Народно благостање

Страна 326 НАРОДНО

Београдски окружни уред за Привредне прилике на по- осипурање радника објавио је дручју београдског Оузора извештај за прошлу годину,

| који, поред података 0 пословању, садржи и оваа о кретању запослености и о положају радника. Посредно, ови нас подаци упознају и са привредним приликама на територији ове установе. У току прошле године код Уреда је било осигурано 78.735 чланова према 78.085 у 1933, односно 81.850 у 1932 и 86.030 у 1931. Из овога се види да је у прошлој години заустављено даље опадање чланства и да је, шта више, према претходној години наступио мали пораст од 0.83% који је знатно нижи од оног просечног код Сузора за целу земљу (4.1%). Београд међутим, у овоме погледу чини изузетак, јер је број његових чланова иу прошлој години наставио са опадањем. Истина то опадање било је знатно мање но ранијих година (847) према 1710 У 1933 према 1932 односно 8.360 у 1932 према 1931. То значи да ce 'у прошлој години још више омањила куповна моћ београдског радништва, која је морала утицати и на даље опадање промета. У прошлој години број осигураних пао је на 41.770 са 42.617 у 1933 тј. за 847 односно 2%. Узрок овоме опадању лежи у отсуству веће грађевинске делатности, у смањењу општинских и јавних (радова.

Просечни број осигураних по привредним гранама код Уреда у Београду у 1933 и 1934 кретао се овако:

1933 1934 = илиЈавни саобраћај 2190 2133 = 51 Приватни саобраћај 1045 991 — 54 Инд. камена и земље 2100 2156 <= 56 Метална индустрија 9679 9621 — 58 Грађење превоз. средстава 2099 2079 — 20 Хемијска индустрија 405 472 doo OJ Електрич. централа 1688 2040 1352 Текстилна индустрија 2416 3434 · + 958 Инд. хартије 464 582 + 118 Инд. коже и гуме 178 235 ~ | 51 " Прерада коже и гуме 2180 2792 + 12 Шумско-пиланска ИНД. 644 192 + 148 Дрвод.-резбарска инд. 1579 1427 = 152 Инд. хране и пића 4751 5249 + 402 Гостионице, каване 4016 4078 <= (62 Конфекц. и чишћење одела 4048 5504 + 1456 Грађење желези. и путева 6609 4445 — 2164 Грађење над земљом 4181 3507 — 1274 Графичка инд. 2736 2939 15203 Хигијена 2125 2448 += 323 Општински послови 3766 2871 — 889 Трговина 6052 6352 +' 300 Новчани заводи и канц. 2140 2297 1.151 Слободне професије 1440 1826 == 386 Кућна послуга 7821 8185 + 364

У прошлој према претпрошлој години број чланова је опао у 11, а повећао се у 17 привредних прана. Највеће опадање показују грађевински послови. Знатнији пораст се показује у броју упослених код текстилне индустрије (38.7%), конфекције и чишћења одела (35.0%), индустрије хране и пића (10.3%), хемијске индустрије (16.5%), електричне енергије (20.8%), индустрије хартије (25.4%), графичке индустрије (7:4%), хигијене (15.2%), код трговине (4.9%) итд. Као што видимо највећи пораст у прошлој години показује индустрија потрошних добара и она услуга и продаје, Пораст у групи кућна послуга последица је већег пријављивања услед двоструке контроле (уредских и пореских органа). Пораст броја чланова код слободних професија долази услед тога што намештеници, услед смање-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 21 них прихода, све више инсистирају на осигурању да би обезбедили себи лечење у случају болести.

Горњи (подаци су карактеристични и за структурелне промене у привреди овога подручја. Основна промена се огледа у чињеници, да тежиште привредне делатности прелази са заната искључиво локалног карактера на индустрију која ради за шире подручје. С друге стране, јављају се нови занати, у првом реду они у вези са хигијеном, електротехником итд.

O неком нарочитом побољшању у привредној делатности целога подручја у прошлој години не би се могло говорити, нарочито када се узме у обзир знатно већи пораст броја осигураних на територији осталих уреда, изузимајући скопски.

пи Ovih dana podnela ie holandHolandija smanjuje budžet- ska vlada parlamentu predlog ske rashode za izvođenje racionalizacije u državnoj upravi. Ta bi mera imala da donese uštedu od 77 miliona forinta, odnosno više od 10% od celokupnih budžetskih rashoda. Inače, za ovu je godinu bio predviđen deficit od oko 130 miliona forinta, a od 1932 do 1934 porastao je znatno i državni dug: sa 2338 na 2723 miliona.

Posle nedavne devalvacije belgijskog franka, postali

пе ИН

„su aktivniji i protivnici sadašnjeg pariteta Iorinte; u izvesnoj

meri oni su bili ohrabreni i nesređenim državnim Нпапзјiama. Zbog toga je vlada odlučila da ubrza politiku prilagođavanja državnih rashoda promenjenim prilikama u privredi. Velika potreba za budžetskom štednjom dolazi i otuda što postepeno iščezavaju bogate rezerve kojima je holandska privreda raspolagala na početku krize.

Prema zvaničnim podacima prosečni godišnji dohodak holandskog stanovništva, koji je u 1914 g. iznosio 3203 forinta, рао је и 1932 с. па 2125 Топта. Narodni dohodak opada i dalie, a to izaziva i opadanje prihoda od neposrednih poreza. Zbog smanjivanja kupovne snage stanovništva opadaju i prihodi od poreza na potrošnju. U vezi sa opadanjem izvoza 08raničen je i uvoz, pa se smanjuju i carinski prihodi.

Finansiiske teškoće dolaze i otuda što se javlia potreba za povećanjem državnih izdataka u cilju pomaganja privrede i suzbijanja nezaposlenosti. Po prilici jedna trećina posrednih i neposrednih poreza dižave i opština služi za uklanjanje posledica krize. Razume se, da se zbog toga moralo povećati i opterećenje stanovništva porezima (državnim, pokrajinskim i opštinskim). Od 1914 do 1932 ono je poraslo po svakom stanovniku sa 40 na 91 forintu, iako je kroz to vreme narodni dohodak osetno Opao.

Dosadašnje sporo prilagođavanje državnih finansija promenjenim prilikama mogslo se, donekle, razumeti, |er su mnogi verovali da je depresija prolazna. Međutim, danas se mora računati s tim da će današnje stanje još trajati. Zbog toga mora i Holandija da pristupi što pre stabilizaciji državnih finansija na nižem nivou, jer bi u protivnom slučaju i privreda mogla da dođe u bezizlazan položaj. Najnoviji predlog holandske vlade svedoči o tome, da |e ona svesna toga. Ona zbog toga i veli u motivaciji SVOS predloga „да зе više пе može ići dosadašnjim putem”.

— === _ Ha aWepuuku банкама приПланска привреда гута при- мећује се врло интересантно

ватне банке у С. А.Д. дејство државне привредне иницијативе. Улози код банака крајем 1934 год. достигли СУ око 29 милиарди дол, што је још далеко од стања 1928 (33.4), али претставља знатно побољшање према најнижој тачци 1933 (23.6). Ово повећање било је изазвано углавном краткорочним улозима приватне привреде. Али, оно

ra ar третирали равесвенививевеи иу иш22Е.