Народно благостање

30. ONO D 1935.

_ ЗАГРЕБАЧКА BEPJA Девизно тржиште, Напетост на девизном. која је владала задње две недеље попушта, Иако је тражња за поједине девизе прилична на другој страни стајала

је роба, која се је ове недеље појавила на тржишту. Услед.

такве ситуације и скок курсева код појединих девиза 3аустављен је. А неки курсеви су шта више и попустили. Почетком недеље заведено је на домаћим берзама трговање немачким маркама по приватном клирингу (упутницама). Пословање дотичним упутницама првих дана стаjano je moj дојмом доста јаке тражње свих девиза, које се тргују у слободном тржишту, због чега је и курс Берлина био доста чврст те је рађен уз средњи курс од 15. 225

за 1 марку. Следећи дан курс Берлина је пао на 15.02, а

у среду је рађен по 14.865. Према томе курс Берлина по приватном клиринту је за 12% јефтинији него по службеном курсу клиринга са Немачком, што значи да увозвици код плаћања своје робе зарађују око 12% на онај износ, која уплаћују помоћу упутница.

Промет у маркама по приватном клиривту био је доста интензиван, дневно око 30 до 40 хиљада марака, без компензација. |

РОБНО ТРЖИШТЕ

Сировине. _— Већ је друга нелеља како се примењују привредне санкције према Италији, а њихов утицај на међународном тржишту није се уопште осетио. И у овој недељи цене аграрних производа, нарочито пшенице, кукуруза, соја-пасуља, ланеног семена, памука и кудеље повећале су се за неколико поена. Метали су мало попустили, нарочито калај, али је то последица мање реакције, која је морала да наступи после вишенедељног систематског повећања. Чврста тенденција текстилних сировина одржала се и у овој недељи. Италија чини велике напоре да организује пооизводњу вештачке вуне од казеина, која би имала да замени природну вуну и памук. Немачка такође форсира производњу вештачке вуке из целулозе мада прођа ових производа наилази још увек на велики отпор потрошача. У колико би Немачка и Италија успеле да се на овај начин макар и делимично ослободе увоза природне вуне и памука, то би могло изазвати јачи пад њихових цена.

Пишеница. — (Ове недеље на светском тржишту тшевице наступио је обр: и цене су понова почеле да расту. Побољшање је наступило услед смањења понуде канадске и руске пшенице, Цена у Ротердаму повећала се са 4.30на 4.50 хол. фер. за метц., а у Чикагу на 98 центи за бушел.

И на домаћем тржишту, због мање понуде, у овој недељи чвршта тенденција. На Тиси цена се попела на 175. Панчево утоварна станица нотирало је 163.50-——164, ла Сави 170 дин. шлепска: роба.

Кукуруз. — И на светском тржишту кукуруза наступило је у овој недељи мало побољшање. Цена у Ротердаму попела се на 2.70 хол. фор. за мети. а у Чикагу је остала вепромењена тј. 591. центи бушел за децембар.

_ Услед веће тражње за Мађарску и Чехословачку це- · не на домаћем тржишту такође су се поправиле-и нотирале.

су; миксед 97, сушени шлеповска роба 100—101, вагонска роба паритет Инђија и Вршац 90 дин. Термин мај рађен је на Бе 117.50 дин.

"Стока. — На бечком тржишту свиња цене у овој недељи остале су непромењене тј. 1.50—1.25 шил. кг. Го-

веда су такође била непромењена и нотирала; су 0.70—1. 200 | шил. према квалитету. Управа тржишта одлучила је да 50%

комисионарске таксе која се узима за увезену „робу и из-

| НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ тржишту.

ција.

владала је'

„лав.

„носи најмање 3%,-нде у фонд за регулисање · тржишта но „одржавање. цена стоци. Пражтаве 10 дејство, ове реформе :

биће повећање комисионарске | таксе, које ће сносите увоз-= о: пици. ПА : На прашком тржишту свиња: била је чвршћа тенден-. Цене су се повећале за 0.25 фил. по кг. и нотирале су 7.30—7.60. кр. према квалитету и пореклу.

Домаће тржиште у знаку је врло лабаве тенденције,

углавном услед обуставе извоза у Италију. Свиње товљене ~

продаване су по 7—7.50, а средње 6—6.50 дин. Код говеда. је наступило право срозавања цена. Товљени BOJOBH прима пали су на 3.50—4, сељачки волови на 2—2.50, док се краве продају по:1—-1.50 дин. Овако ниске цене не памте се за последњих 100 година. У извесним сточарским крајевима, | сељаци су престали да дотерују стоку на тржиште, већ је сами кољу и продају месо по 3—4 дин. кг.

Услед смањеног извоза такође је пала и цена живини. .: На домаћем тржишту просечна цена заклане живине износи: гуске товљене 10, петовљене 7, ћурке товљене 5, не товљене 7.50, пилићи 12—14 дин..

_ Воће. — Извез грожђа у приближује се крају. Ове недеље у Бечу наше грожђе продавано је по 120 гр. а у Прагу 4.80 кр. кг. Наше јабуке у овој недељи ка ПН тржиштима нотирале су: У Бечу будимке 82.458 гр. ке. у Прагу 180—200 кр. 100 кг.; у Берлину 38 мк., мешаних врста словеначке 35—6,. порменке 50—52 MK. KT.

Аустрију H Чехословачку

Суве шљиве Ha београдској продуктној берзи ноти-

рале су: обична гарнитура 590—580, 79/., 650—670, |. 630—620,%J, „ 500——570, te, 560.550 дос. |

HERAUSGEBER M. L. KLAUSBERGER

Die inhaltsreichste wirtschaftspolitische Zeitschrift der Nachiolgestaatenm, MKuscheint jeden Samstad m Wiem — Gegrindet i908

Der Oesterreichische Volkswirt ist {dr

jeden unenibehrlich, der die Gescheh=

nisse in Oesierreich und den Nachlolgestaalen verstehen will.

Glossen, Aufsatze, Nolizen, Bilanzkritiken des OQesterreichischen Volkswirls sind als zuverlšssige Fuhrer durch den Verwickellen Aufbau der Nachfolgestaalen anerkannt. |

Seine gesammelten Jahrgange bide, eine unerschepiličhe 'Fundgrube. sonst ur schwer erreichbaren wirlscha{tspolitischen. und statistischen. Malterials.

Везе ипбеп nimmt jede Buchhandlung sowig: die Verwaltung des Oesterreichischen Volkswirls in Wien IX, Porzellanđasse 27, enigeden, Der Bezugspreis betršgt viertelj. Din. 190. mit ZustellunsS. Das Abonnement kann jede» 'zeit begipnem, Probenummern Козбен1о5.