Народно благостање

2; новембар 1935, NEI гени пса. Енергичније него. икада бра-

- . ~ ни Енглеска данас. своје отПромена у енглеској

= ступање од злата, којим је норарној полидици“ 1931 год. започела своје изaz | двајање из светске привреде. Утолико чудније је напушта-

ње аутаркије у снабдевању животним намирницама којим је исте године то усамљење пооштрено, Овај важни преокрет настао је код самога министра пољопривреде Елиота, који је одговоран за досадашњу аграрну политику.

Када је у току кризе већина земаља прешла на индустријску аутаркију и на тај начин ослабила улогу Енглеске као лиферанта, закључио је Елиот да Енглеска са своје стране мора тежити за аутаркијом у пољопривреди. Тада је Елиот био мишљења: да је у модерном свету међународна трговина непотребна, да научни и технички напредак омогућава аутаркију, један диван, нов привредни систем,и да се регулисањем индустријске и пољопривредне производње према интересу произвођача могу уклонити све тешкоће које постоје. Као основу за унапређење пољопривреде захтевао је цене које не би почивале на најјевтинијим светским производним трошковима, него би одговарале енглеским приликама. Ове цене имале су не само обезбедити одржање постојеће производње, него и повећати производњу. Да би довео до пораста цена, створио је новим законом о трговини пољопривредним производима (Agricultural Маткенпе Асј5) од 1933 систем контингентирања, чију је језгру чинило регулисавање увоза. Без обзира на интересе потрошача који су били нарочито заштићени законом од 1921, и, шта више, без обзира и на законску одредбу од 1933 да ће се регулисање увоза извести само као допуна постојећим домаћим регулацијама прође, предузет је читав низ мера за ограничавање увоза. Основна тачка ове политике била је: профит пољопривреде; њена идеја водиља: прво заштита, а после реорганизација. Разуме се да се ја-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 713

вила и оштра критика, а дошло је и до опасних последица. Пораст цена проузроковао је, разуме се, опадање потрошње. А пошто је увоз ограничен помоћу контингента, није се чак ни домаћа производња сасвим могла користити већим ценама. Зато су биле потребне увозне царине, али то се. није могло учинити, јер уговорима са земљама које лиферују, тек 1936 године истиче рок. Да би повећањем потрошње повећао и доходак пољопривредника који је постајао све мањи и мањи, спровео“ је Елиот појевтињење производње помоћу субвенција. Али то није никакво снижење цена, јер се субвенције сада дају из државног буџета, а

после треба да се покрију царинским приходима, што је, наравно, директно на штету пореских обвезника односно

потрошача.

Ове тешкоће, које су омеле успех те политике, и све јачи отпор против ње у последње време, нису остали без утицаја на Елиота. још почетком августа за време дебате

о аграрној политици у Доњем дому, Елиот је признао да се

не може више подржавати политика која штити само аграрре интересе; треба се обазирати и на оправдане интересе

пореских обвезника и потрошача. Владе данас имају тешки задатак да домаћем становништву помогну против ино-

стране конкуренције, а истовремено да му обезбеде добро

и јевтино снабдевање намирницама. Још јаснији постао је

његов преображај на недавном конгресу консервативне странке. Он је ту изјавио да је несавесно ограничавати увоз намирница, ако то доноси штете извозу и ако радницима одузима посао. Осим тога он увиђа да нема смисла вештачки повишавати цене намирница; напротив треба повећавати запосленост, јер то јача куповну снагу и повећава потро-

шњу. Благостање пољопривреде не може се постићи изоло-

вано и на вештачки начин, него само у нераздељивој вези

са општим благостањем земље.

Колико у овој промени мишљења има искрености, а колико је она само изборни маневар, тешко је рећи.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУ:

ПОЉОПРИВРЕДА

— У Луксембургу утврђене су следеће минималне цене за домаће жито које служи за домаћу потрошњу: за пшеницу. 105 фр. (178,5 дин.) са месечним повишењем од ! јан. до 1 септ. 1936, док се не достигне износ од 125 фр. (212,5 дин.); за раж 70 фр. (120 дин.) са повишењем на 75 фр. (127,5 дин.) од |! априла 1936.

— Холандска централа трговаца стоком саопштава да не намерава подржавати цене свиња, јер сматра да су цене довољно високе. Подршка би самб потстрекавала земљораднике да робу не довозе на. рано чим би цена нешто попустила.

— У Мађарској држава посвећује нарочиту пажњу производњи индустријских биљака.“ Тако У последње време материјално потпомаже покушаје -за аклиматизацију памука, па му је успела знатно проширити зону гајења. Упоређење тога памука са америчким и индијским показало је да он даје нит готово исте вредности,

— У Осијеку одржана је главна годишња скупштина Главног задружног савеза, У резолуцији која је том приликом прихваћена, тражи се да држава помогне оснивање задружне банке и да јој стави на расположење довољна сред-

ства, како би је оспособила за БР дРАНе DOR и сла-

бијег пољопривредника. — Енглеска је почев од ! маја O царину на

наше ћуране од ! на 3 пени-а по фунти" и тиме ставила,

у тежак. положај. наше извознике којиби уз ту царину могли да плаћају на домаћем тржишту највише 3 динара по килограму живе ваге.

=— Америчани цене овогодишњу бербу шљива у Француској. заједно са вишком за извоз из Југославије, Бугарске

и: Румуније на 25,3 хиљ. тона, тј. за 28% мање него 1934

и за 6% мање од просека појединих година. Берба у пацифичким државама цени се, међутим, на 264 хиљ. према 200 хиљ. у 1934 и 215 хиљ. просечно у 1929/33. Како су цене америчких шљива у Европи врло: ниске, Америчани рачунају са већом продајом, нарочито у Француској, Белгији и Холандији. На немачком тржишту не надају се већој прођи.

· — Аустрија је за последњих 10 година успела да у врло великој мери повећа своју аграрну производњу, тако да сада скоро сасвим задовољава потребе унутрашњег тржишта. Домаћа производња задовољава потрошњу млека за 100% (према 20% у 1923), кромпира 99% (према 96%), шећера 98% (према 21%), ражи 98% (према 72%), зоби 06% (према 79%), јечма 72% (према 62%) и пшенице 56% (према 32%). Вишак увоза пољопривредних производа смањио се за то време са 900 мил. шилинга на око 200 мил. Даље снижење биће једва могуће, јер Аустрија мора од

аграрних земаља куповати пољопривредне артикле, да би у њима нашла купце за своје индустријске производе.

— y новембру посетиће једна делегација пољских по-

љопривредника Француску. Према полузваничним пољским