Народно благостање

4. Maj 1935,

— У првом тромесечју ове године Италија је увезла 124.904 тона пшенице у вредности 45.03 мил. лира према 136.068 тона у истом периоду 1934 год.

- — Аргентина је увела посебну увозну таксу од 20% на сву робу, која се увози без претходне девизне дозволе.

— француска влада забранила је извоз боксита и алуминиума. Ова мера погађа нарочито Немачку, која је ку-повала око 50% целокупног француског извоза. Сматра "се да је ова забрана пролазна. Уосталом Немачка и није у апсолутној зависности од француског боксита, јер јој га -продајемо и ми и Мађарска.

— Румунско министарство финансија наредило је да се 10% царине може плаћати благајничким записима до 31 марта 1936 год.

— У првом тромесечју ове годике Чехословачка је "увезла 33.094 ком. свиња према 13.204 у истом периоду

"прошле године. Поједине земље повећале су увоз у 1935 г.

према 1934 и то: Југославија са 6.123 на 12.570, Румунија са 687 на 7.335, Мађарска са 4.565 Ha 9.001, Пољска са 420 на 2.574, Литванија са 103 на 1120 и Холандија на 490.

_—_ Панамеричка трговинска конференција одржаће се маја месеца у Буенос Аиресу.

- — Италија је одредила контингент од 1532 мет. центе за увоз свеже рибе из наше земље.

—- За прво тромесечје 0. г. извезено је из наше земље 688 хиљ. т. за 867,3 мил. дин., мање по количини за 8,53%, а више по вредности за 3,78% него у истом периоду пр. год.: а увезено 171 хиљ. т. за 769,8 мил. дин. мање за 9,23% и 5,87%.

СОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— У фебруару о. г. било је код Сузора осигурано 405.384 радника, више за 10.333 или 2.09% него у истом месецу пр. год. Највећи је пораст код уреда: у Сарајеву (за 2.605 или 12.59%), Нишу (за 2.250), Загребу (за 1.119) и Љубљани (за 1.593), а опадање код уреда у: Скопљу (за 2.002 или 7.84%) и Осеку (за 1.754 или 4.05%). Све три болесничке благајне показују пораст. Са сталном зарадом од 8 дин. било је 72.784, од 8 до 24 дин. 231.395, од 24 до 34 дин. 80.579, од 34 до 48 дин. 56.630, и преко

48 дин. 63.096 чланова. Просечна обезбеђена зарада изно-

сила је 21.78 дин, те показује смањење према стању У

„истом месецу 1934 год. од 0.64 дин. Укупна обезбеђена

"зарада износила је 275.19 мил. дин. према 27146 мил. ди-нара у истом месецу пр. год.

— Болесничка благајна рговачког болесничког и потпорног друштва у Љубљани завршила је пословање у "прошлој години са суфицитом од 283 хиљ. дин. према 193 "хиљ. д. у 1933 г. Број чланова је износио 6898 према 6312 у 1933. г., 5895 у 1932 г. и 4697 у 1929 r.

· — Код Сузора је у фебруару о. г. умрло 184 радника и намештеника од којих 75 или 41% од туберкулозе. i — Парламенат С. А. Д. изгласао је законски предлог о завођењу осигурања против незапослености и старости. Сматра се да ће годишњи расходи за извођење овог пројекта. изнети око једну милијарду долара. Приходи за оси„гурање против незапослености набавиће се завођењем доприноса на плате и наднице, Који би у 1936 год. износио 1%, а почевши од 1938 по 3%. Федерална влада би имала да даје годишњу помоћ од 50 милиона долара, а владе земаља уплаћивале би по 15 долара месечно по особи. А "суме потребне за исплату пензија сиромашним лицима ста„ријим од 65 година добиће се почевши од 1937 год. заво„ђењем пореза од 2 до 6% на плате, наднице, добитке и "дивиденде предузећа. У

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 297

НОВЧАРСТВО

— Министар трговине и индустрије дозволио је одлагање плаћања у року од 6 година: Кредитној банци у Новској, Мариоланској пучкој банци у Мариолани, Банкарској радњи Браће Турковић у Загребу, Подринској банци у Шапцу, Српској банци ад. у Великој Кикинди, Српској штедиовици ад. у Новој Градишки, Шидској штедионици ад. У Шиду, Првој винковачкој вјересијској банци у Винковцима, Подгоричкој банци у Подгорици, Земунској дионичкој штедионици у Св. Ивану Зелини, Новској дионичкој штедионици у Новској, Нашичкој штедионици у Нашицама, Врањској кредитној банци у Врању, Врањској прометној банци за кредит и штедњу у Врању, Бјеловарској штедионици у Бјеловару, Индустријско-трговачкој банци у Бољевцу, Зајечарској тимочкој банци а. д. у Зајечару, Српској кредитној банци и шштедионици у Белој Цркви, Обртној банци а. д. У Љубљани, Опћинској хранилници у Врхники, Самоборској штедионици у Самобору, Привредној банци у Лебану, Српској штедионици у Винковцима, Местној хранилници у Орможу, Местној хранилници у Чрномељу, Хрватској штедионици у Слатини, Панчевачкој комерцијалној банци и Штедионици у ликв. у Панчеву уз добровољну ликв., Врањској централаој банци у ликв. у Врању уз добровољну ликв, и Палилулској штедионици у Београду ванстечајну ликвидацију. __ После велике хосе светске цене србра, лондонски курс је попустио и опет се налази испод америчке откупне цене од 77,57 цента по унци. Реакција је наступила због разних узрока. Пре свега, шпекулација је делимично уновчила добитак од брзе хосе. Осим тога, није ни америчка влада још повећала своју откупну цену, као што се то оче кивало. Вероватно је утицао и протест мексиканске владе у Вашингтону. И најзад, у извесним круговима постојала је бојазан да ће Америка при јачем порасту цене сребра праступити новој девалвацији долара.

— Г. Кајо изјаснио се је енергично против манипулисаног новца. Он вели да девалвација није ништа друго него лицемерна дефлација. Бивши претседник француске владе тражи да се приступи штедњи и фискалној реформи, као и остварењу европске економске уније.

— Крајшм марта о. г. код 39 наших самоуправних штедионица износили су улози на штедњу 1.327 мил. дин. више за 22 мил, дин. него у јануару 0. г. Број улагача се повећао са 126.858 на 127.000. За 18 штедионица недостају подаци,

— Пошто се валутна ситуација Белгије, у последње време, поправила, управа Девизне централе одлучила је да поврати циркулацији капитала сву потребну гипкост, како у трговинском домену тако и са финансиске тачке гледишта. На писмено тражење трговина девизама биће одобрена свима банкама, мењачницама, путничким бироима и тд.

— Андерсон, познати економиста у једном говору излржио је потребу стабилизације најважнијих валута, јер би свако одлагање могло погоршати светску кризу.

—- Улози на штедњу у нашој земљи 1 марта 1935 износили су 9.980 мил дин. према 9.212 истога дана 1934.

— Грчка је донела одлуку да се све мењачнице у зе мљи затворе. Исто тако забрањен је увоз злата од стране приватних лица, да би се осујетио прикривен одлив девиза.

— Румунско Министарство финансија упозорило је царинске власти, да је повратак у земљу леја, који се налазе у иностранству забрањен. Путници, који улазе у земљу

"могу унети највише 3.000 леја ефективно.

—_ У САД. каматна стопа на зајмове по виђењу

" (са! топеу) поновно је смањена, са 1jo Ha 1/40 годишње. "Овако ниска каматна стопа није на њујоршкој берзи никад

до сада забележена.