Народно благостање

28. септембар 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 629

Najnovije reforme zakonodavstva o bankama

Ruzvelt je 23 avgusta potpisao „Zakon o bankama od 1035”. Time je dovršena reforma bankarstva, započeta u proleće 1933. Kako smo i predvideli u br. 33, primljen je uglavnom konzervativni nacrt senatora Glasa.

Međutim, to ne znači da su banke čije je interese zastupao Glas, i pobedile. Njegov je nacrt u stvari kompromis između želja banaka koje su htele samo po neku tehničku izmenu sistema, i Eklesovog zvaničnog nacrta koji je davao vladi i personalnu i materijalnu vlast nad sistemom rezervnih banaka. Vlada je proširila svoju moć. Zakon se sastoji iz tri dela; samo je drugi posvećen reformama starog zakona o federalnim rezervnim bankama. Taj zakon je najjače isticao Eklesove namere; kako je protiv njega bila najveća opozicija, njegove su odredbe znatno ublažene. U zasenku ostali su prvi i treći deo; tu je reč o tehničkim pojedinostima osiguranja uloga i učestovani4 koje su zakonom o bankama od 16 juna 1933 uvedene kao privremene mere, usled krize. Ove su mere sada pooštrene i ustaljene; pri tome ie Ekles na posredan način obezbedio vladi veću mogućnost kontrole i intervencije. Vrhovni organ federalnog rezervnog sistema sada je prilično depolitiiran. „Bord of governors” imaće samo 7 članova mesto 8; među njima neće biti ni Ministar finansija ni Novčanički kontrolor, koji su mu do sada pripadali po zvaničnoj dužnosti. Članove će kao i do sada imenovati pretsednik Unije uz odobrenje Senata, vodeći računa o privrednim interesima države. Radi depolitizacije, oni će se imenovati za period od 14 godina (i imaće velike prinadležnosti). Jače će pretsednik Unije moći da utiče na odabiranje pretsednika nacionalnih banaka. Na ta mesta on će imenovati po jednoga od guvernera, a ima pravo i da ih smenjuje.

Kao drugi i sasvim novi centralni organ ustanovljen je Odbor za vođenje politike otvoreno tržišta (Open Market Committee). On ima pravo na prinudne i intervencionističke mere. Raniji organ je imao samo savetodavnu ulogu. Ali mesto ranijih 12 pretstavnika pojedinih rezervnih banaka sada ga sačinjavaju 7 članova Borda i 5 pretstavnika banaka, geografski raspodeljenih. Ekles je želeo da Bord vodi politiku otvorenog tržišta. Do toga doduše nije došlo, ali je Bord ipak nadjačao.

Pored tih centralističkih organizatorskih težnji vidna je uloga pripadala i pitanjima elastičnosti izdavanja novčanica i određivanja depozitnih rezervi. Oba zadatka preuzima Bord, odn. tamo gde je u pitanju politika otvorenog tržišta, pomenuti Odbor. Što se prvog pitanja tiče, uspelo |e senatoru Glasu da stane na put Eklesovim neodmerenim željama. Ekles je zahtevao da svaka .bankarska aktiva, bez obzita na stepen likvidnosti, može poslužiti kao podloga za novčanice. Po novome zakonu, međutim, ostaje ipak uglavnom „načelo

kratkoročnog robnog kredita kao pokrića; drugim rečima reeskont menica. Drugi efekti pripuštaće se samo u izuzetnim slučajevima i uz otežane uslove. Tako Glas nije uspeo da osujeti eskontovanje finansijskih menica sa najdužim rokom od 4 meseca uz eskontnu stopu od najmanje /x% nad službenom. Blagajnički zapisi mogu, razume se, i dalje ostati kao pokriće opticaja. Ali Ministarstvo finansija ne sme neposredno od banaka preuzimati državne hartije, kako je hteo Ekles, nego ih mora kupovati na tržištu. U svakom slučaju, federalne rezervne banke su dužne da slušaju naredbe i uputstva Odbora za politiku otvorenog tržišta.

Međutim, da bi postigao umereno proširenje odredaba o pokriću novčanica, Glas je morao pristati da banke — članice sistema i ubuduće smeju davati hipotekarne kredite koji su načelno ograničeni na 50% ргоcenjene vrednosti i na najviše 5 godina. Kod amortizacionih hipoteka može se dati zajam do 60% i na 10 godina. Ali nijedna banka ne sme dati više hipotekarnih zajmova nego što iznosi njen vlastiti kapital ili 60% uloga.

Na osnovu iskustava koja je donela kriza, sada su učinjene promenljivim odredbe o likviditetu rezervi. Eklesova namera da uvede neograničenu mogućnost njihovog povišenja i smanjenja, nije se ostvarila. Bord može povisiti rezerve do dvostrukog dosadašnjeg iznosa, ali ih ne može smanjiti; tako je kreditu postavljena izvesna granica.

U prvome delu zakona dat je konačan oblik osiguranju uloga kod „Federalne korporacije za osigura= nje uloga”, stvorene 1933, koja je u vladinim rukama. Osipuranju sada podleže svi iznosi od 5000 dolara po ulogu U osiguranju učestvuju samo članice sistema. Garantna sredstva sastoje se iz uplaćivanja */i% svih uloga od strane banaka; na taj način u davanjt tih sredstava najviše imaju da učestvuju velike banke koje imaju uglavnom veće i prema tome neosigurane uloge. Banke pojedinih država (States banks) čiji ulozi prosečno premašuju iznos od 1 mil. dolara, mogu зе роsle 1941 god. osigurati samo onda, ako su članice sistema. Osujećena je, dakle, Eklesova namera da na ovaj način odmah potčini sve banke Federalnom rezervnom bordu; ipak će oko 2500 novih banaka biti učlanjene. U trećem delu zakona bolje je razrađeno osiguranje bankarskog, berzanskog i emisionskog poslovanja protiv spekulativne zloupotrebe i prevare; to osiguranje ima svoj početak u reformi, izvedenoj god. 1933 radi zaštite štediša. Pooštrena je zabrana posrednog učešća jedne banke u drugoj pomoću personalne unije. Neposredne investicije banaka ograničavaju se još više; podela dobiti zavisi od prethodnog stvaranja dovoljne rezerve. Propisi o javnom polaganju računa i o kontroli prošireni su u korist državnog nadzora,

за

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

После убрзаног пораста броја · запослених за последње три године у текстилној индустрији у Словенији дошло је пред крај 1934 год. до опадања. Из' последњег месечног

Запосленост у Словеначкој текстилној индустрији расте

авва ара

извештаја. Љубљанског окружног уреда о кретању броја осигураних радника види се, да је сада то опадање заустављено. У августу 1935 год, број осигураника износио је 12.822 према 12.236 у јуну о. г. Број запослених порастао је према томе за 586 односно за 4,8%. На тај начин је опет