Народно благостање

18, мај 1935. није истовремено и израз повећања приватних кредитних послова банака, што показује смањење цифре поверилаца и јако повећавање резерви: готовине, кредита банкама и пре свега резерви код Федералних резервних банака. Познато је, да су банке не само отплатиле своје дугове Федералним резервним банкама, већ су биле у стању да створе и огромне резерве. Тиме је у прилично великој мери створена могућност за спровођење кредитне експанзије.

__ Главни узрок порасту улога више је последица повећања државних издатака за оживљење коњунктуре и за куповину злата и сребра. Влада вије могла ово да финансира из пореских прихода, већ се морала обратити тржишту капитала. У 1934. без конверзије, влада је повукла са тржишта капитала 45 милиарде дол. Код издавања нових облигација она се углавном ослањала на банке, међу којима су саме банке чланице система повећале свој портфељ државних облигација за 3.7 милијарде ДОЛ. Од 1929 до 1934 год. оне су овај портфељ повећале са 3.3 на 10.9 милијарди дол. У прво време влада је узети новац остављала као улог код банака, а када га је узимала и утрошила, он се у форми приватних улога опет враћао банкама. То исто важи и за оне државне облигације, које су банке куповале од приватних лица. Због овога је наступило померање улога између њујоршких и осталих банака. Државне облигације издаваке су највише у Њујорку а добијени новац трошен је у целој земљи. Тако су се улози преселили у средње и мале провинцијске банке.

Сем тога, владина коњунктурна политика изазвала је још једно важније померање од кога произилази опасност за целокупно приватно банкарство. Влада се служи досадашњим банкарством само у циљу добијања зајмова, при чему су резервне банке својом политиком отвореног тржишта биле потпора, али то није имало за последицу повећање оптицаја новчаница. За вршење утрошака новца влада је створила разне нове банке и сличне установе, које делимично или претежно финансира и контролише. Преко ових, којима припадају Рефико, Федерална пољопривредна банка и Банка за финансирање грађења станова, отишло је у привреду у току 1934 год. 106 милиарди дол. било у форми кредита, било на други начин. Овај износ надокнадио је делимично кредите, које су до сада давале приватне банке. Тако су се н. пр. кредити код банака чланица федералног резервног система смањили од почетка кризе за 14 милиарди долара. Сасвим природно, да се код државних ради, углавном, о таквима, које приватне банке не би давале, те ово није претстављало никакву конкуренцију овима. Државне банкарске установе створене су као наролити носиоци ризика у доба кризе тј. као посредничка места, која су имала да послуже финансирању послова, који су предузимани иницијативом владе. Али, ове установе нису замишљене као привремене за доба кризе, већ као трајни апарат. На тај начин ове ће се установе временом ипак појавити као опасни конкуренти приватном банкарству. Извесна конкуренција већ и сада постоји, нарочито од стране федералне пољопривредне банке и Банке за финансирање грађења станова, али је ова добродошла, јер су тр_говачке банке због ових послова и дошле у тешкоће. Али, конкуренција државних банака биваће све већа у колико влада буде приступила и организацији индустријских и трговачких бачака, чији се зачетак. налази већ у Рефику и извозним банкама. | | _ За овакав развој прилика приватне банке нису криве као што им се то приговара. (Опадање кредитних послова није последица тврдичлука банака, јер је тражња кредита, _коју банке, с обзиром на њихово стање, могу удовољити постала врло мала. Свакако банке су могле најмање да

"учине за повећање тражње кредита. Оне су могле да сма-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 327 ње каматну стопу, али за кредите иницијатива је требала да дође од стране дужника, који се управљају према могућностима и изгледима за добит. Према томе, овакав развој није ништа друго, него изражај дејства владине привредне политике. Док су раније бацке стајале у непосредном односу са привредом, сада је између ових дошла влада са својим финансијским установама. Банке сакупљају улоге, а владине установе деле кредите при чему се сама влада појављује као управљач привреде. Овај пример. показује, да планско уређење производње од стране државе има неминовно за последицу и подржављење кредитног апарата. -

CC alana gununaenasna nu unuanuuunansni

Све већим уваљивањем своје спољне трговине у клирин-. шки промет Мађарска има све веће тешкоће у погледу нормалног снабдевања инду-. стрије сировинама. Износ девиза, које долазе од извоза, бива све мањи. У 1934 од укупне вредности извоза ушло је“ у земљу 25% девиза, а у првом тромесечју ове године 23%. Такође је карактеристично, да је од примљених девиза све“ већи проценат отпадао на оне валуте, које се не могу слог бодно трансферирати. На тај начин клиринг је тукао мађарску спољну трговину и непосредно и посредно. У првом случају сужавао је волумен извоза, а у другом стварао све веће тешкоће извозној индустрији. Положај Мађарске у овом погледу нарочито је тежак и због тога, што она не може рачунати ни са каквим другим извором девизама, сем од извоза. Такво стање, које је слично нашем са изузетком што ми имамо и туристичких девиза, присиљава Мађарску да се постепено почне ослобађати клириншких уговора. Први покушај у овоме правцу претстављају трговински преговори са Чехословачком, чији резултат треба да буде замењивање досадањег компензационог једним трговинским уговором. Ни трговински односи са Аустријом не развијају се онако како је то уговором предвиђено, одДносно у размери 1:15 у корист Мађарске. Извозни вишак Мађарске према Аустрији у последње време знатно се смањио и изгледа да је све мање могућности да се овај одржи како је предвиђено пошто Аустрија није у стању да одржава предвиђени увоз. Клиринг са Немачком имао је за последицу нагомилавање потраживања за чију брзу реализацију нема скоро никаквих изгледа. Мађарска изгледа намерава да излаз из овога потражи у триангуларном клирингу, који је међутим неизводљив, о чему ми имамо и практичног искуства захваљујући трговинском уговору са Грчком у коме је био предвиђен овакав начин плаћања. По овоме начину плаћања наши извозници нису могли остварити ни једно своје потраживање.

Мабарска Спољна трговина под притиском Клиринга a IJ OI III Cr CA РЕНЕ ЕРЕ НЕР СЕНТЕ.

U planskoj organizac:ji nemačpolioprivrede izvršene su važne promene. Prva se sastoji u menjanju organizacije DpOoljoprivrednih industrija u Staležu za zemalisku ishranu, a druga u stvaranju posebnih sudskih organa nadležnih za raspravljanje svih spornih pitanja. Prerađivačke grane poljoprivredne industrije do sada su bile Organizovane u Staležu za zemalisku ishranu u formi ekonomskih saveza odnosno prinudnih kartela. Međutim, ova se forma pokazala nezgodnom. Dešavalo se, da su najjače industrijske grane iskorišćavale svoj dominantni položaj u kartelu, naročito u pocsledu određivanja cena i regulisanja proizvodnje. Sada su prinudni karteli prerađivačkih industrijskih grana pretvoreni u Glavna udruženja, koja pored njih obuhvataju i proizvođače dotičnih sirovina, Voćstvo ovih udruženja biće sastavljeno paritetno prema važnosti grupa, koje su u njima zastupljene,

Promene u plamskoj organi- ke Zaciji nemačke po'joprivrede