Народно благостање

Страна 68

„го дупло важење. Код паралелног важења новчаних система нису њихове вредности међусобно за„коном повезане, већ се развијају потпуно само5 петално. Код дуплог важења постоји законска рела_ција између обеју новчаних јединица. Нас данас „интересује дупло важење, јер све присталице државних новчаница за раздужење сматрају да оне не морају бити законом везане за новчаницу Народне банке. Уосталом историја двојног важења · показује да су сви покушаји везивања двеју врста новца пропали кадгод се је радило о новцима раз"нег квалитета. Државне новчанице и новчанице - Народне банке су економски два веома различита новца. Паралелно важење је такође једно од при-митивних ступњева новчаног уређења, јер оно што -тјебитно код модерног новчаног система, то је ње“ гово јединство. Историја показује да није било па__ ралелног важења у земљама а да оне нису биле из_ ложене сталним променама међусобних вредности. _ Тако је било и код нас по свршетку рата. Под ау- Стријском окупацијом законска релација између „Дуке и динара била је око 1:2, а за седам месеци га се је релација променила у #:1. Ми овде обе_ежавамо само крајње тачке, а какве су страхозите биле дневне флуктуације међусобних вред_ности ових двеју врсти новца, то је сваком познато. 20. Професор Хелферих у свом класичном делу " »аз (Сејд« каже за паралелно важење у Енглеској од 1663 године како је чињеница да су људи мо-

~ pan рачунати у две врсте новца са променљивом међусобном курсном вредношћу, тако неповољно деловала на платежни промет, да је покушај паралелног важења морао убрзо бити напуштен. Али Југословенима чак није ни потребно да познају светско искуство о паралелном важењу јер су његово штетно дејство осетили сами на својим леђима. Све до фебруара 1920 год је Југославија имала паралелно важење а одатле дупло важење све до укидања крунске новчане јединице. Цео народ је тражио да се учини крај том немогућном стању — сасвим независно од тога која би се новчана јединица имала повући из оптицаја. Наша велика валутна реформа од јануара 1920 није ништа друго до укидање паралелног и увођење дуплог ва_жења, али на један начин дотле непознат, који је уклонио главне недостатке двојног важења, ла__билности законом утврђене међусобне релације. Народ је тражио да се учини крај паралелном ва„жењу иако оно није ни дошло до пуног дејства, „јер су крајеви крунског важења углавном обрачували и плаћали крунским новчаницама а крајеви Па важења динарском. Само у трговини на __велико и у међусобним односима покрајина дошло паралелно важење до пуног дејства, па је и то то довољно да се уклањање паралелног важења огласи за најпрешнији државни задатак. Уоста-

Оба се аутора слажу у томе да повећањем "оптицаја, емисијом државних новчаница не би = била створена инфлација код нас. Нама је тешко претпоставити да су аутори веровали у оно што "су написали. Кад бисмо се служили т. зв. аргументима ауторитета, онда бисмо могли насупрот овом

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | 4 Бра5

наше искуство не познаје: и у том слућају он ће врло лако да створи себи претставу о томе какво би било дејство паралелног важења. Нека замисли једног неписменог Загорца, а неписмених је већина у нашој земљи, који при продаји мора да рачуна са оба новца. Пошто су оба законско сретство плаћања, то партнер има право да плати у којој валути хоће. Међутим дневно се мења њихова међусобна вредност. Никада Загорац не би могао да пронађе курсну противредност ни да на основу ње израчуна вредност добра које продаје у другом новцу. Ту би наш свет био потпуно везаних руку тако да би економски просвећенији и окретнији могли да га при плаћањима бескрајно оштете: Неписменом човеку је тешко да израчуна цену добра у новцу којим оперише од свога рођења, а камоли у две врсте новца са променљивом међусобном релацијом. Ми се чудимо са колико лакомислености прелазе преко ових штетних последица паралелног важења они који траже државне новчанице.

Ово свакако не важи за г. д-ра Буторца који је потпуно свестан ових штетних последица и због тога предлаже једну ксректуру коју сматра за врло ефикасну. Он вели да треба овога пута да се послужимо искуствима која је имала Немачка са познатом рентенмарком. Ово је била нова врста новца коју је 1923 Немачка пустила у оптицај поред постојеће новчанице Рајхсбанке а да нису наступиле штетне последице паралелног важења. Г. д-р Буторац није ушао у суштину ствари. Немачка је имала две врсте домаћег новца после увођења рентенмарке, али не два важења па слетствено ни паралелно важење. Под важењем односно валутом разуме се новчана јединица у свим својим рамификацијама а са неограниченом снагом плаћања. Без. неограничене снаге плаћања нема валуте. Због тога на пример није долар био код нас валута онда када се је за време ведиких . колебања „динара њиме, као и осталим стабилним валутама, вршио огроман број плаћања. Рентенмарка није имала неограничену снагу плаћања, она је била факултативан новац. То је прва омашка г. д-ра Бутовца. Друга лежи у томе што је поставио аналогију између нашег данашњег и тадањег немачког валутног система.

Рентенмарка је дошла онда када је немачки на-

род остао без сретстава плаћања, јер је марка својом бескрајном депресијацијом била одиста неупотребљива за плаћања. Народ је са одушевљењем дочекао рентенмарку сматрајући је једину за новац у правом смислу речи. Ако би г. д-р Буторац пристао да државне новчанице немају неограничену платежну снагу, онда не би било ни штетних последица паралелног важења, али би онда тај инструменат био неупотребљив за циљеве раздужења.

2 ИНФЛАЦИЈА ИЛИ НЕ2

тврђењу да поставимо. дефиницију инфлације

ма кога од познатих светских економиста. Ми ћемо цитирати двојицу од најновијих и најпознатијих. „Инфлација је онда када материјално опада куповна снага новчане јединице“. Постоје четири узрока инфлације: 1) обилна емисија папирног

нон