Народно благостање

(РЕНАТА 0 O —

DO II PM ___

za 4 poena od 139 do 135, i 5% zajam iz 1002 čiji pad iznosi. 3 poena"od 129 na 126. Najveći je porast kod 4'/3% zajma iz

J910 za 4 poena na 1]4, zatint kod 5% iz 1913 isto tako za 4 poena na 124. 41/3% хајат 12 1911 софпе рогазтао је za 3"); "poena na 114.50 a 7% iz 1931 od 183 na 156 Funding obligacije notiraju i nadalje 85..

20-XI 23-Х1

ЕЛ - 10-XI 21-Х1 25-XI 40 1805. O = 7 = 136— 135— 135 96 1902 5. - 125— 130. 128— 128-— 126ми IO II II II 41% 1900.g. __ 115.— „118— 118.— 120— 115.4 јр Око ка 1108 119 — П5—" ПА5% 19132 120.— 123.— 12450 121— 124. 4:!2% 1911 2. 110.50 119— 120—— 120—— 114.50 та 1931 а. 185 | 00. 99: /d5 1865 50 190.00 Poudme d5.. 85 0 dB

Kursevi naših papira na njujorškoj berzi bili su: O 7% Bler | 8%. Bler Seligman 28 | 252 ја 2Баје 26-—26"/a 25,29 | · HL. Devizna berza Nemniačke klirinške прштасе. — Тезкосе ратог рготегја за Mađar skom. — PDevize u Beogradu čvrste. |

· Резо. је Набја АЦЕ uvoz svojih novčanica to su svetske berze brisale tu valutu sa svojih kuzrsnih listova. То зе smatra kao obustava zamenljivosti za devize. Italija nije imala drugog izlaza pošto je lira stalno padala na svetskom tržištu. То је pak neizbežno u prilikama u kojima se nalazi. ! nemačka novčanica je pala; bilo je vesti u novinama da će se zabraniti uvoz. Međutim, to neće biti slučaj. Nemačka zna da bi njena novćanica. prošla kao talijanska. Nemačka je preduzela druge merg: pre svega traži se od nemačkih izvoznika, da ne primaju рјасапја u efektivnim novčanicama iz inostranstva i da ироzore svoje mušterije u inostranstvu da plaćanje u markama pretstavlja krivično delo, pošto je gotovo u svim zemljama. obaveza da se u Nemačkoj plaća preko kliringa. Dalje Nemačka јако. kontroliše u unutrašnjosii promet hiljadarkama, koje se najlakše - “Švercuju u inostranstvo.

Na našem deviznom tržištu novina je trgovina nemačkim klirinškim uputnicama. Mi smo o tome opširno pisali u jednoj 21051 u današnjem broju. Imamo samo da to dopunimo utoliko, da Narodna banka ne izdaje uputnice na ceo iznos. Na iznose na Које su izdati recepisi ne daju se uputnice, tako da se može feći da je manji iznos u uputnicama.

Киг5 је рао па 14,80. Ponuda je prilično velika tako да Narodna banka preuzima sve veće iznose, Za sada se nisu požurili naši uvoznici iz Nemačke da kupe ponuđene marke u меćim 'iznosima, 2505. "ова i kurs pada. Iz bankarsko-izvozničkih krugova čijemo da ponuda ovih uputnica neće biti velika. Izмогтента је glavno da dobiju obezbeđenje kursa u budućnosti, ne za već prodatu robu i dobijene marke, pošto iznosi na koje 5e izdaju мрибисе moraju biti inkasirani za dva tri meseca. Izvoznici vele da oni nemaju nikakvu garanciju da će Narodna banka preuzeti sve: količine u budućnosti po ovom minimal nom kursu. A nikako ne mogu da reskiraju da prodaju svoje marke još jeftinije. Zbog toga čujemo da su neki izvoznici počeli da koče posao. Ovo je vrlo važna okolnost, na koju ćemo

· dućnosti Бона риба сата.

| meta. Naša. Narodna banka

se vratiti, kad budemo ЕЦ kako ı će se razvijati u bližoj, Da i. njihova reperkusija на naš 12702. М

Dra, kratkog vremena По је između naše države. | Mađarske nesporazum u pogledu platnog prometa. Mi smo

naime postali prema njoj aktivni za nekih 20 mil. dinara. Oni ..

su blokirali naša potraživania pa je prirodno da smo i mi Odgovorili istom merom. To je dovelo do ul госепја platnog pro pozvala je mađarsku Магсдпи banku na pregovore o regulisanju platnog prometa. Kako naša. Narodna banka stalno teži da napusti zvanični klirine i da uvede t. zv. privatni kliring, to. je ona isti predlog učinila 1 mađarskoj Narodnoj banci. Glavna je osobina. privatnog. kli- . ringa u tome da se relacija između valuta dotičnih dr гама пе diktira odozgo. putem ugovora, Već se kursevi Jjormiraju na berzi. Kako. je međutim mađarska Narodna banka prespavala poslednje 4. godine valutnih perturbacija i teorijskih preorijentacija i kako još uvek smatra da penge.nije obezbeđen, 1o0.0na sletstveno tome firaži, da se kod kliringa stalno održava zlatna vrednost penga. Naša Narodna banka ne želi više da operiše · tako fantastičnim kursevima, te su se zDog toga mađarski delegati vratili u Peštu radi konsultacije. Ako mađarska banka bude ostala i nadalje kod te fikcije onda ima vrlo malo izgleda za sDorazum. | | | Na ciriškoj deyiznoj berzi svi su kursevi u porastu. Lira ne notira: | 28-NXi

30-V: 2NE- 14-XI_-

31-1 2021

Amsterdam 200.10 200.30 208.00 208.85 208.05 200,50 London (11546 | 1524 15025 15.44 15.5, 15.283, Milano 26:38 25.451 · 24.05. 24.05. 24.05, |____

Niujork 311.375 306.625 | 625 30755 307.%a 30955 Berlin 124.50 124.60 123.65 123.65 123.80 124.50 Pariz 20.38 20.374 20.2675 20.204 2027%јљ 20.38 Prag 1207 17.475 12.795. 12.73 127 2.80 Beograd 70, 70. / . “ {0

па beogradskoj berzi sve su devize u porastu. Ешта је posle pada na 250 ponovo skočila na 253 sa vrlo čvrstom tendencijom i nezadoyv Olja tr ažnjom.”

Devizni kursevi na beogradskoj berzi iznosili su:

London Бета Beč Pešta Madrid Вопом

НЕ grč. banke

22-%U | 25339 | “ | d/0857 | __ 625 _ 2952 25-%I | 250, — | 1505.]2 | 870.30, = _ 620. ~ .. 30:25 ОБРИ 953 440 = | d70J3B. | S w DO. 31 OT-MI | 254" | 1430 «| 37069 ~ (63750 | 3090 28-XI 253.— 1480— 874— ——— 650— ~ 30,27

Obrt na beogradskoj deviznoj berzi iznosio je: 24. mil. dinara. Ovo veliko: povećanje ита se uglavnom pripisati prometu u nemačkim klirinškim uputnicama, koji je iznosio:11 mil. dinara. Veliki je obrt :bio:kao i obično u devizi London. od 6,6. mil. dinara i u devizi Beč:4,4 mil. Promet.u črčkim bonovima iznosio je 637 hilj. dinara, devizi Cirih 400 Ћи. itd. 5

Na slobodnoj berzi dolar je побгао. ргозје педеје 51 prema: 51:40 koliko је _ notirao 20. novembra, švajcarski franak 16,50- prema 16, по francuski franak 334 Ета то" koliko je: n iznosio u nedelji pre. toga, : : 5 му

ЧИТАЈХЕ НАШЕ АНАЛИЗЕ БИЛАНСА