Народно благостање

Страна 502

Није јасно зашто Грчка третира земље са којима има клириншке уговоре лошије у погледу плаћања, него остале земље.

Чуо се предлог, да се са Грчком уведе нормална компензација. Ова солуција не може бити од користи ни за једну страну. За нас би било од штете кад би уместо компензације у односу 100:50 морало уследити изједначење трговинског биланса а Ја Гопоше. Грчка опет не би имала интереса, да рескира депресијацију валуте код наси тиме да поскупљује увоз.

Novine javljaju da je uhvaćen šverc dolarskih obligacija iz naše zemije. Kad je obustavЏеп transfer i izvršena nacionalizacija istih, onda je velik broj špekulanata nakupovao te papire u inostranstvu u težnji da putem nacionaliziranja postignu veliku zaradu. U tome je vrlo mali broj uspeo. Kad su stekli uverenje da se ni korupcijom ni uticajem ništa ne može da uradi, a pošto te obligacije kod nas u poslednej vreme imaju niži kurs no u Njujorku, prirodno je da su oni počeli da beže sa njima iz zemlje. Po našem pravnom poretku to je zabranjeno i procedura, koja se tim povodom otvara sasvim je u redu. Ali se ipak može da primeti da država nije učinila sve što treba da bi mogla da goni krivce. Posle izvršenog popisa i nacionalizacije ovih obligacija, kao što rekosmo pojavila se čitava lavina istih iz inostranstva i neke su ponuđene Ministarstvu finansija s molbom da se nacionaliziraju. Mi smo tim povodom pisali da bi Ministarstvo finansija imalo za dužnost da proiv. svakog takvog molioca otvori krivičnu istragu, zbog šverca, jer je sasvim opravdana pretpostavka, a ponegde se to vidi i iz same molbe, da su te obligacije ušvercovane u zemlju. Uvoz njihov je isto tako bio zabranjen kao i izvoz. Koliko je nama poznato ne postoji nijedan slučaj gonjenja tih lica zbog šverca. Pa bi sledstveno bilo logično да зе (ако 1510 zatvore oči prilikom izvoza iz zemlje. Šta će nam te obligacije u zemlji? Mi smo u toliko zadovoljniji ukoliko ih je manje u opticaju u zemlji. Po sebi se razume, da nema više nikakve mogućnosti, i hvala Bogu, da se te obligacije nacionaliziraju. Sledstveno bolje je da su one van zemlje, jer đavo ne ore i ne kopa! Ko zna da jednoga dana ne dođu u ruke nekome koji bi bio u stanju da i postoјес! režim izmeni. Držimo da bi sasvim umesno bila jedna od· luka po kojoj se dozvoljava slobodan izvoz svih tih obligacija, koje su prilično ucvelile svoje imaoce.

Povodom uhvaćemog šverca Blerovih obligacija u ino- stranstvii

Швајцарске банке налазе сеу нарочитом положају. Обим њихових послова опао је као у мало којој земљи. Велебанке које су пре кризе располагале са великим средствима иностраног порекла показују стално назадовање, већ од 1931 године. Већина банака има осим тога знатна замрзнута потраживања у иностранству, нарочито у Немачкој. У сразмери са овим променама дошло је и до смањивања готовине, Унутрашње привредне тешкоће и промене у кретању светског капитала су најглавнији узроци овог сталног процеса смањивања. Упркос свему томе, готовина којом располажу швајцарске банке је још увек велика, јер се тешко иалазе сигурни краткорочни пласмани.

Уклањање тешкоћа у банкарству у Швајцарској и код нас

Криза поверења из другог тромесечја ове године већ је преброђена И поред повлачења великих свота страног капитала који је био пласиран код швајцарских банака, њихова је ликвидност још увек велика. Пошто не постоје изгледи да ће се привредне тешкоће ускоро моћи да уклоне, и банке се постепено прилагођавају промењеним прилика-

\

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

___ Бр. 32 ма, па се сада спремају разне промене које треба да омогуће да се без бојазни сачека будући развитак.

Примећује се несразмера између постојећег банкарског апарата и будућих пословних могућности. С друге стране постао је код појединих. завода неповољан и однос међу сопственим средствима и замрзнутим активним позицијама. То изазива жељу за удруживањем и спајањем не само код приватних трговачких банака, већ и код полујавних завода. Због тога се сада испитују разни планови, који имају углавном два циља: смањивање броја шалтера и про„чишћавање (биланса у погледу замрзнутих потраживања, односно „манифестирање губитака“, како се то у Швајцарској зове. |

Интересантно је да се процес прилагођавања банака промењеним приликама у Швајцарској врши у моменту, кад се већ и остала привреда у великој мери прилагодила новим условима и када је криза поверења углавном преброђена. То је сасвим друкчије него код нас у Југославији. Код нас се тражило прочишћавање биланса банака у пуној кризи поверења. То и јесте разлог због којег се банкарска криза код нас овековечила.

ere ===<

И у Холандији је валута

Економске и финансијске прилике у Холандији врло су угрожена изнутра а не сличне онима у Францускоји споља Швајцарској И у Холандији Пн ннтанишшешишиитли _ постоји Оупетски дефицит. Због смањивања становништва и опадања обима спољне трговине смањују се и државни приходи. С друге стране повећани су државни расходи због помагања појединих привредних грана и сузбијања незапослености, По прилици једна трећина посредних и непосредних пореза државе и самоуправа служи за уклањање последица кризе.

Како Холандија још увек има знатна потраживања у иностранству велики део становништва је најенергичније одбацивао идеју девалвације, као штетну по холандске интересе. То је мишљење делила и влада г. Колајна која управља земљом већ од маја 1933. Она је због тога покушавала да путем дефлаторних мера изазове оживљење у привреди, а с тиме у вези и оздрављење државних финансија. Ради уклањања дефицита она је и недавно поднела предлог о новим буџетским уштедама, али је због сукоба са католичком странком морала да поднесе оставку.

Криза холандске владе довела је и форинту у кризу. Добар део штампе тврдио је да се пад курса форинте има приписати нападу спекулације споља. То је мишљење сасвим погрешно. Спекулација зна да је техничка позиција форинте одлична. Према извештају Холандске банке од 22 јула златна подлога је износила 6884 милиона форинта и покривала је са 77,2% све обавезе по виђењу (891,6 милиона). Јасно је да би, осим тога, у случају потребе и Француска банка радо пружила своју помоћ. Због тога је искључено да би неки напад споља могао да обори форинту. То би се исто могло казати и у погледу спољног напада на француски и швајцарски франак.

Напад је дошао из саме земље, од стране холандских девалвациониста. Произвођачи каучука. из Холандске Индије радо би прихватили ампутацију форинте. То исто важи и за скоро целу индустрију на југу земље, нарочито извозну. После девалвације белгијског франка порастао је број девалвациониста и у трговачким и у парабродарским круговима у Амстердаму и. Ротердаму, јер су се после белгијске девалвације знатно погоршале шансе холандских пристаништа у корист Анверса. На тај начин је Холандија погођена на најосетљивијем месту. Што се тиче радништва, познато је да је оно стари противник дефлационе политике.

Према томе,. у Холандији постоје две противничке