Народно благостање

Страна 94

ОБАВЕ

У прошлом броју поткрало се неколико грешака.

На стр. 68, у 1 реду другога ступца, испао је ред, те је реченица остала непотпуна. Реченица треба да гласи: „Уосталом, када г. проф, Ившић и не би познавао наше искуство, он би лако могао да створи претставу о томе какво би било дејство паралелног важења“, _ У белешци испод текста на стр. 69 наслов књиге треба да гласи: „Gold and Pices”. у 8 реду треба „новим“ место „нашим“.

HOJPOTTPHBPE/KA

— Od proizvoda. lova u našoj privredi najviše se izvoze kože. Kože čine 90% ukupnog izvoza proizvoda lova. 1934 god. izvezeno je koža i divljači u vrednosti od 12,825 miliona dinara a za prvih 6 meseci 1935 za 7,6 miliona dinara. Ove cifre daleko zaostaju za 1924 god. kad |e samih koža izvezeno u vrednosti od 154,5 miliona dinara.

— У Швајцарској је још у лето 1935 изишла уредба #90 ограничавању свињарства. Сви нератари су обавезни да напусте гајење свиња, одн. да пријаве број својих свиња до 1 марта 1936. (Овај рок је сада продужен до 31 августа 1938. У нарочитим случајевима дозволиће се одгајивачима и нарочит. допунски контингент свиња, али ће они храну за њих морати да набављају у земљи; у случају да им се дозволи набавка из иностранства, плаћаће за то нарочиту таксу.

= У Немачкој је у 1935 било површине под ланом 20,7 хиљ. хектара према 8,8 хиљ. у 1934, тл. за 135% више, а под конопљом 2,6 хиљ. према 360 хектара, т. ј. за 646% више. Површина под репицом повећала се за 69%, са 26,7 хиљ. хектара на 45 хиљ.

— U mađarskom parlamentu govorio je nedavno o аоагnoj reformi bivši pretsednik vlade, стоћ ВеПеп. Гјаујо је да ве slaže sa vladinim predlogom zakona o agrarnoj reformi koji predviđa ograničenje lideikomisa. Ovi bi se imali ograničiti na površinu čiji čisti prinos ne prelazi 30 hlj. penga godišnje. Time bi se dobilo oko 500 hilj. jutara za kolonizaciju. Osim toga zakon predviđa i seljačke fideikomise koji potsećaju na nemačka nasledna seljačka imanja. Grof Betlen je, sa.svoje strane, dodao da bi velikoposednici trebali sami da stave na raspoloženje vladi jedan deo svoje zemlje; ofkupninom mogli bi sebi obezbediti uticaj na mađarsku industriju i rudnike uglja.

— Претставници централног удружења товљача и произвођача стоке у Новом Саду тражили су од надлежних да се у фебруару месецу цео контингент за Беч и Праг резервише за произвођаче, који имају велики број товљених потових свиња те сваког момента може да наступи још већи пад цена.

— Бугарска берба дувана у 1935 била је одлична. За извоз је претекло 24 милиона килограма, што је већ сада готово потпуно продато, Вредност извоза дувана рачуна се на 1,5 милијарди лева. Цене су биле за 50% веће него оне у 1934. Међу иностраним купцима ове године

први пут јавиле су се Сједињене Америчке Државе. Немачка је купила 1,8 мил. кг, а (С. А. Д. ! мил. кг. Америчке куповине допринеле су великим делом повећавању цена. "

ИНДУСТРИЈА

= 0,5. А, 8; prodato je u 1935 za 37,9%: više klavira nego u 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ТАЈНА СЛУЖБА

— Južnoafrička proizvodnja zlata u 1935 iznela је 10777

mil. unci, prema 10,47 mil. u 1934.

— U Francuskoj je u 1935 izvađeno 32,12 mil. tona SVOZdene rude prema 32 mil. u 1934. Od toga je izvezeno nešto preko 50% (16,63 mil. prema 16,58 u 1934), a 15,40 mil. je prerađeno u zemlji. Tri petine izvoza upućeno je u Belgiju i Luksemburg (10,38 mil. tona), a ostatak u Sarsko područje.

— Prema zvaničnoj statistici koja obuhvata 72 velike elektrane sa više od 90% celokupne nemačke proizvodnje struje, proizvedeno je u tim elektranama u 1935 god. 17,9 mili{ardi kilovatsati, (prema 15,5 u 10934), tjj. za 15,7%. Na stru|u Dproizvedenu vodenom snagom otpada 17,5%, prema 15,5% и 1934.

— U Grčkoj je za prvih 11 meseci 1935 industrijska delatnost bila za 13,78% veća nego u istom razdoblju 1934. Industrijski indeks (1928 = 100) bio je 144,07 prema 122,62 u 1934.

— Тебе, државни саветник за трговину ланом у Немачкој, поднео је понуду државном добру Беље за подизање фабрике за прераду лана — јавља „Југословенски лојд“.

— Turska namerava da. pristupi izvođenju drugog petogodišnjeg plana koji će najviše biti posvećen elektrifikaciji Anatolije.

а својој скупштини у Сарајеву мали пиланари тврдили су да су велике стругаре дрвета заузеле домаће тржиште на штету њихову. На складиштима стругара има сада преко 500.000 куб. метара неизрађеног грађевинског материјала, који се не може да извезе у иностранство.

— Код фирме Југословенске текстилне творнице Маутнер д. д. уписани су као чланови управног одбора: д-р Грегорић Цветко, Хрибар Радо, Мохорич Иван и Маутнер Штефан.

— Због примене санкција према Италији фабрике цемента на Приморју почеле су да ограничавају производњу.

— Понова је прорадио хромни рудник „Трнава“ код Прешева. За сада је упослено 70 радника.

— У руднику Сисевцу крај Ћуприје обуставило је рад 750 рудара. Министарство шума и рудника интервенисало је већ, да се рад настави. Преговори између радника и управе рудника су у току.

— Наша држава има против шумског предузећа Криваја неколико извршних судских пресуда које не може ег зекутивним путем наплатити. Држава ће тражити поново отварање стечаја, који је сарајевска апелација скинула.

— Београдска Општина израђује у сопственим радионицама каросерије општинских аутомобила. На ову меру општина је присиљена чињеницом, да домаће фирме нису могле према лицитацији израдити те каросерије уз цену од 44 хиљаде динара. Чудновато је да општина може јевтиније израђивати каросерије од фирми које се специјално тим баве.

— Светска продукција олова у 1935 год. износила је 1,969 милиона тона, што према 1934 год. значи повећање за 5%. |

— Поред рудара у Енглеској претстоје и акције других радничких синдиката за повећање надница. · Половином овога месеца почеће преговори са синдикатом радника на бродоградилиштима и са онима у памучној индустрији. Бродоградилишта пристају на повећање надница, али у две рате. Поморски радници траже повећање надница за 75% према суми за коју су биле смањене, услед кризе. У металној индустрији преговори ће започети 20 0. м. У памучној индустрији 100.000. ткача тражи побољшање 081 рада и повећање надница,