Народно благостање

7. септембар 1935, · НАРОДНО

čima u ostalom svetu. Nije isključeno da bi se neposrednom prodajom dalo postići i srazmerno veće cene. Izgledi za to nisu baš veliki s obzirom na veću berbu hmelja u Svetu i na nepromenjenu potrošnju piva. Proizvodnja piva u Evropi već četiri godine stagnira, sa oko 120 mil. hektolitara, a ogromni porast u S. A. D. (na 11,5 mil. hektolitara u 1933 g. i 44,2 mil. ha u 1934 g.) je posledica ukidanja prohibicije početkom 1933 с Blagotvorno dejstvo ukidanja prohibicije na svetsku proizvodnju hmelja u ovoj kampanji više ne može doći do izražaja. Iz navedenih okolnosti može se izvući samo jedan zaključak, a to je: da je stanje na svetskom tržištu nepovoljno za proizvođače. Našu zemlju to može jako pogoditi, pošto naša proizvodnja, suprotno ostalim proizvođačkim zemljama, nema oslonca na

unutrašnjem tržištu. Velika kriza proizvodnje hmelja od 1929.

g. do 1932 g. pogodila je našu zemlju naročito jako, kako se vidi iz našeg članka u br. 13 od prošle godine.

Gornje činjenice potvrđuju u potpunosti naša predviđania o hmelju, koja smo izneli u ranijim napisima.

НЕ lex. N US a LU BN UL u.

Према подацима „Indeksa“ загребачке радничке коморе дошло је у јулу 0о.г. допромена у кретању цена и трошкова живота у нашој земљи. Општи индекс цена на велико у злату (1913—100) је остао непромењен и према истом месецу прошле и према јуну о. г., и износио је 75, док је индекс изражен у динарима пао са 1076 у јулу прошле на 1067 у јуну и 1068 у јулу о. г. Индекс у злату сировина и полуфабриката је пао са 84 у јулу прошле и јуну о. г. на 83, а у динарима са 1205 на 1192 и 1185. У јулу се већ знало да ће овогодишња производња хране, и људске и сточне, бити знатно мања од прошлогодишње. То је имало за последицу незнатни пораст индекса хране у динарима у јулу о. г. (са 940 у јуну на 944), док је индекс у злату остао непромењен (на 66).

Пораст цена на мало код нас,

25

Код цена на мало промене су веће него код оних на велико. Општи индекс цена на мало у злату (јули 19194 =100) износио је у јулу о. г. 90 и већи је од оног у јуну о. г. за 4 поена, а од оног у јулу прошле године за 3 поена; у динарима је износио 1.285 према 1240 и 1227. 'Цене одела и обуће падају (индекс у злату је пао са 92 на 87 и 87, а у динарима са 1317 на 1247 и 1245). Пораст цена огрева и осветлења је у јулу заустављен; индекс у злату је износио 90 према 88 у јулу пр. г., а у динарима 1219 према 1253. Цене хране су почеле да скачу у мају. Индекс у злату се са 72 у мају попео на 76 у јулу 0. T. а већи је и од оног у јулу пр. г. за 3 поена; индекс у динарима је порастао са 1026 на 1076.

При порасту цена редовно брже расту цене на велико него цене на мало. Међутим, овом приликом код нас се десило супротно, јер су, као што се види из горњих података, цене на велико порасле незнатно, односно у појединим случајевима остале су стабилне или су чак опале; с друге стране цене на мало, специјално хране, у већој мери су порасле. Изгледа да су продавци на мало искористили неродну годину и смањену понуду, да унапред есконтују евентуални пораст цена на велико.

Разуме се, да су у вези с тим порасли и трошкови живота, због чега је погоршан положај потрошача, јер „није 000 и одговарајућег пораста прихода, изузев код малог броја радника, чије су наднице закључивањем ко„лективних уговора у току прошлог месеца у већини случајева повећане. Индекс трошкова живота радничке порожице од четири члана у злату (јули 1914—100) износио је у јулу о. г. 78 према 77 у истом месецу прошле и пуну О Га, а у динарима 1116 према 1105 и 1112,

БЛАГОСТАЊЕ Страна 581.

Kretanje carinskih prihoda, pored ostaloga, može poslužiti i kao indikacija za promene nastale u uvozu, kao i za Ocenu važnosti pojedinih mesta u uvoznoj trgovini. Carinski prihodi od uvoza rasli su sve do 1927 kada su dostigli 1.623.8 mil. din. Tada počinju da opadaju, i to traje do prošle godine. Opadanje prihoda ima dva razloga: prvi leži u smanjenju, a drugi u strukturelnim promenama uvoza. Ove promene naročito dolaze do izražaja u sve jačem opadanju carinskih prihoda od uvoza. Tako dok je u 1931 god. uvoz bio opterećen carinama 24.23% po vrednosti, 'u 1934 ovo je opterećenje smanjeno na 18.41%. Ovo {e posledica sve većeg učešća sirovina i polufabrikata u uvozu.

Prema kretanju carinskih prihoda 90% uvoza ide preko dvanaest carinarnica. Najveći carinski prihod pokazuju carinarnice na severo-zapadu države što je sasvim razumljivo, jer preko njih prelazi sav uvoz iz srednjoevropskih država sa Коjima imamo najjače trgovačke veze. Za njima dolaze carinarnice na Primorju preko kojih se registruje uvoz iz zapadnoevropskih i prekomorskih država, kao i onih bliskoga Istoka. Treće mesto zauzimaju carinarnice na jugu države preko kojih ide sav uvoz preko i iz Soluna. Sve do 1929 Beograd je u pogledđu carinskih prihoda zauzimao prvo mesto. U ovoj godini on se izjednačuje sa Zagrebom, a u narednom periodu Zagreb zauzima prvo mesto. Ova promena očigledno stoji u vezi sa strukturelnim pomeranjem u uvoznoj trgovini i privrednoj delatnosti uopšte. U posleratnom periodu uvozna frgovina rasparčavala se na sve veći broj gradova s jedne, a s druge strane nastupila je i pojava neposrednih porudžbina detaljne trgovine u inostranstvu. Sem toga, poslednjih godina u strukturi uvozne trgovine, primećuje se pojačanje relativnog učešća u ukupnom uvozu sirovina i poluprerađevina potrebnih industrijskoj radinosti koncentrisanoj uglavnom u severno-zapadnom delu države. Usleđ toga uloga Beograda kao neposrednog dobavljača gotovih proizvoda iz inostranstva i snabdevača svoga zaleđa morala je da opada. Treće mesto po carinskim prihodima zauzima Ljubljana. Dok su u 1929 četvrto i peto mesto zauzimali Novi Sad i Subotica, u prošloj godini ova su pripala Mariboru i Metkoviću. Sarajevo je, po veličini carinskih prihoda, sišlo sa 6 na 11 mesto.

Pomeranje carinskih prihoda kod pojedinih carinarnica indicira nam promenu uloge pojedinih mesta u uvoznoj frgovini. Najveću promenu u ovom pogledu preistavlja relativno manje opadanje carinskih prihoda kod carinarnica primorskih luka. Kod nekih se, šta više, pokazuje i porast. Najviše su, poslednjih godina, opali prihodi carinarnice u Subotici (80% prema 1929), zatim u Sarajevu 72%, potom Mariboru 69.4%, Osijeku 62.5%, Novom Sadu 61% itd. Na jugu se zapaža gubljenje značaja Bitolja i koncentrisanje sve većeg uvoza u Skoplju. Prihodi carinarnice u Skoplju u periodu 1929—34 opali su za 40%. Carinski prihodi u Ljubljani opali su za nešto više od polovine (59.9%). U Zagrebu i Beogradu prihodi su se prepolovili; u prvom su pali za 51.3%, a u drugom za 51.4%. Takođe pada u oči da se u periodu depresije nastavilo гета ло povećanje učešća Zagreba i Beograda u ukupnoj sumi carinskih prihoda. Dok je u 1929 od ukupnog carinskog prihoda na njihove carinarnice otpadalo 40.7%, u prošloj godini njihovo se učešće povećalo na 46%.

Iz ovoga izlazi, da je poslednjih godina nastupilo pomeranje težišta u uvoznoj trgovini sa mesta, koja uvoze gotove proizvode, na ona, koja uvoze sirovine i poluprerađevine. Najveće opadanje prihoda kod carinarnica na severo-istoku (Subotica, Novi Sad i dr.) posledica je opadanja uvoza iz Mađarske s jedne i s druge strane manjeg tranzita kroz Mađar·sku čehoslovačke robe namenjene našoj zemlji. Održavanje relativnog učešća Beograda posledica je njegove povezanosti sa uvozničkim zemljama vodenim putem.

Pomeranja u našoj uvoznoj trgovini