Народно благостање

28. септембар 1935.

— Светска производња млека у милионима хектолитара кретала се овако:

: 1929 1933 +% Немачка 205.8 240.0 16% Белгија 28.3 30.5 155 Данска 48.8 523 8% Естонија 6.3 71 22% Финска 19.5 215: 10% Норвешка :1.0 12.3 9% Енглеска 63.6 69.0 9% Швајцарска 261 28.1 8% Канада 63.1 70.6 11.% (LN: JO 438.8 450.1 3% Аустралија 27.3 49.1 32% Нови Зелана 33.6 444) 33 %

У извештају Друштва народа напомиње се, да млеко спада у сне ретке аграрне производње чија се производња у периоду кризе знатно повећала. Ако се изузму САД. чија производња претставља 240% светске, онда код осталих земаља имамо, према просеку 1925—29, повепање за 17%.

— 2692 родбасуапја рипоза таз та и Dalmaciji cene ulju skočile su za 1.50 po litru, a računa se да се do konca 20dine skočiti |oš 3—4 din.

— Hranctuski Seljački iront, koji je, kako smo javili u prošlom broju, proglasio poreski štraik, dobio |e prema izjavi vođe, go. Doržera, već preko 1 mil. poreskih platežnih naloga od svojih pristaša. Doržer je na konferenciji u Ruanu 16 o. m. izdao sledeće parole: da do dalieg naređenja nijedan seljaz ne plati porez; da seliaci svedu svoje kupovine na najmanju meru i da kupuju samo kod onih trgovaca i zanatlija koji budu potpisali peticiju seliačke akcije i pristali da potpomažu seljačku politiku; da sve seljačke organizacije i pojedinci utiču na vladu i poslanike da što pre ostvare mere za zaštitu seljaka; da se potpuno zabrani svaki uvoz Žitarica, mesa, životinjskih proizvoda, povrća i drveta; da se jako ograniči uvoz miečnih proizvoda, masti, ulja i voća; da se zabrani privremeni UVOZ kukuruza i žita; da se preduzmu mere za zaštitu proizvodnje tekstilnih sirovina, lana i konoplie; da se smanje nameti na alkoholna pića

— Austrila u 1935 god. učestvuje ma bečkom. tržištu svinja samo sa 50% domaće robe, prema 75% u 1934 godini. Tome su krive visoke cene hrane za svinie i strana konkurencila. Očekuje se, međutim, da će domaći udeo porasti na 60%, usled racionalizacije u austrijskom svinjarstvu i sve jače potrošnje svinjetine u Beču

— Nova pravila produktne berze u Budimpešti, koja si odobrena od vlade, predviđaju proširenje poslovanja na veći broji proizvoda. Izgleda da će se u najkraćem vremenu osno vati berza za jaja. Za unapređenje spoline trgovine održaće se u većim mesfima eksportini saimovi, prvi za jaja i perad u Đeru. Irgovci periem takođe traže da se što pre održi sajam perja.

— За време овогодишње сезоне из Брчког и околине извезено је 847 вагона свежих шљива у вредности око 18 мил. дин. Од овога је извезено: 408 вагона у Чехословачку, 362 у Аустрију, 64 у Пољску, 10 у Енглеску и З у Швајцарску.

— Гласник Завода за унапређење спољне трговине, бавећи се питањем неорганизованости наше извозне трговине воћем, констатује, да је контролна организација за извоз воћа доста слаба и да не одговара своме задатку. Колико је нама познато, поред одељења за воћарство Министарства пољопривреде, при Министарству трговине и индустрије постоји Комисија за воће, при Заводу отсек за воћарство, при Призаду нарочито одељење и т. д. Нама изгледа да би се овде могла применити она народна пословица о многим бабицама.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 633

— Призад је одредио контингент од 1000 вагона непакованих јабука за извоз у Немачку у времену од 25 септ. до 31 дец. о. г. Пошто ће се ове јабуке царинити по нижим ставовима то за њих не важи извозна премија. За паковане јабуке до конца године одређен је контингент од 200 вагона.

— Turska vlada je odobrila 3 mil. turskih lira kredita monopolskoj upravi za irgovinu opojnim drogama s tim da ona daje odgovarajuće subvencije seljacima proizvođačima opiuma. ИНЛУСТРИЈА

— „„Jagoslovenski Loid” javija да 5и пабе ртефотисе уапredno lepo uposlene te su morale delimično obustaviti preuzimanie daliih porudžbina od strane tkaonica. Ova pojava smatra se neposrednom posledicom talijansko-abisinskog sukoba, jer se ikaonice boje da će, u slučaju rafa, biti otežan uvoz pamuka preko Trsta pa žele na vreme da se snabdeju potrebnom zalihom pređe.

— Potrošnja piva i prošloi godini pala ie na 210.000 hl. prema 674.763 hl. u 1920. Pivarska industrija u prošloj godini iskoristila je samo 19% „Svoga kapaciteta.

— Mađarska fekstilna industri|a odlučila |e da po пеmačkom primeru uvede namet na unutrašnji promet, iz čega bi subvencionisala izvoz. Protiv toga su industrije, čiji |e plasman prvenstveno i unufrašnjosti.

— Proizvodnja automobilskih guma u Rusiji porasla je sa 600 hili. u 1933 na 2 mil. u 1935; gumenih cipela proizvedeno je u 1935 god. 75 mil. pari prema 65 mil. u 1934 godini. Poslednjih godina osnovano je svega jedno novo ргедихес= za gumene proizvode, u Jaroslavlju. Naročitu pažnju posvećuje sovjetska industri|a usavršavanju proizvodnie i upoirebe sintetičnos kaučuka.

КРГСОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Теоомпака асепсја Sovjetske Rusije u S. A. D. poјасаја је svoje porudžbine u toku o. g., naročito mašina-alat– ljika, mašina za industriju automobila i aviona, belog lima itd. Za prvih sedam meseci o. g. poručeno |e u vrednosti od 24,7 mil. dolara prema 7 mil. dol. u istom periodu prethodne godine.

—Izvoz Ausfri|e u Italiju je u toku O. S. postao veći Zbog ratnih priprema Italije. Po količini |e austrijski IZVOZ DOrastao za prvih sedam meseci na 4 mil. kv. prema. 2,8 mil. u istom per:odu prethodne godine. Najveći porast pokazuje izvoz drva, stoke, gvožđa i hemikalija.

— Rumunija je produžila izvoznu premiju za pšenicu od iO mil. l. po vagonu pšeničnog brašna do 15 oktobra 0. 2.

— Извез у августу био је 297.250 тона у вредности 310.3 мил. дин. према 332415 тона и 366.6 мил. дин. у истом месецу 1934 год. Код извоза у августу прво место заузимају стока и сточарски производи, затим долави дрво, потом воће, житарице, углавном кукуруз и т.д. За првих осам месеци извезено је 2.155.734 тоне у вредности 2.391 мил. дин. према 2.165.419 тона и 2.249.5 мил. дин. Повећање извоза по тежини износи 045%, а по вредности 6.29%. У августу је увезено 62.191 тона у вредности 276.9 мил. дин. према 74.230 тона и 287.8 мил. дин. у истом месецу 1934 год. Као и увек, главно место у увозу заузимају текстилне сировине и полупрерађевине (непуних 28%). За првих осам месеци увезено је 584.215 тона у вредности 2.323.3 мил. дин. према 567.464 тона и 2.302.6 мил. дин. у истом периоду прошле године. Увоз се повећао по тежини 2.95%, а по вредности 0.00%. Трговински биланс у августу закључен је са активом од 334 мил. дин. према 78.8 у истом месецу 1934 год.; за осам месеци ове године актива износи 67.7 мил. дин., док је исти период у прошлој години закључен са пасивом од 53.0 мил, дин.