o čemu smo pisali u broju od 24 movembra '1934 godine. U tome napisu konstatovali smo, da su sve železnice, koje su snizile tarife „uspele da ponova privuku najveći deo putničkog i robnog prometa, koji se usled skupoće prvog preorijentisao na druga sobraćajna sretstva i da znafno poboljšaju svoje eksploatacione koeficiente”. Da bi se prihodi povećali neophodno je bilo potrebno. prevozne cene pri-

Mi

lagoditi cenama ostalih dobara, koje su godinzma u sistemat= skom opadanju.

Sadašnja reforma preistavija likvidaciju ovakve politike. Reforma se odnosi na saobraćaj putnika, prtljaga i ekspresne robe i izgleda ovako:

Putnička tarifa ma svima vozovima od 1 marta 0. 8. snizuje se za oko 28% i time se sve cenič svode na nivo cena takozvanih konkurentskih, koje su bile uvedene novemibra 1933 na relacijama ugrožemim od automobiliskog saobraćaja. U izjavi Ministra finansija ističe se, da Su konkurentne cene dale odličan rezultat, jer je broj putnika na ovim relacijama porzstao za 50%, a prihod za 20%. Isto tako biće snižeme i ceme za prevoz priljaga i ekspresne robe. Zatim će biti snižene cene za relacije do 100 km. i to na (ај način, što će se do. 50 km. plaćati faktički proputovani kilometar, a od 51—100 km. vozna сепа се зе тепјан za svaki 5, a ne 10 km. kao 510 је до sada bilo. Vrlo važnu reformu pretstavlja smanjenje razlike u ceni između pojedinih klasa. Takođe su snižene cene mesečnim odnosno nedeljnim kartama za mdmeštenike, đake i rzdnike. Vođeno je računa i o turizmu, te je дозадапја ромјависа znatno

reformirana. Svaki pubnik, koji probavi najmanje deset dana

na PPrimorju, u lekovitoj banji ili klimatskom i jezerskom: mestu, uživa 50% popusta. Ova povlastica važi sada u toku cele godine. | Pored sniženja tarifa otpočelo se i sa reformom u си ји sniženja troškova eksploatacije. Kao prva mera ukinuta je prva klasa na svim putničkim vozovima, кој nemaju veze sa međunarodnim vozovima. Kod uzanog koloseka ma glavnim linijama prvu klasu imaće samo po jedan voz. Kod vozova normalnog i uzanog koloseka na kratkim relacijama, kao i kod «егећић, koji prevoze putnike, ukida se i druga klasa.

Tako izgleda u glavnim crtama retorma putničke tarife. Iz izjave ministra saobraćaja, koju je dao lim povodom, vidi Se, da se otpočelo i sa pretresanjem pitanja reforme robne tarife, kao i ostalih pitanja u vezi sa smanjenjem rashoda. Tek kad ove budu poznate, pošto robni promet daje dve trećine prihoda, moći će da se oceni pravi značaj sadašnjih promena. Naša · dosadanja tarifska politik, maročito u pogledu robe, malo. se trudila да opterećenje diferencira prema nameni prometa, pDrivrednoj grani, VISti proizvoda. i naročito prema cenama. PIL