Народно благостање

3. август 1935, НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 503 групе — дефлационисти и девалвационисти, као у Францу- толика, који су је до сада помагали, форинта је пала. Кад

ској, Швајцарској, а и у неким другим земљама стабилне валуте. Због тога треба и колебање курса форинте схватити само као рефлекс сталне борбе која се води између присталица поменута два блока, утицај међународне спекулације је сасвим споредан. Најновија криза владе претставља само једну епизоду у тој борби. Потврду за то пружа нам и кретање курса форинте за време владине кризе. Чим је у парламенту дошло до сукоба између владе и ка-

се показало да је коалиција између социјалиста и католика за сада неостварива, она се одмах поправила — још пре образовања нове владе г. Колајна. Пошто је г. Колајн успео да састави своју нову владу, све је опет нормално. (С извођењем дефлације наставиће се још енергичније, али ни присталице девалвације не сматрају да су коначно побеђени. Они су моментано у дефанзиви, као и у осталим земљама златног блока, и прикупљају снаге за нови напад.

m BBB

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— 209 julia pred kraljevski dvorac u Kopenhagenu došjo je 40.000 seljaka iz cele zemlie. Kada se krali pojavio na balkonu naročita delegacija predala mu je memorandum u kome se ukazuje na težak položaji poljoprivrede i traži izjednačenje radnih uslova kao i u ostalim privrednim granama. Na kraju je traženo da se po svima ovim pitanjima razgovora za Zemijoradničkom grupom u parlamentu, koja broji 14 pretstavnika. Posle toga seljaci su uputili pitanje i na ministra pretsednika, da li je volian da razgovara sa zemljoradničkim pretstavnicima i odlučili da sve do pozitivnog odgovora ostanu na ZDOTnom mesfu. Pošto je dobijen negativan odgovor seljaci su izabrali odbor koji će raditi na sprovođenju njihovih zahteva.

— U prošioj godini državni zavodi za poljoprivredni kredit u SAD kreditirali su poljoprivredu sa 1.836 mil. dol. od čega 1.284 otpada na hipotekarni, a ostalo na zadružni i proizvodni. — Bugarska poljoprivredna i zadružna banka dala je Direkciji za izvoz žita kredit od 200 mil. leva, koji će ove upotrebiti za otkup pšenice,

— Čehosiovačka je utvrdila otkupne cene za žitarice i to: za pšenicu 79 kg. paritet Prag 164, raž 125, pivarski ječam 125, ovas 112 kr. Automaisko mesečno povećanje cena biće: kod pšenice u septembru, oktobru, novembru i decembru sa po jednom krunom, od januara do aprila po 2, u maju i junu po 3; kod raži od septembra do januara 1 kr., od februara do maja 2.50 kr.; kod ječma od septembra do marta 1.50; kod ovsa u septembru i oktobru 0.50 kr., novembru i decembru 1 kr., od januara do jula 1.50 kr. Razlika između kupovne cene, koju plaća monopol, i one po kojoj prodaje iznosi za pšenicu i pivarski ječam 9 kr., raž i ovas 8 kr.

— Ове године на немачким тржиштима осећа се недовољна снабдевеност воћем и поврћем услед чега су цене појединих врста, према прошлогодишњим, скочиле за 30 —50%. Високе цене утицале су на опадање потрошње ових производа, који последњих година у исхрани градског становништва играју све важнију улогу, нарочито у здравственом погледу. Као разлози овако великом поскупљењу наводе се: рђав принос услед позних мразева и суше; недостатак девиза за већи увоз; политика високих цена, коју води организација произвођача. |

— Пре извесног времена Румунија је декретирала цене пшенице на 250 леја за квинтал дајући уз то и извозну премију од 100 леја. Уједно је одобрен и кредит за откуп пшенице. Али, како овај није био довољан да прими сву понуђену количину после жетве, која је ове године одлично испала, то је житни режим претрпео катастрофу и цена је пала на испод 200 леја.

— Произвођачи пшенице из Срема тражили су да за сремску и бачку пшеницу буде утврђена иста откупна цена, јер је исти квалитет. Садање „Призадове" откупне цене из· носе за бачку 118 и сремску 110 дин.

— U Čehoslovačkoj је ove godine površina zasejana lanom povećana za 60% prema prošlogodišnjoj.

— Bugarska je utvrdila minimalne cene za. žitarice i to: za pšenicu 300 leva, za raž 225 lira kg.

__ HeMauko министарство финансија издало је уредбу, која предвиђа обавезно вођење књиговодства у пољопривредним газдинствима. Књиговодство је обавезно за оне пољопривреднике чије имање претставља већу вредност од 100 хиљ. мк. или чији је годишњи приход већи одб хиљ. мк. Систем књиговодства није прописан и може бити вођено и на неповезаној хартији, услов је само да се испуне прописи о редовном упису ставки и да су рачуни установљени по плану.

INDUSTRIJA

— ljenHrpanma за неплемените метале у Немачкој променила је систем одређивању цена. Док су досад меродавне цене од случаја до случаја објављиване у службеним новинама, у будуће ће се оне израчунавати по становитом кључу из т.зав. курсних цена.

— Мабарски текстилни индустријалци предлажу, да се слично као у Немачкој оснује један фонд за унапређење извоза. У тај фонд би цела индустрија у унутрашњости уплатила известан део према постигнутом промету у унутрашњости, и из њега би се давале извозне премије. Аргументација за фонд каже да извозна индустрија, која има највеће заслуге да се неопходно потребне девизе набаве, мора да продаје у иностранству са губитком, што неће моћи издржати дуго. Да би се омогућило извозној индустрији да даље води њену продајну политику, која је од опште користи, треба јој дати извозне премије.

— После десет година потпуног застоја у оснивању, индустријских предионица у Аустрији у пролеће ов. г. опажа се нови интерес нарочито за оснивање односно проширење текстилних индустрија и оних наоружања.

— Mala industrijska preduzeća u Švedskoj, u cilju smanjenja proizvodnih troškova, osnovala su zajedničku organizaciju čiji je zadatak, da ova snabdeva sirovinama, mašinama i drugim pomoćnim materijalom.

— У Лондону се воде преговори између америчких и енглеских произвођача олова о стварању картела и изгледа да ће доћи до споразума у погледу снабдевања европског тржишта. Постигнут је споразум да се производња не повећава пошто су залихе још увек прилично велике. Повољни изгледи за остварење споразума утицали су на пораст цена са 13.75 на преко 15 фунти стерлинга за тону.

— Савез индустријалаца у Словенији тражи да се укине трошарина на електричну струју.

"TRGOVINSKA POLITIKA

— Mađarska je dozvolila da se u avgustu mesecu uveze iz Jugoslavije i Rumunije 200.000 Mv. kukuruza.

— Austrija je ukinula naredbu o prinudnom тебапји gorivog drveta sa uvezenim ugljem.