Народно благостање

3 август 1935. То је prva etapa. Druga, рак, etapa revolucije u trgovinskoi politici leži u progresivnom etatiziranju spoljne trgovine. Sve je veći deo ove prelazio u ruke države ili državom privilegnisanih, pa sledstveno monopolom snabdevenih ustanova. Trgovinska politika je ustupila mesto trgovini. A time je omogućeno diferenciranje cena po političkom krtiteriumu i sledstveno posredno kontigentiranje uvoza takođe prema političkom i svakom drugom jednostrano izabranom kriteriumu. Sa pojmom тедипаrodna trgovina u starovremenskom smislu sada ie svršeno — naravno kod onih artikala koji su došli pod nov režim. A to čini da se napušta u većem ili manjem obimu poslovno, trgovačko gledište: kupi Što jevfiinije, odnosno ono se kombinira sa neposlovnim političkim gledištem.

Vrhunac toga novog sistema trgovinske politike nalazimo u Rimskom paktu od marta prošle godine. Mi smo još pre toga datuma krupnim slovima pisali, da je između Austrije, Italije i Mađarske nastao carinski savez u vidu bilateralnih ugovora. I ako ioš niko u Evropi nije imao kuraži da izgovori carinski savez u odnosu između pomenutih triju država, ipak ie on stvarnost.

Još je starijeg datuma ekonomska Mala Antanta. Na sukcesivnim konferencijama pretstavnika Маје Antante usvojeno je da se ona izgradi kao regionalni sporazum, a ovaj počiva na načelu jreferenci-

___НАРОДНО_ БЛАГОСТАЊЕ

Страна 501

iala. Preferencijal je žrtva, koju podnose učesnice u regionalnom paktu, koja je isto što i cena preko one na svetskom tržištu. Regionalni pakt se. ne pravi, ako se njime ne želi da poveća i olakša međusobna: razmena dobara ugovornica. Regionalni pakt pod imenom Ekonomska mala antanta je na majskom kongresu Evropske carinske i ekonomske unije u Briselu. nazvan jednim eufizmom. On se nagoveštava godinama, ali se ne miče s mesta, i dok on ne korisli ništa ili vrlo malo ugovornicama, dotle uliva strah na drugoj strani i daje povoda odbrani onih, koji smatraju da su njihovi interesi ugroženi. | i

Mi smatramo da se od Čehoslovačke ne može da traži neumerena žrtva u nedrima Ekonomske Male Antante, to bi bio nezdrav odnos. Ali ako je ovo, Što је опа do sada dala, sve što može da da, – – a tako izgleda, — onda je to malo, vrlo malo. Logički je 7аključak onda ili da dignemo ruke od Ekonomske Male Antante i da ie ostavimo u njezinoi prvobitno] formi — političkoj, ili da Čehoslovačka uzme iniciiativu, da Ekonomska Mala Antanta ide putem, koji ijoj je određen još 1932 godine tj. da se iz nje razvije podunavski regionalni pakt, na putu k Evropskoi ca-

·Tinskoj uniji, kako se to izrično kazalo u komunikeu

posle sastanka u Štrpskom Plesu. :

Tapkajući ovako u mestu daje se pravo privrednim krugovima da čine i oštrije prekore, no što su ovi koji su se čuli. |

NJ M M |

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У бр. 35. од пр. год. подвргли смо анализи начин плаћања предвиђен трговинским споразумом са Грчком од 2

Трговинску политику према Грчкој треба ставити на нове основе

ангуларни клиринг неће моћи функционисати. У току једне године трајања споразума скопски трговци протестовали су чешће против отежавања трговинских односа са Грчком, јер заиста за време трајања споразума триангуларни клиринг није могао да функционише ни у једном случају, те је нашим трговцима остало 30% противвредности извоза залеђено, што је довело до озбиљних тешкоћа у извозном послу, тако да је чак и Народна банка била принуђена да интервенише откупљујући залеђена потраживања у Грчкој. Наши трговци безусловно захтевају укидање триангуларног клиринга. У том имају потпуно право јер је он нама нанео велике штете, а Грцима није донео никакве користи. Наши трговци у почетку важења триангуларног клиринга нису били начисто како ће он да функционише, да су давали робу рачунајући да ће ускоро примити паре. Када су видели да је 30% њихових потраживања остало залеђено у Грчкој навалили су на Нар. банку, која је хтела не хтела морала преузети залеђена потраживања. Штета коју је требала да сноси грчка народнапривреда у виду већих цена, делимично је преваљена на Народну банку, пошто извозници нису морали калкулисати целу штету на залеђеним потраживањима, него само ову која им је проузрокована одбитком Народне банке. Такве појаве, да наша Народна банка даје кредите иностранству, морају се у будуће на сваки начин спречити. Грчка је у свом необично тешком положају дошла на идеју да нуди своја залеђена потраживања уместо плаћања. Последице тога за грчку _ народну привреду нису биле ни мало повољне, Ми смо у

авг. TL. г. Казали смо датри-

бр. 49 од пр. год. навели мишљења грчких привредника, да | је грчка компензациона политика оличена у компензационим боновима и плаћању замрзнутим потраживањима код трећих земаља у ствари једини узрок порасту цена најважнијих животних намирница. Грчка дакле не би имала никакве користи ако би и даље форсирала досадашњи начин плаћања, нити партнери Грчке могу пристајати у будуће на тај начин плаћања. То исто важи и за компензационе бонове, чији је курс много нижи од оног девиза. Извозници који морају за 5% противвредности извоза примити такве бонове морају да и то нуде јевтиније пошто у задњим двема годинама компензациони кључ од 100::50 није могао бити одржан него се кретао од јула 1933 до 30 јуна 1934 г. 100 :44 и идућој периоди 1934—35 г. 10042.

Плаћање јј; нашег извоза компензационим боновима не може претстављати никакво решење, ако се спољна трговина не прилагоди овом- односу. Пошто за време двогодишњег искуства то није случај није вероватно да ће бити остварљиво у будуће. Али ипак ако би Грци упорно остали при овоме, не би било нарочито тешко, постићи жељени однос. За преостали део т.ј. за наш извозни вишак 'не може да долази у обзир као платежно сретство нешто друго, него слободна девиза. То је у духу компензационих споразума, који условљавају извесни извозни вишак у корист једне земље. Примери за то су уговори Немачке са Енглеском и Швајцарском и Мађарске са великим бројем земаља, Турске са Норвешком, Румуније са Француском, Ррчком и Италијом. ;

Грчка у изводу из статистике спољне трговине наводи 26. земаља с којима има трговинске везе, а осим тога једну велику позицију са ознаком разне земље. Она само са 11 земаља има клиринг, а осталима мора увозни вишак да плати у девизама, као што је то случај са Енглеском, САД. и Италијом, Пе