Народно благостање

Страна 632 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 40

За идуће две године имаће при томе каматну стопу која је за :ј%% нижа од дисконтне стопе новчаничне банке; ова: сада износи 5%. Докле год буде важио овај курс, имаће

_ они који ломбардују, повољно укамаћење свога капитала, sage 9:29. Ако ефективно уплате 15 лира, на 100 лира номинале, добиће 5 лира камате; новчаничној банци даће 3,60 лире, тако да ће имати добитак од 540 лире. Али чим би се повисила дисконтна стопа новчаничне банке, променила би се ситуација. И само давање предујмова на хартије од стране новчаничне банке може повећати неповерење италијанских штедиша у будућност валуте. Италијанска влада и не полаже сву наду на нове уписиваче, него рачуна и са досадашњим сопственицима 3: ј2% зајма.

У фебруару 1934 конвертован је 5% зајам у износу од 60 милијарди лира на 3:/2%. Његов је курс у међувремену знатно пао; најпосле био је 68:/2%. Сопственици садашњег зајма могу те хартије заменити за 5% хартије, али им се оне рачунају само као 80%, тако да они на 100 лира номинале доплаћују 15 лира. Велик број тих хартија је у рукама банака које ће се наравно у великој мери заузети за државне потребе. Исто ће вероватно чинити и приватна лица, и то без нарочитог притиска. Радије ће овај пут хтети да изгубе нешто капитала, ако им се стави у изглед да за

_ сада неће бити даљих губитака на курсу.

___ Доплата од 15 лира на 100-лира номинале донеће држави 9 милијарди лира, ако се сви сопственици хартија чија је номинала 60 милијарди, буду користили поменутом 34меном. Уз то долази уштеда од 20% на капиталу, што чини 12 милијарди. С друге стране мораће се за исти дуг предвидети у буџету 2,40 милијарде лира (5% на 48 милијарди) место досадашње 2,10 милијарде (3:/5% на 50 милијарди), дакле 300 милиона лира више.

(Сопственици првога 5% зајма мораће код превођења хартије на стару каматну стопу изгубити 15% капитала. Али зато ће место досадашњих 3:/2% камата имати рентабилитет од 4,3%, добијајући на сваких 115 лира камату од 5 лира.

Повишење каматне стопе пружа дакле сопственицима хартије извесну будућу накнаду за доплату на капитал која се обично врши код акција, а не и код зајмова.

Најнезгоднија ствар код целог овог зајма јесте то што новчанична банка maje 80% предујма на обвезнице.

Бечки часопис „Гле Вбгзе“ у броју од 5 септембра 0. Г. доноси чланак под насловом: „Бекство из клиринга у компензације“, у коме набраја случајеве где су земље, сите клиринга и свесне да им тај начин плаћања само може донети штете у спољној трго-

„Са дугачке пушке на пиштољ“

вини, прешле на компензацију. Између осталих је Мађарска закључила са Белгијом чисто компензациони споразум; Белгија намерава да тај начин употреби и према источним аграрним земљама, Пољској, Летонији, Литванији и Естонији; Румунија мисли да уведе компензацију у односу са Турском, а и Југославија је, према информацијама поменугог листа, на најбољем путу да пређе на трампу робе.

Наше становиште према клирингу довољно је познато. Небројено пута, између осталога и у једном напису у овом броју, истакли смо како је клиринг најсигурнији начин да се трговински биланс изједначи, и то на нижем нивоу. Клиринг није ништа друго до врста компевзације, пошто се роба даје за робу. На клириншким рачунима роба се претвара у новац, а клирившке централе у обе земље пребијају рачуне. Извозник је у зависности од увоза, али само што се тиче његове глобалне вредности.

Код компензације, пак, размена робе која се у клирингу обављала помоћу сурогата новца, добијала облик трампе; (роба се даје за робу). Извозник који је досад примао противредност робе у новцу односно у виду клириншког потраживања, има код компензација великих тешкоћа. Извозни и увозни посао концентрише се у истој руци.

Тиме. трговива постаје много крућа, а и трошкови постају већи. Тешко је веровати да једно лице, било физичко или правно, чак и помоћу велике организације може увек када негде постоји интерес за његову робу, башу тој земљи пронаћи особу која има ту робу, која треба његовој земљи, и то још у вредности робе коју оно. извози.

За обављање ових послова потребан је много већи апарат него што је то случај код обављања само једне врсте посла. То само по себи још не би претстављало рђаву страну, ако би било у сразмери са обимом послова; али је сигурно да би спољна трговина услед сложености трампе пала на најмању меру, а повећање трошкова осетао би погодило купце робе страног порекла. |

За мање фирме било би скоро немогуће да опстану поштто би задаци које би им стављало спровођење трампе, прелазили њихов оквир. Стварање великих предузећа или преузимање послова од стране постојећих врло лако би довело до стварања монопола у спољној трговини, што је како је познато, био њен типични облик у средњем веку.

Да нађемо пример за трампу у спољној трговини далеко би морали да се вратимо у привредну хисторију; али ако бисмо хтели да наведемо аналогију било би најподесније за то данашње стање колонијалне трговине са најназаднијим народима. На прелаз од клиринга на компензацију може се применити она црногорска: „са дугачке пушке на пиштољ.“

ва

ОБЂАВЕШТАЈНА СЛУЖЉА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Obrađena poljoprivredna površina u Gičkoj porasla je u 1934 godini za 66,5 hilj. hektara na 2,1 mil. ha. Od te površine otpada 70% na cerealije, 11% na vinograde, 7% na in- dustrijske biljke, 6% na bašte i 4% na livade. U 1934 godini proizvedeno je 13 mil. kvintala cerealija u vrednosti od 5 milijardi drahmi tj. 37,34% celokupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje, na drugom mestu po vrednosti |e proizvodnja maslinovog ulja, koia pretstavlja 19% vrednosti polioprivredne površine, zatim proizvodnja industrijskog bilja (uglavnom duvan i pamuk) sa udelom od 11%, vina i grožđa 10%, dok je udeo ostalih proizvoda stočne hrane, povrća, voća itd. mnogo manji. Polioprivredni prinos u 1934 godini bio ie mianji od

onoga u prethodnoj godini. Prosečni prinos cerealija na hiljadu m? bio je u 1934 god. 86 kg. prema 106 kg. u 1933 god., industrijskog bilja 50 koe. prema 57 kg. grožđa 422 kg. prema 427 kg. i šire 255 ko. prema 272 kg. Broj voćnih stabala se povećao, naročito mandarina, dok se smanjio broj pomorandži i limuna. Proizvodnia krupne i sitne stoke smanjila se, zbog teškoća snabdevanja stočnom hranom. |

— Za unapređenje svilarstva u zemlji, a prvenstveno u Vojvodini, odobren je kredit od 8 miliona dinara, iz kojeg treba da se nabave razne mašine za tkanje i pomogne racionalnije gajenje svilene bube. Odobren je kredit od jednog miliona dinara za suzbijanje bilinih bolesti. Ovaj poslednji kredit podeliće se banovinama prema stanju biline zaraze.