Народно благостање

Страна 344

Prema izveštaju Oknužnog ureda za osiguranje radnika u Beogradu pogoršanje položaja osiguranika nastavilo se i u 1934 i ogleda se u trima činjenicama. Prvu pretstavlja porast broja u nižim i smanjenje u višim nadničnim razredima, drugu porast broja uposlene ženske radne snage, a treću smanjenje prosečno obezbeđene nadnice. Prva pojava 6. pad članova iz viših, bolje plaćenih, u niže nadnične razrede, primećuje se od 1931. Od tada se broj osiguranika u nižim razredima stalno povećavao. U najnižim razredima (nadnice od 8 do 16.80 din.) bilo je 1931 g. 16.066 ili 18% ukupnog broja osiguranih, a u 1934 njihov se Droj popeo ua 25.310 ili za 51.3%. Pročenat učešća u ukHpnom broju osiguranih povećao se na 32.1%. U razredima sa srednjim nadnicama (od 16.80 do 28.80) takođe se pokazuje porast, ali znatno manji no u prvoj grupi, sa 16.395 na 20.757 odnosno za 26.6%. Učešće ove grupe u ukupnom broju Osi-

Položaj radnika kod beoвгадзког Оштога 1 даје зе pogoršava

guranih povećalo se sa 19.0% na 26.3%. Međutim, u Višim

nadničnim razredima broji osiguranih srozao se sa 53.858 na 32.628 ili za 30.05%, a njihovo učešće u ukupnom broju Osiguranih palo ie sa 62.6 na 41.4%. и

Žena radnica počela je i u nas da zamenjuje, sve bržim tempom, mušku radnu snagu konkurišući nižom nadhicom. Broj uposlenih žena posledniih godina stalno se povecavao i krefao se ovako: 1931 god. 18.443, 1932 god. 17.62i, 1033 god. 17.314, 1934. god. 19.478. U periodu 1931—34 broj osiguranih muških. članova smanjio se sa 67.587 na 509.357 ili za 22.2%, a ženskih se povećao sa 18.443 na 19.478 odnosno za 5.6%. U prošloj prema 1933 povećanje iznosi 2264, dok je broj muških opao za 1613. Relativni procenat uposlenih žena iznosio ie u prošloj godini 24.86%. ukuphog broja osiguranih članova prema 22.17% u 1933 i 20.30% u 1932 godini. Najveći broj Žena osiguran je u petom razredu na bazi nadnice od 14 do 16.80 СА. U višim razredima je najmanji procenat žena radnica.

Prosečno obezbeđena nadnica opala je i u prošloj 20dini; pad je bio nešto manji no u ranijim godinama:

Pros. nadnica % —

din. 1931 31.16 == 1932 2813 — 3.038 1933 26.10 10 0)3 1934 24.97 113

Obezbeđena nadnica smanjila se za poslednje tri софле za 6.19 din. ili 20%. U izveštaju se napominje da |e „smanjenje stvarno znatno veće, ali se ono ne može izraziti, jet je U OSiритапји пајуеса obezbeđena nadnica utvrđena na 48 din. pa se procenat smanjenja odnosi samo na nadnice do toga iznosa. Međutim, radničke nadnice u toku nekoliko zadnjih godina stvarno su smanjene gde-gde za preko 50%. Tako je n. pr. nadnica kvalifikovanih zidarskih radnika pala sa 60—80 din. u 1928—30 na 40—50 din., krojačkih radnika sa 80—100 ha 40--—50, nekvalifikovanih sa 30—35 na 15—20 din,”

Kao tipična pojava u periodu krize i depresije javlja se i velika nestalnost, često menjanje zaposlenja i ogromna fluktuacija prijava odnosno odjava. Tako je u prošloj godini bilo 230.102 prijave i 221.963. odjave.

Izdaci Ureda u prošloj godini iznosili su 38.2 mil. din. prema 39 u 1933. Od ovoga |e odpadalo u hiliadama dinara na: hranarinu 9.471 ili 22.42% ukupnih izdataka, potpore za роrođaje 1.042 ili 2.46%, pogrebninu 363 ili 0.86%, lekarske troškove 3.281 ili 7.76%, na lekove ı ostale potrebe 4.922. ili

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Бр, 22

11.05%, bolničke troškove 4.427 ili 10.48%, sanatorijume 2.813

ili 6.06%, ambulante 2.609 ili 6.17%, upravne troškove 6.693

ili 15.84%, kamate 1.370 ili 3.24% itd, I prošle godine bilans je zaključen sa poslovnim viškom od 3.039 hili. din, Prihod Ouzora bio |e 42.2 mil. din. prema 43 u 1933, 43.4 u 1932, 44.5 u 1931 i 38.1 u 1930 od. Najveći prihod otpada па prinose za bolesti, koji su u prošloj godini dali 41.7 mil. din. i ako je prinos povećan na 42%, nedelino od jednodnevne obezZbeđene nadnice, aibroj osiguranih članova u охој, ртета ргоšloi, povećao se, ipak {e prinos po članu pao sa 548.05 din. u 1933 na 530.02 din. Suprotno ovome izdaci na potpotre su se povećali sa 367.17 na 371.28 din.

Povećanje poipora u novcu došlo je zbog porasta broja bolesnika i stalnog uvećanja broja članova, koji uživaju produžno pravo hranarine preko 26 nedelja. Potpore u naturi porasle su zbog većeg smanjenja bolničkih taksa. Zdravstveno stanje radnika u prošloj prema 1933 znatno se pogoršalo. Dok је u 1933 bilo na lečenju 256.301 bolesnih, u prošloj godini njihov se broj povećao za 54.606 na 310.907. Uzroci ovome povećanju leže u teškim uslovima života i rada.

Naplata prinosa u prošloj godini pokazuje prilično pobolišanje. Od 58.5 mil. dinara ukupno propisanog prinosa naplaćeno je 56.4, te je na dugu ostalo 2.15 mil. din. Ukupno dugovanje poslodavaca iz ranijih godina iznosilo ie 31 десетbra 1934 god. 54.7 mil. din. Najveći deo ovoga duga (oko 20 mil. din.) otpada na državne i samoupravne ustanove.

Članske pogodnosti u prošloj prema 1933 pokazuju neznatne promene. Izdaci na hranarinu po članu povećali su se sa 116.03 na 120.29 din. Porodiliske potpore po članu takođe su se povećale sa 12.73 na 13.23, dok su one na pogrebninu pale sa 5.10 na 4.61 din. Rashodi na bolničko lečenje pokazuju povećanje za 5.14 din. (sa 51.10 na 56.24 din.). Rashodi na lekove i sanitarni materijal bili su 62.51 prema 62.29 din., dok su oni na sanatorijska i banjska lečenja pali sa 37.84 na 35.73 din. po članu. Zubna nega se neznatno povećala, sa 3.52 па 3.86 dinara. Lekarski troškovi su pali sa 42.22 din. na 4i.77 din, a ambulantni se povećali sa 32.70 na 33.14 d:n. iz ovoga vidimo da u članskim pogodnostima nije nastupilo skoro nikakvo pobolišanje, a na drugoj strani imamo znatan porast upravnih troškova, sa 80.56 na 85 din. ili za 5.5%

Д-р Лај вођа немачког Радног фронта у свом прогласу за први мај истакао је потребу регулисања висине наднице на ; правичној основи. Он је тарифне уговоре Gabi синдиката претставио као неефикасне, јер је њихова практична примена у великој мери угрожавана национализацијом и увођењем акордног система. По њему је потребно висину наднице одредити на основу 00јективних и научних чињеница; тако да ова корисно послужи радницима, а са друге стране да донесе користи и предувимачима. Д-р Лај је обећао радницима да ће изнети на јавност у скорој будућности, а најдаље до 1 маја 1936 год. резултате првих покушаја на том пољу. Из многобројних изјава водећих личности немачког радничког фронта излази, да ново решење питања надница не треба да се заснива на ефекту рада (ејаћипо). Али још није утврђено на који ће се начин утврдити ефекат рада.

Неколико недеља доцније одржао је генерални директор фабрика гвожђа у Витковицу (Чехословачка) Федерер предавање у којем је између осталога негирао могућност да се помоћу теоретских метода може доћи до стварних чињеница, које би могле да послуже за одређивање правичне

Интересантан начин одређивања правичне наднице