Народно благостање

25, мај 1935.

да је Савет одлучио, да се идућа седница делегација одржи у Београду, услед чега настаје потреба да се будући туристи у Југославији — из наше организације — почну да обавештавају о стању проблема који њих интересују. Нисам Вам говорио о Југославији да бих измамио екстра признања због њезине трговинске политике; ни из разлога да Вас упознам с истом, пошто — на мој велики бол Ваше јавно мишљење не зна готово ништа о томе.

Говорио сам о мојој отаџбини искључиво у циљу, да Вас упозорим на један податак, који је данас после изгласане резолуције, да се појача пропаганда од стране наше организације, од драгоцене користи.

Југословенска Народна банка изгубила је приличан део свога златног стока од кад је избила светска монетарна криза. То је био повод за покрет у корист ограничења

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ | Страна 343 | увоза. А међутим тај је губитак дошао услед либералности у давању девиза у другој једној области, у оној јавних“ дугова. Увозна трговина није апсорбовала. никаквог вишка девиза преко фактичног прилива. Слобода увоза не само“ да «није дала маха наглом несразмерном порасту; већ је: шта више, баш у доба монетарне кризе и монетарног рата, · трговински биланс Југославије био толико активан да је“ најзад и биланс плаћања почео да се активира, о чему је“ најбољи доказ поменута одлука Министарства финансија о привременим везаним динарима, која се без активног би= ланса плаћања не би могла ни да замисли. |

Као што видите, и најновија историја Југославије по= тврђује основаност т. зв. класичне теорије о билансу пла-. бања и девизним курсевима. Наша је доктрина још Јаша триумфовала!

А

Ш. У АНВЕРСУ

По освештаној пракси међународних приредаба конгресисте су правиле излет до Анверса. То је после Хамбурга највеће пристаниште у: Европи, а треће у свету. Дужина обале је 42 км. Милијарде су инвестиране у њему. Мостови од по милион кг. тежине дижу се у висину на прост притисак на једно дугме. Пре прелаза из мора у реку, Леско вода се спушта бранама и то 2 метра за 6 минута — заједно са великим бродовима. (Уосталом, пристаништа као што су Хамбург, које је потписани посетио пре три месеца, и Анверс, не могу се описати. Њих треба видети, па да се добије тек бледа слика). У пристаништу су били небројени бродови, конгресисте су у засебном броду и са нарочитим водићем три часа пловили по пристаништу. Сем једне изложбе старих слика у приватној својини, коју је биргер-местер једва успео да оствари први пут, и пристаништа, више се ништа није могло да види, које услед новембарског времена, које услед неизбежних банкета. Уосталом Анвер се не посећује на један дан. Анверс је жива историја свију грана материјалне и духовне културе целе северне Европе од ХУМ! века. Неизмерно богатство лежи у тој вароши. Поменута изложба слика и гоблена је осигурана на 75 мил. динара. Кад загледате у ма коју већу приватну зграду добијате утисак, да је сопственик тражио начин, да што више пара сазида на што мањем простору, спарени су најскупљи материјал и најјевтинији рад. У Анверсу је имао и Ван Дајк свој атеље, који је био комерцијализиран у невероватној мери. Читава чета уметника по принципу поделе рада израђивала је слике, највише портрете пошто онда није било фотографије.

Банкет је приређен у раскошном салону брода „Албертвиле", после пријема у општинској кући, у којој има посла: за историчара за месец дана. У једној сали налазе се урезана имена свију претседника општине од ХЛУ. века. Невидљива рука церемонијал мајстора. доделила ми је шесто место за столом са десне стране од биргер-местра г. Хисмонса, бившег министра, једног од вођа социјалиста у Белгији, који је пре кратког времена одбио да уђе у владу.

Стара је ствар да је свет мали, |

— У Београду сам био 1922 г. у друштву Рамзеа Мак Доналда, Т. Шоа, Ренодела, ван дер Велда, Кауцког и т. д., рече ми биргер-местер.

— Био сам у врло пријатељским односима са краљевићем Ђорђем 1917 године. На мојим је рукама умро у

Лондону Душан Поповић, српски новинар, убили су га декари предавши га једном неуком медицинару. Много сам. га ценио и жалио. _

— Познајете ли још когаг

— Познавао сам Туцовића, знам Лапчевића..

— Па онда морате познавати мога пријатеља Ацу Павловића, који је баш 1917 године био у Лондону као партијски функционер.

— Сећам га се;

— А г. дара Топаловића»

— Сећам се и њега! ;

Хисмонс је мудра глава, говори у афоризмима»“ Све прати. Много зна. Говорили смо дуго о девалвапији белге, о чему ћу писати у идућем писму,-о Анверсу, који ради са 5.000 радника према 25.000 од пре неколико година.

Од стране (савета одређено. је било да га ја поздра-· вим у име иностраних делегација (због чега сам свакако добио част да седим поред. њега).

— И нисте ни слутили јутрос, г. претседниче, да ћу“ Вам ја данас били фаталан. Моја одговорност није, бар“ не за оно, што морате да саслушате моју реч. Ја имам зато легитимацију: наређено је. Али држим да имам још два: титулуса зато. Пре свега по закону да се крајности до-' дирују. Ми смо географски две крајности. Ви сте рођени“ ва мору, а ја сам видео море први пут на свадбеном путу. Али сам већ тада знао врло: много о Вашем граду. Он је најинтересантнија глава из економске историје Европе. Чим сам ступио на Вашу територију, питао сам да ли постоји“ зграда у којој је основана прва берза у свету, зграда 60rare трговачке куће Ван дер Берзе, од куда и име. То ме интересује не само академски, већ и као члана. београдске. берзе, то би била моја друга легитимација за ову моју реч...

Нису све привредне гране у свету једнако интернационализиране; али су бродарство и поморска трговина економске основе живота Анверса — свакако то у највећој мери. Због тога је код Вас и криза најјача. Ви знате наш. идеал. Он се покрива са Вашим. И ако будемо могли да допринесемо штогод његовом остварењу, имаћемо задовољство да смо радили и за добро Вашега града, који нас, је тако топло примио“.

Брисел, 18 маја 1935 т. | В. Бајкић

ранинникнининиањишициннининшиминвининничиммцкинминминнацнвацин

ша нинпшаннининвнининивкиминаниввннимнкинацаниммазнавинвааиницеинимим

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д.

в. с. Рим # СО.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАХРЕВ

: кнез Махејлова 50. Бериславића 7.

мининввнидинининашилининвинининицниниинникнавинининининикининнкинини ноја пимпминнпноннкнминнаваилинвимишмиви манитшикннивнинниац«