Народно благостање

8, фебруар 1936.

viđenih izdataka, паше 300 ти. дојага, фако да зе 105 uvek ništa tačno ne Zna.

Neizvesnost o budućnosti državnih finansija povećala je i Ruzveltova izjava da S. A. D. mogu da podnesu i mnogo veći teret dugova nego što je današnji od 30 mil:jardi dolara. Istina, postoji mogućnost da se Morgentau i Hal ne slože s takvom politikom. Baš Morgentau je, u vezi s tim, upozorio na teškoće koje državi stvaraju i dosadašnji dugovi. Oko 6 milijardi dolafa može se smatrati kratkoročnim dugom; ali hitno potrebna konsolidacija je nemoguća, ako je budućnost dolara iole neizvesna. - Neizvesnost o izdacima i dugovima u tolikoj meri utiče na valutu i zato Što se o samoj valutnoj politici ne zna ništa sigurno. Krajem januara imalo je da istekne Ruzveltovo ovlašćenje da dolar devalvira na 50%. Strahovalo se da Ruzvelt ne upotrebi u poslednji čas ovu mogućnost da Tarmere obešteti povećanjem cena. Jednom uredbom ova je opasnost sada čak i produžena za jednu godinu. Istina, Morgentau je rekao da su svi glasovi o dolaru samo spletke spekulacije, a sam Ruzvelt ie izjavio da je ovom uredbom hteo samo da produži mogućnost raspolaganja stabilizacionim fondom i da ne pomišlja na dalju devalvaciju. Ali zakonsko ovlašćenje pretstavlia ipak neprestanu pretnju. ;

Pored mogućnost: devalvacije tu je i nesigurnost и роgledu buduće politike srebra. Ona primorava na velike kupovine srebra, a to stvara veliku ponudu dolara. Iz poslednjih pregovora ne vidi se jasno da li S. A. D. nameravaju da se povuku sa svetskog tržišta srebra i da se na osnovu naročitih sporazuma stave neposredno u vezu sa proizvođačima, regulišući proizvodnju tako da s fe strane dolaru ne zapreti nikakva оразпоз!.

Uzimajući u obzir sve navedene momente nesigurnosti i vladine učinjene ili nagoveštene mere protivu njih, zaključujemo da je vladi, bar za sada, stalo do sigurne valute i da је strah za stabilnost dolara za sada pretetan.

Or II IIC r=Cm

Надовезујући на свој приказ будуће девалвације франка, „The Economist” предлаже француско-енглеску сарадњу код њеног извођења. Сарадњи би била сврха не само да сачува од опасности садашњу стабилност осталих валута, нарочито фунте, него да јој, под извесним условима, да и јачу подлогу.

Ако се франак девалвира...

(С обзиром на политичку психологију Француза и на галски темпераменат, „Тће Есопоп!' мисли да Француска неће допустити депресијацију и да неће прибећи дангубним и нејасним мерама за регулисање злата и девизе, него да ће извршити брзу и коначну девалвацију остајући при златној основи. Овакав постулак имао би да доведе до 20% снижења, јер се услед досадашње дефлације разлика измеby цена и трошкова дотле смањила; али постоји опасност да не наступе поремећаји у међународној валутној ситуацији. После девалвације вратио би се у Париз опет известан део капитала из Америке и Енглеске. С. А. Д. неће имати штете од евентуалног одлива злата, а ни енглески фонд за ревалоризацију није неспреман; али С. А. Д. би могле евентуално да употребе ову прилику за даљу девалвацију до-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 93

лара што би притеснило фунту. Опасност би била још већа када би се на Француску угледале Холандија, Швајцарска и Пољска. Тада би можда поново почело утркивање у девалвацији између појединих земаља.

Да би се унапред отклонила ова опасност, „| ће Есоnomist” предлаже споразум између Енглеске и Француске, коме би могле да приступе и С. А. Д. Овакав споразум био би у интересу Француске, јер би она била сигурна да девалвација чеће бити узалудна; а био би од користи и Енглеској која би без опасности могла да употреби свој ггализациони фонд и да тако помогне Француској у борби против спекуланата. По „Тће Есопопиз!'-у би Енглеска и Француска имале споразумно да одреде обим и рок девалвације. Енглези са своје стране спречавали би сваки пад фунте или сваки скок франка преко његовог новог пари-

тета. Они би се осим тога и обавезали 'да егализациони ·

фонд неће употребити ши за какву самовољну девалвацију фунте, него само за изједначавање у изузетним случајевима. Међутим, споразум не би требало да добије облик трајпе обавезе, него пре изглед једног џентлмен-егримента, јер неизвесност стања и С. А. Д., Немачкој и Италији не доввољава чврсте уговоре. По „Тће Есопош'-у и овакав необавезан споразум може утицати на остале земље да се без много роптања и без противмера помире са француском девалвацијом и да се постарају за што већу стабилност својих валута. Лист очекује у овоме погледу нарочито повољно дејство од евентуалног приступа С. А. Д. овоме споразуму. -

Овај предлог врло је леп, али нама се чини да је његово остварење потпуно немогуће. Искључено је да би Енглеска пристала на овакво решење, док С. А. Д. не би пришле споразуму. Званичну Енглеску и не занима много девалвација франка, — бар не толико да би та могло да потисне јаки иптерес за обезбеђење односа према девалвираном долару.

Покојног Петра је покосила смрт у најбољим годивама и усред херкулског пословног напсра. Замрзла се једна савршена и неуморна _ модерва машина. Теслић је (био човек првокласне умности, још је већа била његова индивидуалност на коју нису могли ни најмање да утичу лакомисленост и епикурејство официрске средине Хабсбуршке двојне монархије. Управо, покојни Петар је припадао оном малом броју аустријских официра који је непрекидно и напорно радио. Југословени су, уосталом, у Аустро-угарској монархији били најбољи војни зналци..

Т Петар Теслић

Обдарен огромним смислом за практичан живот, чиме се уопште одликује становништво т. 38. пасивних крајева, Петар је скинуо униформу и одмах се одао индустрији. Ту је дух великог калибра дошао до пуног изражаја. Покојни Теслић ступа за кратко време у ред наших индустријских капетана. Овоју индустријску домену створио је он сам, почев од почетка почетка.

„Народно благостање“ губи у покојном Петру једног свог великог пријатеља.

дапоношанапепненвинининшненпинанинипнининипннивинаонисишннопова попвипвоипипниканвианинвпвнапннисоининавввропивмимпаниапванонинвннинизмио =

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д.: ПРЕЂЕ Е

__Е. С ОЈМ # СО.

ниншсанвиеве

кнез Микжајлонт 8.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАНИЈА

БЕОГРАД ЗАТГРЕЊ

Бверислевнињева 7.

манппипришиввчоввш оововновипвавпшвоо нирнпрппанлавниланиипивилонинкоичоипеанмнининвиншсоивосошвривааивинил аонихмивџаназан литшим