Народно благостање
2 a 108, | |
| - Трговинско- индустријска: комора“ у Загребу провела је анкету о стању радника на подручју Савске бановине. Публикација, која је издана поводом те анкете, показује да "половина радника не зарађује. ни минимум " за ИЛИЈУ себе самих, а камо ли за издржавање породица.
_____— Вапоушзка bolnica u Šibeniku dobila je nalog od бапзке uprave da i roku od 8 dana reducira 75% M) Osim hirurškog odeljenja gde će bi ·reducirano 5572 | Г
ВОВЧАРСТВО
— Суд у Пеорији. (с: Аг O. огласио је против устав ним Фрезир-Лемкеов закон 0 MOTO iy OJ за земљорадничке „хипотекарне дугове,
> == Проф. Касеов тврди: ла је. поновно · ибграђивање светског новчарства на златној подлози: сумњиве. корасти. Ни енглески предлози који траже привремено златно важење, не могу се употребити. У. обзир долази само везивање за фунту која већ данас служи као подлога за један стабилан систем.
— Златна подлога у С. А. Д. чарасла је од 6830 мил. долара концем јануара 1934 на 9400 мил. долара, што претставља највећу златну подлогу која се до данас памти.
— Велике талијанске банке обуставиле су на неодређено време есконт меница и ломбард вредносних папира. Та је мера изазвана с једне стране ратом у Абисинији а с друге стране великим поруџбинама из иностранства.
— У швајцарском парламенту поново је истакнуто да су влада, Народна банка и привредни кругови сложни у 10_гледу одржавања златнога паритета франка и да су из мишљене вести о 30—40% девалвацији. | |
— У Америку је у трећој недељи месеца октобра. увезено 350 мил. долара злата, што се објашњава. политичким приликама. Један велики део тога злата употребљен је за куповање америчких вредносних папира, док је остатак депониран код банака. Ти страни депои износе 295 мил. долара према 133 мил. у исто доба лањске године.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— У француском буџету 45% службу дугова.
— У Немачкој је у првом полугодишту буџетске године 1935/36 наплаћено за преко пола милијарде марака пореза више него: у прошлој години, тј. 4.537 мил. према 3.956 мил. у 1934/35. Од тога отпада на порез на имовину и промет 2.874 мил. (према 2.379 мил:), а на царине и трошарину 1.664 мил. (према 1.571 мил.).
— Аустријско министарство финансија објавило је да је дозволило Италији ковање талира Марије Терезије.
-— Ужи градски финансијски одбор у Загребу предложио је градском већу да снизи за 5% градски социјални допринос. Тај се допринос плаћа већ трећу годину, а: разрезан је на општински намет већи O 400 ДИН. U године дао је ефекат од 2.915 хиљ. дин“ |
. — Укупни аустријски дуг иностранству смањио се у "1934 за око 600" мил. шилинга. Од тога отпадају 160 мил. шилинга на погоршање валуте у поверилачким "земљама, 240 мил. на уштеде од конверзија, а 200 мил: шил. на амортизацију девизама, допунским извозом, компензационим усту_ пањем акција, командитним учешћима ит.д. Дугови су кра_{ČM 1934 износили 2 59 милијарде шилинга: према 3:19 мили_ јарде крајем 1933; 59,5% били: су. дугорочни државни“ ду-
издатака отпада на
тови (1,56 милијарда), 85% дугови земаља (22,1. мило, "а | (1,81 мил.) дугови индустрије и постали дугорочни“ дугови, |
изувев_ дугове. банака. који“ су износили 2% (0, 05 мил.). Ду-
горочни и средњерочни кредити обухватали Му = ЕН |
Пил) а краткорочни 9
4 (2446 мил). а зе рогез! zaostaci
žemljoradhika i Sifnih" папа do kraja 1932 партабији тих“ је- 77
__БАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ _
"род --3/5 u 8. god.; 2J5 u 7. god.; |O daj 'se: prema broju godina. S.
većalo ado u · činovničkih prinadležnosti. „pojava, da su tramvaji pošle 1 septeribra postali prazniji: "Sada je Opština dobila ovlašćenje da, prema nahođenju, daje povlašćene tramvajske karte učiteljima osnovnih škola, prvenštveno „onima, koji budu radili na ·unapređivanju dečje štednje. Розје
'kući porez u toku 15 godina počev od 1934. Ако. je dug dvo 'struki ili veći od iznosa jednogodišnjeg zaduženja u 15 godina; 'ako je dag 9/5 jednogodišnieg zaduženja u 14 godina; 8/5.u
13 god:; 7/5 u 12 god.; 6/5 u 11 god.; 5/5 u 10:god.; 4/5.u 9 15 u. 6 0 rate
- —- Осим монопола на угаљ, бакар, калај и: никл који
"ву уведени "од | августа 1935: у Италији -се. сада: DD
и питање- увођења монопола минералног уља... 1 — Pišući o finansijskom poslovanju Dirtkcije tr i osvetljenja mi smo u više mahova isticali potrebu“ reforme ta-
„rilske politike. Prvi pokušaj na tramvajima učinjen je uvođenjem pretplatnih karata. Međutim, ove nisu dale nikakvog efek-
ta pre svega Zbog neznatnog sniženja, a zatim i ов ograni-
„сепја зато. na жаџе. preko 2 dinara. Oni, koji su do ove re-
i Njihovo Se “društvo 105 1 роРите та је
ovoga sutra će i drugim profesijama biti priznata slična povlastica. Mi smatramo da Opština ne sme da diferencira 'svoje građane na povlašćene i nepovlašćene. Jedno je jasno! Ti ramvaj je u Beogradu i suviše skup, naročito s obzirom na ku-
_ роупи snagu najvećeg broja njegovih stanovnika. Takvo sta „nje nameće potrebu korenite reforme tramvajske tarife, "које се privući na tramvaj sve one, koji su prinuđeni (danas dar idu
peške i eventualno doprineti povećanju prihoda. A prihodi od tramvaja koji već nekoliko godina sistematski opadaju, smanjili
su se i u prvom polgođu ove godine, prema istom periodu pro-
šle, za 2 mil. dinara. — Југославија je поручила машинерију за. 3 разарача у вредности :/, мил. фунти код енглеске фирме YarroW.. 6 с. ФСЛазсом, а остале делове код два домаћа бродоградили-
- шта (Краљевица и Сплит), у вредности 700 хиљ. фунти.
— Румунски министар финансија изјавио. је да. је Француска пристала на контингент нафте од 80. мил. фр. и допунски увоз од 100 мил. фр., ради исплате државних дугова, поруџбина за наоружање и заосталих трговинских дугова, За то је потребно око 200 мил. годишње кроз 10.FOAM.
ПЛАНСКА ПРИВРЕДА
— Бринкман, један од сарадника д-ра пакта назвао
{e Нови план — ружним али потребним злом; ту је неоп"ходна борба против бирократизације. (о пене се реформе;
али не би требало да:оне доведу до монопола спољне тр-
стовине, пошто то није могуће због многострукости немачке =спољне трговине. Влада.нема намере да се, меша y
нице спољне трговине; она само "хоће да јој „одређује правац, «:
— Немачки министар рада одбио је поновно увођење принудног станбеног режима, пошто би то неповољно ути-
цало на реални кредит и грађење нових станова; а баш ово треба потпомагати, јер ће се само тако MOT o же-
љеног циља. DO
— У Немачкој је објављен закон по коме пате органи зације шумарства има право да одређује производњу; про дају и цене у шумској и дрварској привреди. Произвођачи,
радници и прора бирани | те _ PDK АНА NO 1 | Ганизацију.
ОВОМЕ БвОЈУ | ПРИЛАЖЕМО ЧЕКОВНЕ | УПЛАТНИЦЕ. МОЛИМО. ЦЕЊЕНЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ ДА ИЗМИРЕ_ ПРЕТ-
ПГ 1 AKO. TO OMJ НИСУ МИНИ