Народно благостање

Страна 80 па

САОБРАЋАЈ

— У Турској се понова испитују могућности грађења моста преко Босфора, којим би се везивала Европа са Азијом. Мост би био 2—3 км. дугачак, од чега би 700 M. било ланчаног моста, да се сбезбеди нормалан поморски саобраћај. По прорачуну, прађење моста стајало би око 25 милиона турских лира.

— Технички отсек сплитске општине израђује план за уређење северне сплитске луке, пде се већ налази бродоградилиште „Сплит“ а. д. Засада је предвићена изградња једног дела луке, која ће стајати 15 милиона динара, а трајаће 2 године. За целокупну изградњу луке утрошиће се 50 милиона динара, i

— Привредни савет балканског споразума завршио је своје заседање у Букурешту. Савет, је радио у три комисије: за размену добара, саобраћај и туризам. Потписана је ваздухопловна конвенција, створен туристички комитет и одобрено увођење директне железничке везе БеогралБукурешт. — Грчка трговачка морнарица потиснула је у другој половини 1935 у знатној мери талијанску. Док је половихом

године било 96 бродова ван пловидбе (14,08% свих бродо--

ва), у јесен тај се број смањио на 61, т.ј. за 8,6% целокупне тонаже. У току 1935 купљено је 57 бродова (212,3 хиљ. тесна); продато их је 25, пропало 5. Данас Грчка располаже са 608 бродова (1,78: мил. тона).

— Broj automobila u Sjedinjenim državama popeo se 1935 god. ma 26 miliona komada što znači povećanje od milion kola prema 1934.

— Razvoj turizma u Dalmaciji izazvao je proširenje autobuskog saobraćaja. U primorskoj banovini postoje sada 52 autobusne pruge u ukupnoj dužini od 3096 km.

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА — Након изгласавања „бонус-бил'-а инфлациони-

стичке партије прете, да ће у фебруару изгласати бил

Фрезајр-Лемке, који садржи проширење циркулације новца за 3 милијарде долара, да би осигурао ново финансирање земљорадничких хипотека. Групи која подржава овај предлог недостају само 4 гласа, да дође до 218 гласова, који су потребни, да скупштина "узме овај предлог на 'разматрање. |

— Амерички парламент изгласао је приликом гласања за допунски буџет и нарочит додатак овоме у износу 296,2 мил. долара. Овај новац употребиће се за исплату премија фармерима које су до пресуде против АЈ:А. плаћене. од пореза на прераду.

— Nakon završenja prvog petogodišnjeg plaha za industrijalizaciju Turske, pristupilo se ovih dana u Ankari izradi projekta za drugi petogodišnji plan, koji bi Tursku učinio nezavisnom od inostranstva u svim važnijim industrijskim granama. Komisiji za izradu plana pretsedava ministar privreda Celal Bajar.

КРИЗА И КОЊУБКТУРА

— У јужној Африци наставља се оживљење привреде због високе цене злату и повећања цена пољопривредних производа. Нарочито се осећа велика тражња дрвета и осталог грађевног материјала. |

— Немачка друштва за осигурање живота улажу све више свој капитал у вредносне папире, док инвестиције у хипотеке и земљишне дугове опадају. Према последњим билансима за месеце јули— август 1935 год. уложено је у хипотеке и зајмове јавним корпорацијама само 11 милиона РМ. док је за државне обвезнице У РАС 77,8 милиона РМ.

— У Француској било је средином јануара 469.200 незапослених, т.ј отприлике као и годину дана раније.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ БЕБЕ

| из пословног СВЕТА

— Prema statistici Središnjeg ureda za osiguranje radnika broj osiguranih lica u mesecu novembru 1935 god. iznosio |e 509.655. U poređenju sa mesecom novembrom. 1934 508. broj osiguranih povećao se za 35,381 t.|. za 6.3%.

— Engleska industrija bicikla je ponovo oživela. Dok je 1930 prodano 850 hiljada komada, u 1935 prodano je oko 1,7 miliona komada. Izvezeno je bicikla u vrednosti od 3 miliona funti sterlinga. | |

— Na kopnijerenciji drvarske industrije u Liubliani zg. Ulmanski izjavio je, da se velika drvatska industrija ne nalazi u tako teškoj situaciji. Pošto ie g. Ulmanski pretstavnik velikog preduzeća to se njegovoj iz|avi mora pokloniti vera. Ona ujedno govori, da stanje drvarske industrije nije tako očajno kao što se pretstavlja. .

— Укупна свота дивиденда "америчких деоничких друштава износила је 2,68 милијарди долара према 2,38 У 1934 и 448 у 1929 години. Највећи је пораст у петролејској индустрији, код банкарских и осигуравајућих друштава, аутомобилске индустрије итд.

= „Економист“ упозорава на појаву која у први мах изгледа парадокс, да се од депресијације фунте 1931 ен- | глески извоз у земље са депресираном валутом (Индију, Лустралију, Нову Зеландију и Окандинавске земље), повећао са 61,1 мил. фунти у 1931 на 83,2 мил. у 1935, тд. за 30%. Напротив, извоз у земље са стабилном валутом (Француску,

"Холандију, Швајцарску) смањио се са 35,9 мил. фунти на

28,8 мил. тј. за 20%. Код земаља, које су тек доцније депресирале своју валуту (С. А. Д. Јужне Африке и Аргентине) може се до депресијације констатовати смањење са 519 на 40,8 мил. фушти у 1933 (21%), а после пораст на 51,6 мил. у 1935, чиме је достигнут стари ниво. Ово се објашњава тиме што је у земљама са депресираном валутом настало побољшање које је омогућило и захтевало повећање увоза. Међутим, у земљама златног блока депресија је трајала и даље, и увоз је ограничаван.

— Енглеско министарство рада објавило је да се број

" штрајкача повећао од 115 хиљ. у 1934 на 220 хиљ. у 1935.

Часови штрајка повећали су се са 960 хиљ. на 1,92 мил. Од тога 69% отпада ша рударске. штрајкове; у осталим привредним гранама штрајкова је било мање, јер је запослење било јаче и сталније, а наднице су се повећале просечно. за 1:ј5 центи по часу. — O

Трговачки регистар

„Пољско господарство Каранац д. д. Загреб“, упис промене чланова 1, 2, 3, 4, 5 и 6 друштвених правила и упис чланова управног одбора г. г.: Хинка Тахтлера, Теодора Крауса и Гезе Розенберга. — „Јуполов“ д. д. за промет и трговину дивљачи, упис фирме и чланова управног ојбора г. г.: Јосипа гроф Бамбелеса, Милене Сакс и Даворина барун Турковића. — Виницки дед. за промет и конфекцију крзна у Загребу, упис члана управног одбора г. Флогла Иве. — Југословенска банка д. д. прије Хрватска земаљска банка д. д. у Загребу, упис промене чланова 4 и друштвених правила. — Југословенски Оникс а. д., упис промене чланова 5, 6, 18 и 26 друштвених правила. — „Лепенац“ а. д. предузеће за цементну индустрију у Скопљу, упис оснивања фирме. — „Предовић“ д. д. из Загреба, упис промене чланова 1, 2,4 и 5 друштвених правила.

Зборови акциснарских друштава

___1 фебруар — Индустријска кредитна бачка а. д, Београд (редован). — „Албус“ а: д. Београд (редован). Прађанска штедионица, Београд (редован).

2 фебруар — (та штелна и припомоћна задруга у Оџацима (редован). — · Пожаревачка задруга а. До Пожаревац (редован). — Трговачка прометна банка у Заје-