Народно благостање

Страна 580 НАРОДНО

У упоређењу са прошлом годином побољшање јекод 16 привредних грана, а погоршање код 10 и највеће је код шумско-пиланске индустрије, где се број осигураних смањио за 12,4% и градњи железнице и путева (за 13,8%).

У групу привредних грана, које „су у периоду привредне депресије показале пораст запослености, поред неких грана рударско-топионичарске производње и бродоградње, ва које нам недостају подаци, долазе текстилна и хемијска индустрија.

Као што смо и до саду више махова констатовали од свих индустријских грана највећи пораст је последњих година забележила текстилна индустрија. Број запослених радника се од 1926 до 1935 године више него удвостручио. (са20.800 у јуну 1926 г. на 45.300 у мају о. г.). Основан је и знатан број нових фабрика. Производња је услед рационализације још више порасла. Код нас је текстилна индустрија највише развијена у Дравској бановини, где показује и највећи пораст (број запослених повећао се са 5 хиљ. у 1926 г. на 12,8 хиљ. половином прошле године). У овој години

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 37

је пораст запослености све успоренији. Неке гране већ могу сасвим да покрију домаћу потрошњу, а нагомилане су изалихе (н. пр. код чарапа). У текстилној индустрији у Дравској биновини је од априла O. T. почео број запослених да опада. Ми смо и раније констатовали да се после полета у овој грани може очекивати застој.

(Супротан развој од оног текстилне индустрије, показује индустрија одела и чишћења, која углавном обухвата кројачке и конфекционе послове. Број запослених у овој грани износио је: 1926 год. 44.230, 1928 г. 48.350, 1933 год. 20:990 (минимум), 1934 г. 25.275 и у мају о. г. 27185. Дотло је до померања у погледу снабдевања потрошача, јер је домаћи готови фабрични производ потискивао увезени и занатски.

Изгледа да је у летњим месецима 0. г. грађевинска делатност нешто живља него у прошлој сезони, па се може очекивати и извесно повећање броја запослених. Иначе, знатније промене се, према садањем стању, не могу очекивати.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

U našim hmeljarskim krajevima cene i mogućnost plasmana hmelja interesuju široke krugove. To se vidi i iz polemike izтеби „Slovenca | „Judita. „Slovenec” u broju od 25 avgusta postavlja pitanje kako će se razvijati cene hmelju? On daje odmah i odgovor: da cene hmelja neće dostići prošlogodišnji nivo, šta više, postoji bojazan da će inostrana konkurencija biti ovoga puta veoma jaka, Nema ražloga da se. prevelikim ponudama u početku kampanje kvare cene, ali mora se biti načisto s time da skok nije verovatan. U napisu se dalje predlaže da se pristupi organizovanju fržišta hmelja po primeru drugih država. „Jutro” u broju od 1 septembra osvrće se na napis „Slovenca” i ukazuje na činjenicu da su cene u Žatecu u Sloveniji niže od onih u Žalcu (Čehoslovačka) i Nirnbergu (Nemačka), iako nema kvalitativnih razlika između našeg hmelja i čehoslovačkog i nemačkog. »Jutro” naziva „Slovenca” zaštitnikom trgovaca i kaže da su trgovci krivi za ovo stanje. Nije nam namera da se upuštamo u polemiku koja se udaljila od metoda dokazivanja činjenicama i prešla na isticanje staleških interesa. Mi smatramo da je ozbiljna analiza tržišta hmelja ne samo od velike korišti za proizvođače hmelja i trgovce nego i za našu privredu.

Zasejana površina pod hmeljom kod nas je pala sa 8,9 hil|. hektara u 1928 g. i 5,1 hilj. ha u 1929 g. na 1,46 hilj. ha u 1932 g. i 1,399 hilj. ha u 1933 g. Za poslednje dve godine zasejana površina ponova raste na 2,396 hili. ha u 1934 о. 1 па blizu 3 hilj. ha u ovoj godini (prema jednoj пона и „Јисовјоvenskom Lioydu”).

Prema zvaničnoj statistici naša proizvodnja pala je sa 45, 65 hilj. metarskih centi u 1929 g. na 8,25 hilj. m c. u 1932 g., odnosno za 82%, a do 1934 g. Doral je na 14,331 hilj. m. c. Naglasili smo da su ovi podaci naveđeni prema zvaničnoj statistici; ima, međutim, indicija, da je zvanična statistika u ovom slučaju netačna. Po drugoj zvaničnoj statistici, naime, statistici spoljne trgovine, izvezeno je iz naše zemlje od 1 jula 1934 g. do 30 juna 1935 g. 20,21 hilj. meterskih centi, dakle za nekih 6 hilj. m. c. više nego što je proizvedeno u 1934 g. Odmah da naglasimo da je izvezeni hmelj koji je poreklom iz ranijih godina, u statastici odvojeno naveden. Pošto mi isključivo izvozimo hmelj. proizveden u zemlji, jer tranzit hmelja po našem geografskom položaju nije moguć, nije jasno kako možemo izvoziti više nego što smo proizveli. Za hetačnost zva-

Stanje na svetskom tržištu hmelja daje nam za pravo

nične statistike govori još i ta okolnost, da prema drugim, nezvaničnim podacima koji su objavljeni u praškom časopisu „Die Wirtschaft! u br. od 31 avgusta, prošlogodišnji prinos hmelja kod nas iznosi 21 hilj. meterskih centi. S obzirom na navedene okolnosti verovatno je da je ovaj podatak tačan. Svi se interesenti slažu da će proizvodnja hmelja kod nas biti u ovoj godini veća od prošlogodišnje. Časopis »Die Wirtschaft«, koji je, kako se i iz ostalih podataka vidi, dobro informisan, ceni ovogodišnji prinos na oko 36 hilj. m. c. od čega malo više od polovine proizvodnje otpada na Savinjsku dolinu, a oko 17 hilj. m. c. na Bačku. Proizvodnja se povećala i u drugim zemljama, izuzevši Francusku. Ovogodišnji prinos se ceni: u Čehoslovačkoj na 75 hilj. m. ce. prema 70 hilj. u 1934 g., Nemačkoj na 100 hili. prema 67 hilj., Poliskoj 25 hilj. prema 18 hilj., Alzasu 15 hil|. prema 21 hilj. U ovim najvažnijim evropskim proizvođačkim zemljama uključivši i našu zemlju prinos se ceni u O. g. na oko 250 hilj. m. c. prema 200 hilj. u prethodnoj gZodini. Misli se, dalie, da će u Engleskoj biti bolia berba od prošlogodišnie, a S. A. D. da će imati rekordnu berbu. То samo posredno tangira naše hmeljarstvo, pošto smo mi 2аvisni od srednjoevropskih tržišta Žalca ! Мипђегоа. Сећоз!оvačka, koja će imati samo neznatno više hmelja nego u prošloj godini, neće pretstavljati veliku smetnju na svetskom tržištu. Izvozni višak Čehoslovačke biće oko 55 hilj. m. c., a ova količina odgovara prosečnom izvozu za poslednje tri godine. Sasvim drukčije stoji stvar sa Nemačkom. Niena prosečna gOdišnja potrošnja hmelja je 80 hili. m. c. U poslednjoj godini ona je bila upućena na uvoz. Ove godine, međutim, ona će morati da traži tržišta za svoj izvozni višak. Postojanie izvoznog viška u Nemačkoj ne može da ostane bez posledica na cene našeg hmelia. Nemačke unutrašnje cene su utvrđene. Da bi se proizvođačima osigurala i pored izvoznog viška pristojna cena, Glavni savez proizvođača hmelja odlučio |e da se uvede izvozna taksa pomoću koje će izvozne cene biti mnogo niže od onih koje važe u Nemačkoj. Manja gazdinstva, koja prodaju svoj hmelj, moraju platiti 5% od primlienog iznosa Glavnom savezu; veća gazdinstva dužna su ponuditi 10% svoje berbe za izvoz. Ove količine obračunavaće se sa sopstvenicima po cenama koje su dobijene za njih na stranim tržištima.

Nemačko tržište koje je bilo vrlo važno za nas i kao potrošač i kao posrednik, u ovoj kampanji verovatno tu ulogu neće moći da igra. Naša trgovina imaće zadatak, da u većoj meri nego ranijih godina, traži neposrednu vezu sa potroša-