Народно благостање

· 28. децембар 1935.

Ratna št., termin

____ 5850. | ____ 355 35750

Narodna banka __ — 6400-— == | == == Астагпа banka — 230 23550 234.50 23470% „Stabil zali ____ | /(W_ 5 05 - 7 (6% Рајт ре 1000. 62 - | ___ ____ == 5000 62.50 62.25 —.— 62.25 —.—

6% Dalm., term. —.— —.— = —.Duvanski loz —.— —— = —_-__ |I Crveni krst —.— —.— —.— —.— 18.—

_ Obračunski kurs naših dolarskih papira bio je 20-XII: 43:6823, 23-XII: 43.7082, 24-XII: 43.6003, 25-XII: 43.6903, 26-XII: 43.6903.

Naši papiri na stranim berzama Kao što smo to naglasili u jednom od poslednjih brojeva našega lista, kursevi naših papira na pariskoj berzi vrlo su labavi. Tendenciia padanja koju su imali od 10 o. m. nastavila se i u prošloj nedelji. Jedini |e izuzetak 5% zajam iz 1913 g., koji se je popravio od 119 na 120. Svi su ostali papiri popustili. Najveći Je pad kod 4% zajma iz 1895 god. za 7 poena na 123 i kod 5% iz 1902 god., isto tako 7 na 118. Zatim, kod 7% iz 1931 za 6 na 186, kod 4:19% 12 1909 ха 39: па 109 код 4:12% 12 1910 ха 3 па 105, код 4'72% 12 1906 ха 3 па 107 1! код 4:/2% 127 1911 ха 1 па 105:5. Fundingz obligacije, koje su u poslednje vreme bile dosta čvrste, isto su tako раје 7а 1:/5% poena na 89.

16-XII 17-X1i 18-XII 4% 1895 god. 132.50 —.— 129.5% 1902 god. 125.— 125.— 1254:72% 1906 g. 115— 111.— 114.41J-% 1909 g. 109.50 110.— 110.50 41J-% 1910 g. 108.— 109.50 108.50 41J-% 1911 2. 108.— 108.— 108.5% 1913 god. 120— 117.— 119.7% 1931 god. 191.— 191.50 1885% 1933 ипапо 90.50 90— 90—

Kursevi naših papira na njujorškoj berzi bili su: 7% Bler 8% Bler 7% Seligman 23 dec. 1035 24— 241Jo 24—25 23—26

II Devizna berza

Na deviznoi berzi završila se perioda slabosti deviznih kurseva i poslednjih dana pojavila se veća fražnja od ponude. То зе naibolie vidi po kretanju kursa devize London.

Grčki

London Berlin Вес Реза Маата bonovi

20-Х1 247— 1403.37 89340 —— 600.— 30.23-XI} „24/— 1406.16 900.56 —— 680.— 30.24-XII 248— 1402.91 904.78. —— 690.— 30.25-XII 247.—o 1400.— 900— —— 680.— 28.50 26-XII 249— 1405.— 902.73 —— 678.— 28.50 Od 247 kao najnižeg kursa popeo se poslednjeg dana na

240. Kod berlinskih uputnica obrt nije velik, kursevi su u padu, poslednjeg dana iznosi 14. Obavljanje posla nailazi na izvesne teškoće. Ponuda nije velika, ali je glavna nevolja oskudica u komadima koji bi odgovarali tražnji. Narodna banka bi trebala da na mesto izdatog jednog većeg komada daje manje komade, koji bi odgovarali potrebama kupaca. Ali svakako da ni imaoci

bonova ne žure sa prodajom, Narodna banka je nešto preuzela. Kod talijanskih lira u odnosu na kliring pojavilo se jedno pravno pitanje, naime da li su dužnici za uvezenu robu iz Italije obavezni da prema poslednjoj odluci Narodne banke u zakazanom roku izvrše isplatu. Preovlađuje gledište da. ne postoji takva obaveza i da ne postoje nikakva pravna sretstva prema

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 847

uvozniku, koji bi posle propisanoga roka položio dužnu sumu na klirinški račun.

U dvostranom kliringu Beč je vrlo čvrst. Grčki bonovi popuštaju. Madrid takođe.

Obrt na deviznoj berzi iznosio je u izveštajnoj nedelji 15,3 mil. dinara prema 19,8 u nedelji od 13—18 o. m. Najveći је obrt bio u devizi London 5,7 mil. (6,9 mil. u nedelji pre toga) zatim devizi Beč 3,5 (prema 4,7), nemačkim klirinškim uputnicama 3,3 (prema 7 mil.) itd.

Kursevi na ciriškoj berzi ostali su uglavnom перготеnjeni. Mali pad su zabeležile devize Paris i London.

31-I 30-V 28-XI 12-XII 18-XiI} 24-XII Amsterdam 209.10 „209.30 209.50 200— „208.70 208.00 London 15:16 15.021. 15:289/4 15195. 15.21 15:|81/o Njujork 31134 306.625 | 309.5/8 308.5/8 308. 308.14 Berlin 124:50 124.60. 134.50 124.05 123.80 123.80 Pariz 20.38 20.374 20.38 20.375 20.37 20.317 Ја Prag 12.07 12.879 12.80 12.791 12.77 12 Beograd 7.02 7.02 7.02 7.02 7.02, 7.01

Kao posledica zabrane uvoza čehoslovačkih novčanica u Čehoslovačku one su pale u Cirihu na 10.75 prema 12, koliko su se plaćale pre toga.

Na slobodnoj deviznoj berzi notirao je dolar 50—50,40, funta 2481|» —2401|o, švajcarski franak 16,35—16,425, francuski franak 331—333. Zlato se plaća po 325—330.

19-XII 20-XI{ 21-Х1 23-ХП 24 XII _——— 125,— 122 = 128. _____ 125 124 123.50 124." 184 7. 110— 109.— 107.50 107.50 107. 110.50 109.— 100.— 100. — 100.—: 108.50 106. 107. 106 105—7 106.50 106.50 105.— 106 — 105.50. 116. — 12028 1165 116 IDO 185. 185.— 185 1868 186.50

859 89.50 89.— 87 89.

РОБНО ТРЖИШТЕ 8 Пшевица. — Чврста тенденција на оветском тржишту пшенице, као последица повећања цена у Аргентини, владала је и у овој недељи. Понуде од стране Аргентине, услед знатног подбацивања претстојеће жетве, знатно су смањене. Због тога је Канада у прошлој и овој недељи продала на светском тржишту знатне количине, око 15—20 мил. бушела. Цена у Ротердаму при крају недеље скочила је на 4.905 хол. фор. према 4.720; у прошлој недељи. Чикаго је концем недеље нотирао 1045], центи за бушел према 102. Овај курс претставља о. г. највиши на чикашкој берзи.

На домаћем тржишту влада такође чврста тенденција. Роба се налази у чврстим рукама и понуда је релативно мала, јер се очекује у јануару пораст цена пошто ће се јавити већа тражња од стране млинова, који сада прерађују последње залихе. Цене су нотирале: на Тиси 172.50, сремска роба 172—173 утоварна станица, Сава србијанска роба 167, србијанска Дунав 167, главна пруга 172.50 дин.

Кукуруз. — Ситуација на светском тржишту кукуруза у овој недељи остала је непромењена. Ротердам је нотирао 2.70 хол. фор., а Чикаго 585/, центи за бушел.

На домаћем тржишту влада чврста тенденција, јер је понуда сведена на најмању меру. Промптна роба паритет Инђија и Вршац нотирала је 110 дин, а термини: фебруар вагонска роба паритет Инђија и Вршац 115, шлепска роба април 123, мај 126 дин.

Суве шљиве и пекмез. — На београдској Продуктној берзи суве шљиве нотирале су ове недеље: обична гарнитура 590—580, 70/75 720—700, 80/85 650—640, 85/100 580570, 110/120 570—530 дин. паритет Ваљево. Пекмез паритетКрагујевац нотирао је 350—330 дин. 100 кг,