Народно благостање

U наолио

закључити, да основне идеје закона о сузбијању полних болести нису дефинитивно напуштене, јер је стављање ван снаге 5 9 тог закона само привремено, а за доцније има се у виду бесплатан преглед. И ми сматрамо да је бесплатно лечење неопходан корелат обавезе лечења од стране оболелих. Међутим, бесплатно лечење није појава из наше средине и наших навика, па би оно било могућно само под другим условима и под другим уређењем санитетске службе. Код нас су лекари навикнути на праксу при којој се лекарска услуга мора плаћати. Због тога се они у дилеми лако решавају првенствено за болеснике који плаћају, а доцније им постаје навика да занемарују бесплатне пацијенте. Бесплатно лечење изгледало би у пракси сасвим друкчије, кад би га вршили лекари, којима је забрањено узимање ма каквог хонорара, којима је то једино занимање и који су за то добро плаћени. Због тога је потребно да се претходно преуреди санитетска служба, да би се обезбедило идеално извођење принципа каритативности, односно добровољне државне помоћи онима који су пали у болест.

Против циља који има закон о сузбијању полних болести нико не може да има ништа, јер су у питању опасне болести које подривају здравствене и моралне основе читавог друштва. Ради се и о крупном националном интересу, па је државна интервенција сасвим разумљива. Међутим, проблем је у томе да се нађе што је могуће правилније решење. Пре свега, одбрана народног здравља мора да буде на целом фронту једнака, јер полне болести нису опасније од других заразних болести. А затим, треба се првенствено побринути о техничким и финансијским могућностима и условима за извођење потребне акције. И најзад, треба извести начисто, да ли је важнији здравствени интерес нације као целине, или су меродавни интереси, примитивна схватања, обича-

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 21 ји и верска убеђења појединаца. Ако: се даде предност интересу појединаца, државну интервенцију на пољу заштите народног здравља требало би у свима случајевима одбацити, кад она дође у сукоб са интересом индивидуе. Међутим, ако узмемо да је интерес заједнице важнији, не изгледа нам најзгодније, када се напуштање 8 9 Закона о сузбијању полних болести мотивише тиме, што „широки народни слојеви, који имају своја примитивна схватања о полном животу, нису били психолошки сазрели за овако дубоку и корениту меру“. Под тим углом требали би посматрати и питање отмице и одвођења невесте пре венчања. Ако смо свесни тога да је овај обичај, који се још опажа у неким нашим крајевима, рђав, држава би га морала целим својим ауторитетом сузбијати. Али је врло незгодно да она повуче своје наређење, „јер је овај обичај чинио илузорним сваки лекарски преглед пре ступања у брак“. Овде је иста нелогичност, као што је била и она због које је женска половина брачника ослобођавана од прегледа „због народних схватања, обичаја и верских убеБења." Не задовољава сасвим ни онај део мотивације „да данашње тешко економско стање, које се осећа нарочито у сељачким слојевима, не дозвољава да се поред већ постојећих трошкова за венчање и сватове, сељаку и малом занатлији, намећу нови издаци.“ Ово би се питање морало посматрати са сасвим друкчијег гледишта: на једној страни имамо лекарски преглед и одржање здравља расе, а на на другој одговарајући издатак. Ако је прво важније и корисније, онда би

" било боље да се смање остали издаци за венчање и сватове, а не овај. „Народно благостање“ је заступало гледиште, да несавесни могу одредбу о обавезном прегледу лако изиграти, а за савесне да није ни потребна. Због тога је оно било и за укидање овог пореза у корист лекара и за смањење постојећих трошкова за венчање и сватове.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

пина Preuzimajući vlast belgiiski pretsednik vlade g. Van Zeland izjavio.rje, da konverzija rente spada među najbitni|e tačke njegovor programa, jer će O njenom uspehu zavisiti i sudbina celokupnog privrednog plana vlade. On ide za tim da obori kamatnu stopu u zemlji i da smanji. poreske terete, kako bi se izazvao i pad belgijskih proizvodnih troškova.

Belgijska vlada je 11 o. m. odlučila da pristupi predviđenoj konverziji. Ona obuhvata sve državne unutrašnje zajmove u iznosu od 14—15 milijardi franaka. Izuzimaju se јеdino: 21/,/% i 3% predratni zaimovi. Interesantno je da su obuhvaćeni i oni zajmovi kod kojih država još nije stekla pravo na izvođenje konverzije. Kada se uzme u obzir da se iznos svih. državnih dugoročnih zaimova kreće oko 32 milijarde franaka, lako je uočiti značaj sadašnje operacije. Uostalom, ako ona uspe, verovatno. je da će se pristupiti i konverziji stranih zaimova.

Veći deo obligacija emitovanih u zemlji nosio je поminalmu. kamatu od 5 ili 6%. G. Van Zeland smatra da bi

Belgila izvodi veliku: konverziju unutrašnjih za|{mova

se daljim održavanjem te kamate sprečilo obaranje opšte ka-.

matne stope u zemlji. Što se tiče budžeta za 1935, vlada g. de Brokvila dovela са je u novembru pr. g. bar teorijski u ravnotežu, pošto je smanjila poreze za 185 miliona i rashode za 696 miliona franaka. Od ovih poslednjih otpalo je 200 miliona na smanjenje plata i penzija, a 200 miliona na smanjenje rashoda za socijalno staranje. Zbog nove ekonomske politike Van Zelandove vlade i porasta cena, koji |e nastupio posle izvršene devalvacije, sigurno je da se veći deo ovih ušteda neće moći ostvariti. S druge strane smanjiće se i poreski tereti u većoj meri nego što je to predvidela vlada g. de Brokvila. Sadašnja konverzija smanjiće budžetske terete za nekih 550 miliona, pa će tako doprineti ponovnom uspostavljanju ravnoteže.

Prva karakteristika nove konverzije je u tome, što је imaocima obveznica ostavljen prilično kratak rok za izjašnjavanje, od 13 do 17 o. m. Izvođenje konverzije зкорсапо је 5 · druge strane s izvesnim rizikom. Istina je, doduše, da ie od početka aprila porast kurseva znatan, ali sve 5d%otne obveznice još nisu dostigle paritet. Tome treba dodati da se konverzija vrši samih 6 nedelja posle devalvacije, kojom je dohodak imalaca već okrnjen, pa je sigurno da bi njihovo nezadovoljstvo moglo da izazove neuspeh cele operacije, Belgijska "konverzija