Народно благостање

Страна 630

скоро достигнут ниво из августа пр. год., јер је у августу.

ове године број осигураних чланова само за 88 односно за 0,68% мањи. Међутим, у односу на максимум од 13431 у новембру 1934 год. број запослених у августу о. г. био је _ за 609 односно за 4,5% мањи.

Што. се тиче осталих привредних грана констатован је пораст броја осигураника према августу 1934 год. и према јулу о. г. код пољопривреде, приватних саобраћајних предузећа, код рударства, кожне и гумене. индустрије, код индустрије животних намирница, индустрије дувана и код гостиона и кафана. Насупрот томе запосленост је „опала код, јавног саобраћаја, индустрије хартије, индустрије за обраду дрвета и код новчаних завода. j

У августу о. г. било је свега 82,3 хиљаде осигураних чланова, и то.12,8 хиљада у текстилној индустрији, 6,7 хиљада у шумско-пиланској индустрији, 6 хиљада у металној индустрији. Затим долазе редом градња над земљом, индустрија камена и земље и индустрија одеће и чишћења свака са преко 4 хиљаде осигураника. |

. Најмање осигураника има из рударске индустрије.

Свега 34. То долази отуда што су рударски радници осигурани код братинских благајни.

U člančićima: »Prigodna staианка« (бг. 24 о. а.) 1 »Како izgleda statistika kad je prave ттегезепи« (бг. 36 о. с.) »Матодпо В/асогтапје« је роуодот publikovanja izveštaja splitske i zagrebačke zanafske komore Ronsfatovalo sledeće:

Хапа је, за ukupnim kapitalom od 8 hilj. dinara, koliko je prosečni kapital jednog zanatlije područja splitske zanatske komore, ne mogu se zapravo nazvati zanatlijama... U današnje vreme ne mogu da postoje, niti postoje tako Ккарнајno ekstenzivne zanatske radnje, kakve se prema gornjoj statistici nalaze na ovom području. Njih je statistika izmislila.

Po tvrđenju Splitske zanatske komore zanatlije na njenom području su na sopstven kapital od 38,17 mil. din. dobile kredit od 32,35 mil. din. Nemogućno je, da se dobije kredit, koji iznosi skoro toliko, koliko. i uloženi kapital. I ovde je greška na strani statistike. |

Malo odgovora

Podaci o prometu zanatskih radnji kod Splitske zanatske komore izgledaju neverovatni. Postavlja se pitanje koliki može biti dohodak jednog zanatlije pri ukupnom godišnjem prometu od 20 hilj., odnosno 15 hilj., a da i ne govorimo o onom od 6 hilj. din., kad se od zarade iz tako malog prometa plati kirija, poreza, pomoćno osoblje i ostali režijski troškovi. U većini slučajeva zanafliji ne ostaje ništa kao nagrada za njegov rad i uloženi kapital. Ove zanatlije i njihove porodice moraju od nečega da, žive. Često polovina. ukupnog godišnjeg prihoda ide na plaćanje jednog pomoćnika. Ove činjenice

splitske zanatske komore.

Kad za dve godine promet opadne za 75%, pri smanjenju cena od 7%, kako izveštaj zagrebačke zanatske komore prikazuje stanje kod zanatlija sa njenog područja, onda se tu više ne može govoriti o samostalnom zanatliji. Neminovna posledica takvog stanja jeste odjava radnje, za koju se mora pored poreza i kirije plaćati niz drugih dažbina, bez obzira da li posao ide ili ne. Međutim, statistika o brojnom. stanju radnji, odnosno zanatlija i njihovog pomoćno9S osoblja negira gore iznesene podatke kako o položaju zanatlija tako i one o pojedinim zanatima. Ukupni broj imalaca zanatskih radnji ostao |e skoro bez promene, a broj pomoćnog osoblja se povećao. |H) Prema podacima Zagrebačke zanafske komore smanjio se promet pekara za poslednie dve godine preko polovine, te

ДНО БЛАГОСТАЊЕ

НУЛУ

_ Бр. 40

iz toga izlazi da se i potrošnja hleba prepolovila! Međutim mi smo činjenicama dokazali da pekarima ide dobro.

Redaktor »Izveštaja Zagrebačke zanatske komore za prošlu godinu« se mnogo haljutio na naš napis: »Kako izgleda statistika kad je prave interesenti« (br: 36 0. %), pa je u »Obrtničkom vjesniku«, glasilu Saveza hrvatskih obrtnika, obiavljen članak род пазјоуот: »једап тапеуаг Narodnog Blagostanja«. Nijedna od navedenih činjenica »Narodnoga Blagostanja« nije pobijena. Iznet je samo jedan argumenat. On |e fTormulisan na sledeći način: i neznatan pad Drojnog stanja zanatlija jedne struke s obzirom na stalan prirast stanovništva znači veliku dekadencu. I najveća kriza može biti razlog brojnog ojačanja jedhe struke, jer nezaposleni pomoćnici sa par groša otvaraju samostalne radnje. Ako bi se zaključci o Drosperitetu jedne privredne orane stvarali na osnovu statistike o porastu ili padu prometa dotične grane, onda se mora doći do zaključka da se naš seljak iz dana u dan nalazi u sve boljem položaju, pošto se svake godine na osnovu državne statistike beleži veliki porast seljaka.

Ni ovim jedinim argumentom, nije pobijeno ništa od onoga što smo mi tvrdili. Naše tvrđenje da se za radnju, poted poreze i kirije, mora plaćati niz dažbina, bez obzira da li radnji posao ide ili ne, nije pobijeno. A upoređenje otvaranja novih zanatskih radnji sa porastom broja seljaka, govori još o slaboj sposobnosti pisca za manevrisanje. On pod porastom broja seljaka verovatno misli na povećanie broja seoskih gazdinstava. Notorna ie stvar da se seoski posedi stvaraju delje·njem postojećih, a ranije i putem agrarne reforme. Za stvaranje novog seoskog poseda ne ulaže se novi kapital, izuzimajući koji sitni izdatak. Razvoj konjunkture prema tome ne menja stvar. Još ne treba zaboraviti da takvi posedi vrlo malo proizvode za pijacu. Sasvim je drugi slučaj kod osnivanja nove zanaiske radnje. Tu |e potreban kapital (za plaćanje pripremnih radnji, dozvolu, nabavku alata, plaćanje poreza, ostalih dažbina, kirije, radne snage, izvestan obrtni kapital). Mnogi od ovih izdataka moraju se platiti bez obzira da li radnji posao ide ili ne. Stoga je neistinita i smešna i tvrdnja da »besposleni pomoćnici sa onih par groša pokušavaju baciti ioš i poslednju kartu time, da otvore samostalnu zanatsku radnju«. Naprotiv to su oni koji idu u bespravne radnike, za koje komore tvrde da ih ima 50%.

Skrenuvši diskusiju na drugi teren, »Obrtnički vjesnik« nije propustio, po već poznatoj metodici redaktora izveštaja, da iznese niz neistina, netačnosti i podmetanja.

On kaže: »Iz izlaganja »Narodnog Blagostanja« imao bi slediti zaključak da je položaj zanatlija, a napose obućara veoma ružičast«. I ovo je neistina i podmetanje, pošto »N. B.« to nije ni tvrdilo, niti se iz njegovih napisa može izvući takav zaključak. »N. B.« je kazalo da ceo odeljak Izveštaja zagrebačke zanatske komore, sa nihilističkim prikazivanjem položaja zanatstva otpada kao nestvaran i proizvoljan, a to je nešto drugo. 0 a Gruba je neistina i tvrđenje da se »Narodno Blagostanje« opširno osvrnulo specijalno na postolarsku (obućaršku) struku, jer je ona samo pomenuta sa par reči kao primer па jednom mestu.

»Obrtnički vjesnik6 smatra pomenute napise »Narodnog Blagostanja« kao manevar čiji je cilj da podatke zanatskih komora prefstavi takvim, kao da ne odgovaraju faktičnom stanju stvari i time umanji njihovu važnost na pretstojećoj anketi o položaju obućarske struke, dodajući da je teško boriti se protiv statističkih i drugih podataka privrednih komora, jer su [0 роluslužbene ustanove, koje su za svoj rad odgovorne.

Slobodno je »O. V.« da kvalifioira po svojoj volji motive pisanja »Narodnog Blagostanja«. Za to ne postoje nikakve smetnje. Samo »OQ.: V.« ne treba zaboraviti da nema nikoga

|