Народно благостање

_ Страна 296 НАРОДНО једне стране на штету потрошача и с друге на штету фармера. У коштању 14 животних намирница неопходних за исхрану једне типичне "радничке породице 1929 год. дистрибуциони трошкови претстављали су 52%, а приход фармера 489%. Међутим, у 1934 год. овај се однос знатно променио, јер се процентуално учешће дистрибуционих

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 19 трошкова повећало на 62.5% односно за 202%, док је учешће прихода фармера пало на 37.5% или за 21.9%.

Из тих разлога нова америчка аграрна политика, као и пре две године, налази се пред проблемом како остварити праведнију расподелу националног дохотка са циљем повећања учешћа фармера.. -

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

_ Књига: „ПРИВРЕДНА ОРГАНИЗАЦИЈА НЕМАЧКЕ“, послата је бесплатно преко поште

свима претплатницима у унутрашњости, а такође се већ разашиље и претплатницима у Београду.

ПОЉОПРИВРЕДА

—- Према подацима Министарства пољопривреде озимих усева у 1934 г. било је засејано више него у 1933 га уљане репице за 4.458 хектара или 49,7%, мака 1.884 ха или 29%, пшенице 59.101 ха или 2,8%, лана 109 ха или 1,7%, крупника 744 ха или 10,1%, наполице 2.425 ха или 4,9%; а мање: зоби за 7.400 ха или 21.8%, грахорице 256 ха или 74% и јечма 557 ха или 0,2%. |

— Управа државног свиларства у Новом Саду откуппљиваће свилене коконе по цени од 12 дин. кгр. за прву класу, 6 дин. за другу и 2 дин, за трећу по кгр.

—- Француски парламенат и сенат примили су закон о давању Алжиру пољопривредног кредита у висини од 500 мил. фр., који ће бити употребљен за давање позајмица земљорадницима до нове жетве, Сем тога, предвиђена је и конверзија краткорочних зајмова у дугорочне и снижење каматне стопе. После овога за сличну помоћ обратили су се Тунис и Мароко.

__ због хиперпродукције шећера Шпанија је ограничила засејану површину шећерном репом за 30% према прошлој години.

— Према подацима цензуса број фарми у Сједињеним Америчким Државама у периоду 1930—35 повећао се са 6.3 на 6.8 мил. што је дошло као последица бежања незапослених индустријских радника земљи.

— Из Туниса јављају да је незапамћена суша, која је трајала више недеља, У већем делу Марока потпуно уништила усеве, те су цене жита забележиле огроман скок. | — JV AprenTMHH je MapaleH mpojekT 3aKOHa O HOBHM типовима пшенице чија ће се класификација вршити према индустријском квалитету и особинама развоја. Предвиђене су три врсте, од којих ће две служити за извоз у Европу, а трећа за потрошњу у земљи и за извоз у земље Далеког Истока и Бразилију. Сем тога, закон предвиђа онемогућење гајења свих непожељних врста, које су тачно предвиђене. _ Почетком ове године у Аустрији је било 2.8 мил. ком. свиња према 14 почетком 1923.

—- Бугарска је донела закон по коме је Пољопривредна и задружна банка добила искључиво право откупа свилених чаура у овој години и то по следећим ценама: први квалитет 32 лева, други 25, трећи 20 лева кг.

—- Између претставника дуванске производње Турске, Грчке, Албаније и Бугарске воде се преговори о стварању централног бироа за оријенталске дуване чије би седиште било у Стамбулу. Задатак бироа био би да врши контролу над манипулацијама дувана намењеног извозу и да регулисава пласирање овога на иностраним тржиштима.

— Према подацима Министарства пољопривреде у нашој земљи произведено је прошле године. 3.866 хиљ; хектолитара вина према 2,852 хиљ. у 1933 г., 4.378 хиљ. у 1932 r., 4.403 хиљ. у 1931 г. и 2.909 хиљ. у 1929 г. Површина под виноградима је износила 198.922 ха и повећала се за 4.021 ха. |

= Министарство пољопривреде одобрило је Савезу земљорадничких задруга да купи у Швајцарској 115 стеоних јуница и крава и 10 бикова. Савез ће купљену стоку за ·"приплод расподелити својим члановима.

— Према подацима д-р Микуша засејана површина под шећерном репом у нашој земљи износила је у 1935 г. 20 хиљ. хектара према 22 хиљ. ха у 1934 г. а производња сировог шећера у кампањи 1934/35 г. 630 хиљ. тона према 740 хиљ. т. у 1933/34. г.

ИНДУСТРИЈА

— Италија је донела закон о давању премија промзвођачима цинка са циљем да се ова што више развија.

— У фебруару о. г. произведено је у Дравској бановини 104.387 тона угља, више за 221 тону него у истом месецу 1934 г. и 10.000 т. него у фебруару 1933 г. кад је достигнут минимум. Продато је 94.377 т., мање за 2537 т. или 2,6% него у истом месецу пр. год. Железницама је продато 41.675 т. према 42.975 т., индустрији 39.783 према 38.575 т. Залихе су износиле 76.635 т. Запослених је било 5.811, извршених шихти 121.449 према 122.953, а исплаћене наднице 5,38 мил, дин. према 5,64 мил. дин.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

—_ Америчке банке, бродарска друштва и извозници памука поднели су предлог да се оснује картел за извоз памука, коме би држава давала субвенцију. | : .

__- Немачки девизни уред дозволио је да се у клирингу са Југославијом. може надоплатити курсна разлика која би евентуално настала због дугог чекања на исплату у клирингу. Гарантија курса је према томе могућа у уговорима. Није дозвољено плаћање камата на оне своте, које су редовно уплаћене на клириншки рачун. )

— У Бечу су почели преговори између аустријске и румунске Народне банке о обрачунском курсу леја у клирингу. Курс леја образовао се слободно у Бечу и то по мишљењу Румуније испод стварне вредности. Садашњи преговори имају за циљ да се аустријска Народна банка обавеже да ће утицати на образовање курса леја, који је због спекулације увозника жита и нафте показао лабаву тенденцију. Румунија тражи стабилизацију курса леја који на девизном тржишту износи 3,50—3,55 шил. на 4 ил. Аустријска Народна банка се противи томе. Према часопису „Гле Вбгзе" изгледа да ће курс бити "стабилизован на 3,75 шилинга, а

__ јапански увоз у Албанију у 1932 био је на 13 месту, потом је у 1933 год. дошао на пето, а у прошлој годичи прешао је све земље, изузев Италије, и одмах иза ове заузео друго место. | o