Народно благостање

кој | bi mogao da zaštiti rđave napise о4 rita DOGG, kao da »O. V.« priželjkuje ovo i za publikacije zanatskih komora, |er kako bi se drukče razumeo njegov poziv na poluslužbeni karakter Zanafske komore. Ali dok se ta njegova želja ne ostvari, redaktori Izveštaja zanatske komore imaju da gutaju kritiku kao što |e gutamo mi, koji nemamo nikakvog poluslužbenog svojstva. Činjenica da su zanatske komore poluslužbene ustanove i da sa najvišim vlastima odgovorne za svoj rad, nije nikakva zaštita protiv neznanja ili tendenoioznosti. Mi smo uvek sa strahopoštovanjem, koje pripada literarnim emanacijama poluslužbenih istanova, uzimali iu ruke godišnje izveštaje zanatskih komora i koliko mi cenino taj njezin karakter, naibolii je dokaz činjenica da se mi neprekidno služimo njihovim podacima kao službenom statistikom. Ali ni najslužbenija statistika ne može da traži od nas da primimo kao tačne podatke koji stoje u suprotnosti sa zdravim razumom i logikom. Naša je dužnost, čak, da ukažemo na takve netačnosti, a kad se one pojavljuju u masi kod jedne ustanove, onda se naravno zaključak uopštava u rečenici: Kako izgleda statistika kad ie prave interesenti. \

Отишао је за својим другом и пријатељем пок. Матијеви-

Ђорђе Велисављевић, генерални директор Срп- ћем с киме је на заједничком ске банке раду провео 40 година. Наша

EI II Ir Ir mm ЕТАН

је штампа забележила његове велике врлине. Поштење, скромност, патриотизам, вредноћу итд. То није био панегирик над отвореним гробом, већ сушта истина.

Велики део наше на високо-капиталистичкој бази засноване штампе, а прожете социјалним снобизмом, квалифицирао је банкарство као социјално опасно занимање. Проглашавајући банкарима људе који то никада нису били, већ су се као такви издавали, она је методом уопштавања дошла до горњег закључка. Међутим сваки се посао, почев од министарског па до рабаџијског, може да ради на два начина: поштено и непоштено. Не лежи штетност у професији, eh у начину како се она обавља. Зато је сјајан пример пок. Велисављевић. Он је провео 40 година у озлоглашеном банкарском послу и кад је пошао да великом судији поднесе рачун о своме раду, наша га је банкофобска јавност отпратила са пуно топлоте и признања, тако да ми немамо томе ништа више да додамо, већ само да се придружимо.

Заслуга Српске банке, која преживљује тешке дане, не |

лежи толико у њезином патриотском раду колико баш у њезином банкарском бићу. Она је подузеће на добит као и стотине хиљада других, али је посао обављала тако да јој са свију страна одају признање.

Поред банкарског посла пок. Велисављевић је интензивно радио целог века на хуманим стварима. Тамо ће остати његова успомена дуго после његове смрти.

Пра II In

PaeOraEur are шелеттешна _ [] тпезеси julu 1035. cod. bilo Kretanje osiguranih name. je osigurano u celoj državi

štenika i radnika 576.513 radnika i nameštenika (od toga 420.355 muškaraca ; 156.217 žena); manje prema junu za: 8.557. člana a više prema'istom mesecu 1934. vod. za 20.653 (12.602 muška i 7.961 ženska člana), odn. 3.72% (i to kod muških 3.11%, kod žena 5.37%). Ртета istom: mesecu 1933: godine ima ih. više za 55.396.

Prema broju članova u istom mesecu 1934 god. pokazuju najveći apsolutni porast zaposljehja Okružni uredi u Nišu (za 3.385: više zaposlenih radnika), u Sarajevu (za 3.241) u Petrovgradu (za 2.220). U postocima pak iznosi naiveći porast u uredima u Nišu + 13.43% ı u Sarajevu: -F 12:58%. A smanjenje pokazuju Okružni uredi u Banjaluci' za 1.369

· (..58%) iu Ljubliani za 623 manje zaposlenih radnika.

MOO БЛ ЈАТ гостање

·stotcima 1.13%.

Страна 63 ПА |

Kod OM un ин Кавала аи u istom vremenskom razmaku sve'tri bolesničke blagaine porast u članstvu. Tai porast je u apsolutnom broju najveći kod blagajne Trgovskog bolniškoz i potpornog društva u LjubЦат (та 512 članova više), a u relativnom kod Blagajne beogradske trgovačke omladine u Beopradu (za -- 11 .37%).

U julu 1935. god. broj osiguranih за dnevnom zaradom

"до 8 dinara (šegrti) bio je 76.055, sa zaradom preko #8 do 24

dinara 273.917, sa zaradom preko 24 do 34 dinara 95.513, sa zaradom preko 34 do 48 dinara 63.356 а за zaradom preko 48 dinara 67.732 člana.

Prosečna obezbeđefa zarađa iznosi 21.72 dinara, te pokazuje prema stanju u istom mesecu 1934 godine smanjenje od 0.55 dinara. Ukupna obezbeđena zarada iznosila je 313.01. mil. dinara prema 315. 36 u mesecu juhu 1935 odnosno prema – 300.51 mil. dinara u mesecu julu 1934 god. Porast ukupne obezbeđene zarade prema istom mesecu prošle godine u Dpo-

cija

па ратне а.

Озбиљно стање које је настаТранспортна Осигуравају ло у општој "спољној политића друштва отказују ра:- ци услед заоштрења итали-

ни ризик јанско-абисинског сукоба, наR= терало је лондонска осигура“ вајућа друштва Лојдс Андерајтер и Инститјут оф Лондон Андерајтерс да откажу сваки ратни ризик по свима полицама и уговорима. Транспортна осигуравајућа друштва задржавају право да од случаја до случаја могу мењати износ ратног ризика, премију и услове. За сваку нову квоту коју садржи текући уговор, предвиђа се отказни рок од 48 часова. Израчунавање и преузимање ратног ризика зависиће од краја у коме се има извршити транспорт. Разликују се уже ратно подручје, блокадни териториј и остали свет који нема везе са ратном зоном. Важна је и природа робе коју треба осигурати. Оружје, експлозиви и муниција рачунају се наравно у најопаснији ризик; за тим долазе: племенити метсли, новчанице, намирнице, сточна храна и разни материјал који се нарочито троши у рату. Разуме се да је ово поново узнемирило све извознике и увознике; ако буду добијали осигурање само под тежим условима или ако га уопште не буде, они ће то морати да унесу у своје калкулације.

Pr a aaa

Заоштрење сукоба са AGM-

Привредне ратне припреме Италије

синијом довело је до потпуног преокрета у италијанској финансијској политици. Тре-

ба земљу финансијски оспособити за рат. О Мусолинијевим бригама око плаћања потребних иностраних сировина већ смо говорили. Потребно злато набавиће се предајом иностраних ефеката који се налазе у италијанских поданика.

Али и у самој земљи настали су држави врло велики издаци, нарочито за опрему и исхрану војске. Потребна средства треба да се набаве на најразније начине. Писали емо већ о значају закона о ограничавању дивиденде, У исто време повишен је порез на пословни промет, а исто тако и намет на транспорт робе друмовима; повишење одговара последњем повишењу подвозних тарифа државних железница. Порез на бензин такође је повећан, и то толико да ће цена бензина вероватно скочити за 25%.

Затим, отворен је упис једнога зајма без ограничења укупног износа и рока уписа. Емисиони курс је 95%, а камата 5%. То значи рентабилитет од 5,26%. Да би упис био примамљивији, зајам је ослобођен пореза. Сопственици нових хартија могу ове ломбардовати код новчаничне банке по 80% номиналве вредности.