Народно благостање

| Страна 714.

"вебтима обновиће се том приликом преговори о појачању размене пољопривредних производа између ове земље који су летос, за време посете француских пољопривредника у Варчшави;: остали без практичног резултата.

SAO Поводом: решења Министра финансија којим. се сви дестилати преко 50 степени. оглашују шпиритом и подлезжу државној трошарини, виноградари Јужног Баната простестовали: су износећи да ће на овај начин бити онемогуPena M вињака, 0 ПАКИ | 80-85 степени јачине.

ИНДУСТРИЈА |

пе УЗ учешће мађарске државе И Нитрохемије а. M. о HOBAHO. је мађарско а. д. за производњу хидробензина из „мађарског. мрког угља. Капитал новога друштва износи !

; јЕ- _ Америчка производња. пива. Уа 1935 износи око 45 - о (буради, Tj. 70%. максималне предратне производње. У „чиварску. индустрију. уложено је сада око 800 мил. долара.

| — Како су неке турске фабрике шећера претрпеле „велике. _ губитке услед лањског рђавог рода репе (61 хиљ.

„тона у. 1934 према 318 хиљ. у. 1933), решила је турска влада „да шећерну. индустрију постави на шире основе. Сва четири „досадашња. предузећа спојена су у једно акционарско дру_штве са капиталом од 22 мил. турских лира, подељеним на 22 ХИљ.. акција по 1000 т. лира номинале. До сада је уплано 25%. Оснивачи су, поред неколико приватних лица, „највеће. турске банке _(Зираат-банка, Иш-банка и Сумер„банк „Друштво има концесију и за многе друге, узгредне · послове (продају. електричне струје, производњу леда, и др.).

|] дна. од првих мера новога друштва било је затварање фа_ брике. У „Ушаку. | која је имала највећу режију.

— Талијанско Vacuum Oil Company a. д. добило је концесију за велика пробна бушења по унутрашњости Си_цилије. (Осим тога друштво има и концесију за подизање _ потпуне рафинерије нафте у Напуљу. У ту сврху основано

је нарочито друштво у Напуљу, са 20 мил. лира капитала.

— У Шпанији се покушава производња (синтетичког Угорива из шпанскога угља, пошто друштво које има моноЗнол за снабдевање Шпаније властитом нафтом, не може пот= | 110 да одговори своме задатку.

х '— Fabrika vagona u Brodu potpisala je ugovor sa Ge“naeralnom 'direkcijom državnih železnica za izradu 10 kom. Pulmanovih vagona prve i druge klase sa četiri osovine. za brze Vozove u međunarodnom promefu.

O __ Licjtacija ža gradmju donjeg stroja novog željeznič-

"kop mosta kođ Zagreba dala je interešantan rezultat. U га· ври“ је Ба фгогасипака зуоја од 7,241.000 Фп. док је ро_ пада “jedne beogradske građevne firme bila 5,276.000 din.,

ЊЕ O Š miliona 0 Ir TO svote.

о“

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА ЊЕ 0 —- Дентрални одбор дрварске индустрије, који је за"зведавао "два дана у Београду, донео је резолуцију у којој

тражи: отказ клиринга с Италијом и завођење слободног „упдаћања у готову при „извозу; да Народна банка врши дели„омично. куповање клириншких упутница; да се обезбеди ис„алата салда у: жлирингу, с Италијом — тражењем од Италије „сва заварантује. курс: 34 постојећи салдо. "Влада се умољава да избегне проширење санкција на извоз дрвета M Ja предузме мере за компензирање губитака. У ту сврху предлаже --ве: - успостављање паробродске линије са. Левантом, појачазвепривредних веза. са Италијом, добијање преференцијала уд "Француској. И, „Алжиру, обраћање веће пажње мађарском тржишту, изравнање | трговинског биланса са Енглеском, уређење трговинских односа са Аргентином. = -Између- Румуније и-Русије-воде-се-преговори_ ради

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

___ __Бр, 45 закључења трговинског и платног споразума. Руски посланик у Букурешту предао је румунском министарству доо вине свој нацрт.

— Аустрија намерава. отсада да купује руско жито да би се ослободила зависности од средњеевропског. лр-

жишта, ·

·-— Аустрија ће у току. зиме извести велику. количину

јесењег кромпира у Италију, више него до сада, пошто је

овогодишњи род врло обилан. И досада је Италија била скоро једини купац аустријског кромпира (у 1934 купила је 92% целокупног аустријског извоза кромпира).

— Између Египта и Мађарске воде се преговори.-0 размени веће количине мађарског жита за египатски памук. Ако дође до овога, Мађарска вероватно“ неће бити у стању да у Аустрију, Швајцарску и Италију извезе више жита него што је предвиђено досада уговореним контингентима.

— Naš izvoz u зерлетфги bio je 348.1 mil. din. 1 4.6% od onog u istom mesecu prošle godine. Za prvih 9 те seci izvezeno je robe u vrednosti 2.775 mil. din. odnosno 4.6%. više nego li u istom periodu 1934. Uvoz u septembru bio je 287.7 mil. din. i prema istom mesecu 1934 pokazuje smanjenje za 1.54%. Za prvih 9 meseci vrednost uvoza bila je 2.611 mil. din. odnosno 0.1% manje od onoga u istom periodu 1934. Spoljna trgovina u septembru zakliučena je sa aktivnim за от od 60.4. mil. din., te je aktiva za prvih 9 meseci porasla na 164.3 mil. din. Vrednost najvažnijih izvoznih artikala u septempru bila je: građevinsko drvo 60.14 mil. din., kukuruz 40.63, sveže voće 45.2, svinje 25.07, hmelj 24.8, sirovi bakar 17.9, ostale rude 11.02, pasulj 12.48, sitna stoka 9.6, sveže meso 16.0, kudelja 6.7, svinjska mast 4.2, jaja 8.4 mil. din. itd. U uvozu tri glavne pozicije zauzimali su pamučno predivo, vunene tkanine i ugali.

— Većina listova. objavila je vest da, usled rđave berbe, pretstoji zabrana izvoza kukuruza.

— Ove godine na tržištu u Brčkom bilo je relat:vno malo suvih šljiva, te se sezona skoro bliži kraju. Komisije za pregled ove godine morale su da vrate, usled nedovoljnog sušenja, dosta robe u opštinske pušnice radi dosušivanja i osposobljenja га trgovinu. Do sada je iz Brčkog izvezeno 120 vagona od čega je otišlo 62 vagona u Čehoslovačku, 11 u Polisku, 15 u Italiju, 1 vagon u Mađarsku.

— Uvoz au S. A. D. ipznosio je u mešecu septembru оме godine 1098 mil. dolara prema 132 mil. u istom mesecu prošie godine; u prvih 9 meseci izneo je 1.502 mil. prema 1.242 mil. u istom razdoblju prošle godine.

Kako dolar već od početka 1934 godine nije varirao, to se vidi da su američka kupovanja u inostranstvu povećana od prošle godine za 20%. lako se jedan deo toga povećanja pripisuje lošoj žetvi, glavni uzrok ipak ostaje to što se je unutrašnja ekonomska situacija popravila, poslovi ponovo роктеnuli i tim se pokazala potreba za sirovinama.

Isto se tako povećao i izvoz na 198 mil. dolara u septembru prema 172 mil. u avgustu.

— Izvoz eksploziva dz S. A. D. u Dru 9 meseci ove godine iznosio je 3.5 miliona kg prema 3 miliona kg izvezenih u istom razdoblju prošle godine.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА — Сушачки (Оузор закључио је прво полгође. са суфицитом од 105-6 хиљада динара. На подручју овога Оузора

(било је у првом полгођу 2.968 послодаваца, који су имали

помоћно особље, а 3.508 без. помоћног. особља.

— Кројачки радници конфекционе струке. у Броду налазе се у штрајку. Они захтевају повишење плата и укидање акордног рада и склапање колективног. уговора.

— Beogradska opština izabrala aprovizaciomi. odbor čiji

је zadatak да se bavi suzbijanjem 'skupoće životnih namirnica,