Народно благостање

1, фебруар 1936.

— Nakon raskida trgovinskog ugovora između Sov. Unije i Meksika poboljšali su se izgledi izvoza jugoslovenskog drveta. u Meksiko. Za prvih 9 meseci 1935 god. Jugoslavija je izvezla u Meksiko drveta u vrednosti od 8,7 miliona pezeta.

— Od ukupne sume uplaćene u italijanski kliring (51 mil. din.) do sada je likvidirano 32 mil. din. i to ovako: 3 mil.

'din. po hronološkom klirinškom redu, 22 putem otkupa, a 7 pu-

tem lombarda.

—_ Извоз свежих шљива из Дринске бановине износио је у прошлој години 195,5 хиљ. квинтала према 69,6 хиљ. у 1934 години, сушених шљива 97,6 према 182,8 хиљ. квинтала и пекмеза 5,8 према 3 хиљ. Рачуна се да је у последњих 5 година извезено шљива (свежих, сушених и пекмеза) за око 400 мил. динара.

— Мзмеђу Енглеске и Мађарске започели су нови трговински преговори. Енглези желе већу продају својих индустријских производа, нарочито текстилне робе, аутомобила и хемијских производа. Осим тога треба решити питање старих мађарских дугова од робе у износу 150 хиљ. фунти, Мађари су, наводно, већ добили пристанак Енглеза на отплаћивање по 6.000 фунти месечно.

—- Холандска сточарска централа снизила је цене закланих свиња, намењених извозу, за 3 цента по килограму, да би их изједначила са ценама на унутрашњем тржишту. Извозници оштро критикују ову меру, истичући да централа има задатак да додацима на домаће цене помаже извоз, а не да снижавањем изједначује извозне цене са онима на домаћем тржишту. «

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Министарство социјалне политике у Аустрији бави се проблемом увођења 40 сатне радне недеље. Предлог У свом садашњем облику препушта то питање радницима и

"послодавцима, који би га решили колективним уговором.

Тим поводом постоје два предлога за уклањање рђачих последица, које би наступиле обарањем наднице због краћег радног времена. По једном би се разлика у нижој надници изравнала јавним средствима, а по другима би радници добили земљу за насељавање и друге погодности.

— U Beogradu зе vodi anketa o svim važnijim radničkim pitanjima. Naročito je interesantna anketa o kućnoj posluzi u kojoj su izneseni podaci o broju služinčadi i uslovima rada. Na kraju ankete prihvaćen je projekt zakona o kućnim pomoćnicama, koji predviđa za pomoćnice dnevni dvosafni i noćni 10-satni odmor.

— Svi doptjnosi socijalnog osiguranja u 1934 god. u Nemačkoj izuzev osiguranja protiv nezaposlenosti iznosili su

-3,13 milijardi Rm. Sveukupni izdaci iznosili su 2,7 milijardi Rm,

Imovina osigurača iznosila je po knjigama 5,2 milijarde Rm. U 1935 god. iznosili su izdaci osiguranja za slučaj nesreće 330 miliona Rm (4% više nego u 1934 god.). U invalidskom osi-

-guranju prihodi su bili 1023 miliona Rm a izdaci 820 miliona.

Prihodi namešteničkog osiguranja iznosili su 543 miliona a rashodi 319 miliona Rm. Bolesnička osiguranja pokazuju približno jednaku sumu prihoda i rashoda tj. ona iznose 1300 mi-

liona, Rm.

— Ministarstvo socijalne politike donelo ie novu uredbu o invalidima. Prema uredbi ličnim invalidima priznaje se tromesečna penzija. Udovice rezervnih oficira izjednačene su sa udovicama, koje su primale punu penziju. Invalidima se priznaje pravo da traže pregled usled povećanog stepena nesposobnosti. Deci koja su nesposobna za privređivanje priznaje se potpora a nakon 16 god. starosti itd. Uredbom je vraćena polfpora i penzija za 17,416 osoba.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 79

НОВЧАРСТВО

— Владини кругови у Сједињеним Државама изјавили оу, да ће се у часу када долар према француском франку досегне златну тачку извоза аутоматски употребити злато за заштиту долара.

— Аустрија ће ускоро закључити у Лондону уговор о отплати преузетих иностраних дугова Кредитаншталта T. aB. „Live Claims”. Уговор предвиђа, да се ти дугови који износе округло 210 милиона шилизга отплате непосредним полагањем готових 60 милиона и 20 годишњих рата по 2 милиона. Готових 60 милиона пружиће држави Кредитаншталт у облику дугорочног кредита.

— Мађарска влада одлучила је да проведе нострификацију вредносних папира. У ту сврху влада је забранила увоз ефеката, наредила регистровање домаћих папира а само нострификовање извршиће се најдаље до 1 фебруара.

—_ Заложна централа швајцарских кантоналних банака издала је 4% заложнички зајам од 20 милиона шв. фр. Овим зајмом је повећана укупна сума тог завода

на 190 милиона шв. фр. од чега 126 милиона отпада на

4% а 64 милиона на 33ја зајмове.

—- Чехословачки благајнички записи од 3%/,% који су емитовани за исплату већ доспелих 4/,% и 5% благајничких записа знатно су преуписани изнад предвиђене суме од 1260 милиона КЧ.

—- 100 милисна чел. круна кредита чехословачког бавковног конзорција Русији већ је исцрпено. Како је познато, Чехословачка је Русији кредитирала 250 милиона круна, од чега је 100 милиона кредитирао банковни конзорциј а 150 милиона индустријска предузећа. Банке су спремне, да даду нови кредит од 25 милиона чел. круна.

— Емисија холандских благајничких записа у износу 30 мил. хол. форинти уписан је са 44,23 мил. Овај резултат је нарочито зато повољан што се тромесечне менице укамаћују са нешто више од 2%, дакле јевтиније него пре месец дана; за благајничке записе са роком од 1 до 5 година плаћа се нешто већа камата.

—- Загребачка трговинско-индустријска комора јавља да је скупштински одбор брисао став 2 и 45 294 предлога трговачког закона, који предвиђају облигаторну јемчевину чланова управног одбора код акционарских друштава која се баве банкарским пословима.

—_ Лањске године су штедни улошци у запребачкој Градској штедионици порасли за око 50 мил. динара а само у прве три недеље ове године за даљих 20 мил.

= Наша држава је склопила са претставницима француских портера наших зајмова нов уговор који ће трајати две године, За то време ће наша држава плаћати доспеле камате на следећи начин: 15% у девизама, 55% у фундинг обљигацијама а од преосталих 30% ће се створити засебан фонд који ће служити за амортизацију фундинг облигација. Још се не зна у каквој ће се валути уплаћивати, вероватно у. динарима.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Побољшање прилика у Аргентини омогућило је влади, да снизи извесне порезе. Снижен је порез на течевину, минимална граница за доходарину је повећана на 400 пезоса а порез на раднички доходак износи за све дохотке 3%.

— У Турској се досадашњи никлени ситни новац од 25 гроша замењује за нови истоимени сребрни новац.

— Од новог унутрашњег зајма у Финској у износу 300 мил. финских марака уписаће 150 мил. један конзорциј банака, уз камату од 4% и емисиони курс од 96. Рок зајма је 30 тодина, после 5 година може се извршити конверзија. Друга половина зајма финансираће се из државних средстава, а не на слободном тржишту.