Народно благостање

1. фебруар 1936.

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 67

ТО ЈЕ ИНФЛАЦИЈА - НА СВИМА ЈЕЗИЦИМА ИЛИ КАД ДОКТОРИ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ ___МРЦВАРЕ СВОЈУ НАУКУ |

Сада је већ свима јасно да последња Уредба о ликвидацији сељачких дугова нема ни у ком случају шанса да буде коначно решење проблема, како смо ми то своједобно и предвидели. Заслуга за то припада пречанским крајевима, посматрано са београдског гледишта. Србијанци су присталице врло простог решења сељачких дуго“ ва: скинути линеарно што више дужнику на терет повериоца. О дејству те мере на национални кредитни апарат и на целу народну привреду србијански политичари се уопште нису бринули. „Пречанима“ припада заслуга за успешно убацивање интереса поверилаца пред законодавца. Из Загреба су дошли разни пројекти о социјализацији губитака поверилаца приликом раздужења дужника, као што су пречански крајеви заслужни и за то да су и интереси осталих група дужника стављени на висину земљорадничких. Све су те коректуре ис правне и ми смо од почетка указивали на немогућност онако симплистичког и једноставног решења питања дугова какво је остваривано у свим уредбама до оне Стојадиновић— Станковић; ова је на начин о којем смо ми већ опширно писали, први пут узела у обзир делимично интересе поверилаца.

У чланку „Зачарани круг дужничког питања“ (бр. 1 0. г.) анализиране су обе могућности набавке сретстава за покриће штета поверилаца. Као што се читаоци сећају, једна предвиђа емисију нових јавноправних обвезница а друга повећање пла-

тежних сретстава. Друго решење добија све више присталица. На страни поборника ове идеје су разне професионалне организације и г: Министар грађевине д-р Кожул а међу млађим бележимо г. дгра Ившића, ректора Високе комерцијалне школе у Загребу и г- д-ра Буторца, професора исте високе школе. Ми нисмо заузели начелно противно гледиште решењу путем повећања платежних сретстава већ смо указивали на то да прихватање тога начина зависи од мере, од обима у којој би оно морало бити примењено. Није свеједно хоће ли се емитовати 1 до 2 милијарде нових платежних сретстава или 7—10 милијарди, и због тога смо сматрали да се прво има да примени систем индивидуалног раздужења испитујући при томе тачан положај повериоца и дужника и да се тек по издвајању оних случајева који захтевају та сретства може да оцени њихов домашај. Апсурдно је изводити политику инфлације у облику скока у помрчину; прво се мора знати колики је износ потребан, затим оценити сношљивост те мере за нашу народну привреду а тек онда приступити њеном извођењу.

Ми сматрамо да нема владе која би могла пристати на једно линеарно и интегрално раздужење дужника путем емисије нових платежних сретстава а у износу који би се показао потребан. Ако би се пошло тим путем, то би био само крпеж којим нико не би био задовољан:

ДВА НОВЦА У ЈЕДНОЈ НАРОДНОЈ ПРИВРЕДИ СУ ВЕЛИКО ЗЛО

Ми не желимо да се враћамо на све оне аргументе које смо досада употребили у дискусији по овом питању. Повод овом данашњем чланку лежи у написима господе д-ра Ившића и д-ра Буторца у којима се, по нашем мишљењу, налазе извесна тврђења која стоје у противречности са досадашњим сазнањем политичке економије. Оба аутора су за стварање нове врсте новца — државне динарске новчанице. Ни један од њих не објашњава зашто се то не би извршило постојећим платежним сретствима у земљи — новчаницама Народне банке. То је била дужност бар г. д-ра Буторца који постојање двеју врста новца сматра за зло: Г. проф. Ившић је ту био доследнији, он сматра да ту не може бити никаквих штетних последица а за доказ тог свог схватања износи за нас запрепашћујућу тврдњу да нема земље која не би имала две врсте новца. Насупрот томе ми тврдимо, на брзу руку, да нам моментано не пада на памет ниједна земља која би имала два новца, а да у сваком случају највећи део земаља има један новац. Били бисмо за-

хвални г. проф. Ившићу када би нас обавестио о противном. 6

Савремени новчани систем садржи две врсте физичког новца: валутни односно курентни новац и ситан новац за поткусуривање. Први има неограничену платежну снагу а други ограничену, тј. нико

није дужан да га прими у већем износу но што је то законом максимирано. Сви новчани комади у

једној држави су међусобно повезани у један новчани систем, заснован на новчаној јединици. Тај систем се састоји из многобројних комада који су или делови новчане јединице или дељиви новчаном јединицом: Наш је новчани систем динарски.

У историји је било много примера да у једној одређеној средини оптичу више врста новца пса неограниченом моћи плаћања. То је обично примитивно доба где држава није још успела да створи свој сопствени новчани систем. Тако је у Србији све до седамдесетих година било двадесетак разних новаца, све страног порекла (то је тзв. Зогепgeld). Ty ce још не може говорити о новчаном систему. Историја зна и за случајеве дау једној истој земљи постоје паралелно два новчана система: То двојство новчаног система може имати два облика. Једно је паралелно важење (валута) а дру-