Народно благостање

| мребруар 1056. -–—_______

- оца 9) смањење металне садржине новчане јединице, 3) смањење тражње за монетарним мета_ лом и 4) обилна допунска понуда монетарног метала без икакве промене новчане 'јединице.“) Еми_ сија државних новчаница претставља инфлацију проузроковану узроком под !. Г. проф. Ившић, не дајући дефиницију инфлације, образлаже своје горње тврђење на следећи начин. Он вели да емисија државних новчаница није инфлација због _ тога што је по њему инфлација само онда кад је та емисија без икаквог покрића. Далеко би нас

одвело кад бисмо хтели да се упустимо у изла- ~

гање значења покрића за куповну снагу једног новца. Место тога ми ћемо се послужити једним драстичнијим примером. Свакако од свију покрића једног папирног новца или новчанице уопште, рачунајући и оно које г: проф. Ившић предвиђа за државну новчаницу, најбоље је злато. Међутим, и златан новац може исто тако да упадне у инфлацију, па се и од 4 горња узрока два последња односе на златну инфлацију. Још много боље то по"казује пример Америке између 1915 и 1920 године: Под утицајем златне инфлације индекс цена у Северној Америци скочио је од 116 1914 године на 244 1920 године да након тога под утицајем једне бруталне дефлације коју је извела америчка влада, падне у 1921 на 162. Инфлација је квантитативна појава, пре свега сасвим независна од покрића, циљева емисије итд. Даље г. проф. Ившић сматра: да нема инфлације онде где се унапред утврђује-висина новог контингента и његово повлачење из промета. Колико је ово схватање далеко од сваке стварности, а да и не говоримо о

БИАРОШЕКО БЈАНОВЉА ЊЕ |__

Страна 6

_ теорији; показује“ најбоље такође пример из наше "монетарне историје: Год. 1920 одлучено је пове-

ћање оптицаја Народне банке за 3 милијарде динара са тим да се ове имају повући у року 04140

"година. Ни максимирање емисије ни рок плаћања нису никако могли да спрече катастрофално стро-

поштавање вредности динара после ове одлуке.

Мало комично звучи трећи аргуменат г. пртр.

Ившића. За доказ да се не ради о инфлацији; он

тврди да ње нема онда кад се емисија не врши

»без икаквог реалног смјера према потребамаовосподарског промета". Штампање новца у циљу раздужења сељака је најкласичнији пример пове-

"ћања оптицаја без обзира на потребе народне

привреде, јер се врши са једном специјалном наменом која нема никакве везе са потребама 10 не привреде за платежним сретствима.

Није наша намера била да критикујемо написе господе проф. Ившића и д"ра Буторца са гледишта

политичке економије, јер би онда овај чланак био

пет пута дужи с обзиром на многобројна тврђења код оба аутора која стоје у супротности са наједементарнијим сазнањем науке чији су они доктори. Наша је намера једино да укажемо на њихова погрешна схватања оних чињеница које су карактеристичне за тражену трансакцију. Ми се чак уздржавамо од тога да овога пута заузмемо гледиште према питању да ли је повећање оптицаја платежних сретстава код нас потребно или не. Ми хоћемо једино да дете добије своје право име ТУ] да укажемо да намеравана операција није ништа друго. до најпростији облик инфлације.

ок

вазе

V. Milenković

2071

| JEDAN INTERESANTAN PRILOG STRUKTURI NAŠEG RADNIŠTVA· у

Ljubljanski Ouzor pod naslovom »Delavsko zavaгоуапје« ПА је vrlo interesantne podatke o stanju osiguranja i položaju radničke klase na teritoriji Dravske banovine za period 1924 može dobiti slika i o razvoju i stanju industrije. Prema ovima broj osiguranih odnosno uposlenih stalno do 1930. dostigavši te godine najvišu cifru od 97.688: Od tada počinje opadanje, koje traje do. 1934. Najviše je opao broj zaposlenih u 1932, za 14.195 prema 2089 u 1933. U 10934 broj zaposlenih se povećao. za 3.446. Povećanje se ртоди2 о iu prošloj godini. Ом podaci potvrđuju našu tezu koju smo više puta ролоvili, naime, da je posle rata 1930 bila iedna od najboljih, a. 1932 od najgorih godina. Iz kretanja zaposlenosti vidimo, da je period opadanja trajao relativno kratko vreme u poređenju sa razvojem prilika u drugim zemlja-

· ma. Ovo nije specifična pojava Dravske banovine; ona

se konstatuje u označenom periodu u celoj zemlji IH а poljoprivrednim zemljama i svima. sirovinskim

| GP Warren and E. А, Pearson: The 10 Series.

“p?) 207.

· slupilo i nagio opadanje uvoza. rastao |e ili za 47.6%, a po vrednosti sa 6.960 па 2.882 mil. din.

“ла 2196. _ rast udela domaće proizvodnje u pokriću potreba ihu-

kao posledica intenzivnije industrijalizacije., Kod has је ona bila prouzrokovana katastrotalnim srozavanjčm izvoza, poremećajem u bilansti plaćanja i pojavom ažija, Која је dejstvovala kao uvozna carina usled čega je naU periodu 1930—33 Uvoz se srozao po Težini sa 1.513.583 na 703.483 ione

ili 58.60%. Jedan deo opadanja uvoza po ди 'sledica je pada cena. Dok smo. u 1930 za uvezenu O platili prosečno 4600 din., u 1933 vrednost uvezene tone bila je 3630 din., što prema 1930 pretstavlja ad Tako naglo padanje uvoza izazvalo je jači po-

trašnjeg tržišta. Otuda u 1933 prema 1932 opadanje

“biva daleko manje, nego u 1932 prema 1931, a u 1934

broj uposlenih počinje da se povećava. Od industrijskih grana na teritoriji Dravske bano-

· vinevine najviše |e razvijena tekstilna industrija, koja · uposljuje 12.682 radnika-ca ili 16.5% ukupnog broja · Osiguranih. Važnost pojedinih privrednih rana po. broju

uposlenih i promene u 1934 Ба 1798, vide Se 12 1

·dećeg pregleda;