Народно благостање

Страна 846 ~

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

живања. Обавезе с роком опале су за 6,5 милиона, а разна пасива се повећала за 2,4 милиона. Укупна подлога износи са додатком прима од 28,5% 30,07%, а подлога у злату у касама, на исти начин израчуната, износи 27,33%.

изд се за 31. Х1 | 31. ХИ | 31. ХВ | 15. ХИ | 22. Х1 АКТИВА 1932 1933 | 1934 1935 | 1035

Подлога : зл, у касама и на стр. злато у касама — —

1760.8| 1794.9) +784.6

1322,4 1327,

злато на страни — — 107,8! 103.6

новч, у страној мовети 0,8 0.0) 00.3 0.1 0.6

девизе — — — = — 206.5| 111.2) 120.8] 25,55: 295

Укупно — ||1968,1 | 1.906) 1905.5| 1455 8) 14604

Девизе које не улазе у i;

подлогу — — — — — 1.91 54,5| 1044) 316,9) 3310 Кован новац: -

у никлу и сребру— — || 1399) 239.9| 206.1! 3:05! 34127 Зајмови:

на менице — — — — || 2111.9) 1808.8| 1528.8| 1523,5| 15171

на хартије од вредн, — 344.8! 29031 235 1 2549 Ž5552

Укупно — | 2456 S| 2101.9| 1763.9) 1778.4| 1772.3

Хартије од вредности — | 154) il.j 169 453| 45,3 Ранији аванси држави — || :808.6| :715.5| 1686,6| 1680.6) 1680.6 Правремени аванси Глав. |

Држ. Благајни — — — | 600.0| 600.С| 600.0| 600.0| 600,0 Вредности рез. фонда —|| 58.C| 54.9) 1064) 124.7| 1240 Вредности ост, фондова 7:92 71124. 120). 12%) [24 Непокретности, завод за :

израду новч, и намештај || 1541] 153.7) 153.51 161,0| 161.4 Разна актива — — — — | 21.6) 115.1| 276.4| 508.5| 5125

ПАСИВА

Капитал — —_ -_ -— 180.C| 180 | 120.0] 180,0] 180. Резервни фона — — — || 73.) 843| 112.4 136.7| 1366 Остали фондови — — — 8.6)| | 13:21 205) 230) 220 Новчанице у оптицају — || 4772.71 4327.1| 4383,9) 4756.6) 4731.3

|Обавезе по виђењу :

потраживање Државе — 13.5 7.3 6.9 3.1 48

жиро-рачуни — — —| 384.7| 474.4| 5319| 769.7, 793,7 pašnu pauyew — -_ _ || 200,6| 5492) 327.0! 6674 7093 Укупно - || 697.8|1031.0| 865.8|1440 2| 15080

Обавезе ca pokoM — — ||1459,4|1106.3| C52,9| 203.7| 197.2 Разна пасива — — — — 40.3| 222.9] 316.4 264 3| 266.7 Оптицај и обав. по виђ.|5470.5|5358.2)5249.8! 6196.8| 6239 4 Укуп, подл, -- 28:5%, прим || — — — | 1870:7| 1876,6 Злато -- 28'5% прим — || — — — |1699,3| 1705,3 укупно покриће — —| — — — |3018 |3007% pokpnhe y smary — —| — = — 12742 |2733"

Beogradska berza

I Elektna berza Likvidacija uitima

U novčarstvu kraj godine ima veliki značaj. To je pre svega prečišćavanje raznih visećih pitanja, i knjiženja. To ie zatim priprema za sastav bilansa, a pri fome je berza vrlo važan činilac, jer veliki deo imovinskih delova ulazi u bilans po berzanskoj vrednosti. Ali na efektnom tržištu kraj godine ima revolucionaran značaj. To je obično rok kad se likvidiraju razni angažmani, koji se često provlače kroz celu godinu. Kad neko kupi izvesnu robu u nadi da skoči cena iste, pa to ne nastupi, on obično prenosi taj zaključak iz meseca u mesec; ali se isti likvidira krajem godine. Tako je i kod nas na efektnom tržištu na prvom mestu sa Ratnom štetom, a zatim i sa 6% Beglucima, a nešto malo i sa 6% Dalmatincima (jer su to papiri sa kojima se radi terminski). Po tradiciji kod nas je angažman za kraj godine u Ratnoj šteti vrlo velik. Ove godine bio je mnogo manji no poslednje: 3 godine. Ali. ni taj mali angažman nije sad likvidiran, već je jedan deo prenesen na iduću godinu. Svi oni koji imaju Ratnu štetu po 380 i skuplje, prenosili su je cele godine iz. meseca u mesec, pa su je sada preneli

Bp. 53

i u iduću godinu. Taj prenos je veoma olakšan ogromnom obilnošću novca kod banaka. Ove su se poslednjih dana jako angažovale u reporu; fražnja za reporom tako je velika, da је isti kurs Ratne štete za prompt kao i za ultimo februara. Znači da se reporter zadovoljava samo kamatom, ne fraži nikakvu zaradu na kursu. A to pak omogućava onima koji imaju terminsku robu, da je bez ikakvih gubitaka prenesu u iduću godinu.

Ali naravno da ima i likvidacija. Ima ih koji neće više да čekaju već likvidiraju. Ima ih koji pri tome zarađuju, jer su kupili ispod današnjih kurseva, a ima ih koji gube, a koji su izgubili strpljenje. I tako je u ovoj nedelji, kao što nam pokazuje tablica, obrt bio vrlo velik.

U prošloj izveštainoj nedelji iznosio je obrt na efektnom tržištu 6,1 mil. dinara (prema 4,5 mil. dinara u nedelji od 13—18 o. m.). Od toga otpada na 7% Investicioni 461 hili. dinara (prema 406), na 6% Begluke 143 hilj. (333), termin (зато u nedelji pre toga 33 Bili.), 4% Acrarce 35 (124), 7% Bler 311 (756), 8% Bler 35 (357), 7% Seligman 104 (67), Qatnu štetu 1578 (1321), fermin 2503 (145), Narodnu banku 141 (306), Agrarnu banku 412 (80), 7% Stabiliz. 276 (311) i 6% Dalmatince 70 hiljada (prema 238 hiliada dinara).

Jedna berzanska nedelja ima pet dana. Ova nedelja nije poslednja u godini, već pretposlednja. Ostaje još jedna koja će imati sveza 3 dana, od 27 do 31. Ali se obično likvidacije ultimo decembra vrše u prethodnim nedeljama. Ko hoće da proda robu, taj neće čekati poslednja dva dana u mesecu da to uradi. Može se pretpostaviti već po veličini obrta da je veliki deo ultima likvidiran. Za poslednje tri godine obično je ovih dana kupovala javna ruka desetine miliona. Jedne godine kupila je 100 miliona efektivnih Ratne štete. Ove godine ne postoji nikakva vanredna tražnja od strane javne ruke. Cela se likvidacija vrši među privafnicima. Iz toga razloga ie. Ratna šteta morala da popusti u ovoj nedelji. Ona je sišla od 361,50 na 357, premda je najniži kurs bio 25 t. m. 355,50. Na ovom se kursu pojavila velika tražnja, tako da je apsorbovana cela količina, koja je bila ponuđena i tražnja je bila toliko velika da je kurs skočio za 2 tačke poslednieg dana izveštajne nedelje. Berzijanci su dakle kupili prilične količine Ratne štete očekujući u idućoj godini skok. Naročito pada u oči terminski posao.

Pošto Ratna šteta daje ton celoj efektnoi berzi, to su svi ostali papiri osetili pritisak niezinog popuštanja u kursevima. Uostalom, kod Begluka i Dalmatinaca ima takođe likvidacija ultimo. Najviše se osetio pritisak kod Blerovih papira. Nasuprot tome pokazuju Seligmanove založnice ogromnu čvrstoću. Posle dugomesečne pauze na poslednjem sastanku obavljem. |e ijedan zaključak od 3 komada po 79. Na taj način su ove obveznice koje su stalno stajale daleko ispod odgovarajućih tiроуа domaćih papira, dostigle i prestigle iste, jer dok 72% investicioni zaiam beleži 70,25 a Stabilizacioni 78, dotle Seligman beleži 79 sa tendencijom ka 80. U akcijama Agrarne banke radi se još uvek živo s obzirom na bliski kupon. U Narodnoj banci nema posla, ali ie jaka tražnja po 6.400, dok je u 6% Dalmatincima prilično zamro posao. Oni će verovatno oživeti

posle nove godine. + – 20Х1 2320 24%Х0 25)ХИ 26/Х1 7% Invest. zajam 78.50 78.87 —— 79.25 78.75 6% Begl. prompt —= —= = II 500 E —— == = 2500 02950) | 62:50 === o 62,15 5000 _ 64— На o 6% Begl., temin —— —= == = = 4% Астагс —.— —— —.— —-— 45,50 7% Bler —— 71.50 ПОБ ___-_ 8% Bler _-_.____-- 80. 50 | = 7% Seligman и Ratna št, prompt 361.50' 358— 356.50 355. то 35750) |