Народно благостање

· Страна 70:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ______Бр 5

Broj uposlenih % ukupnog Prema 1933

- 1934 broja + ili Tekstilna 12.682 16.5 + 2254 Metalna 6.132 1.7 _ | 48 Šumsko-pilanska 6.552 8.2 | 453 Odeće i čišćenja 4.173 9.2 — 1 Hrane i pića 3.620 4.5 др Kamena i zemlje 3.536 4.5 — 230 Prerada drveta 3.275. 4.3 — 289 Kože, obuće, gume 4.431 5.6 — 135 Накје 1.911 2.4 o 93 Hemijska 1.757 2.2 = 212

Kao što vidimo, osnovicu industrije Dravske banovine čine grane lake industrije za podmirenje potrošnih potreba. Najveći deo industrije koncentrisan je u Ljubljani, Mariboru i Kranju. Broj osiguranih u Мапboru čini 29.42% ukupnog stanovništva, u Ljubljani 26.88%, a u Kranju 13.61%.

Podaci o kretanju broja uposlenih po godinama pokazuju da je najveći napredak zabeležila tekstilna industrija. Sredinom 1926 ona je uposljavala 5012 radnika ti. manje nego konfekcija (krojači, švalje), koja је imala 5592 osiguranika. Potonih godina taj se odnos sasvim izmenio u korist tekstilne industrije. Ona |e povećala broj uposlenih za 153%, dok зе опај Кгојаса 1 švalja smanjio za 25.4%. Kriza je najteže pogodila dve grane: građevinsku i šumsko-pilansku. Kod prve broj osiguranika u periodu 1930—34 орао је за 11.000 na 5000, a kod druge sa 12.500 u 1929 na 7.500.

U periodu depresije nastupile su velike promene i u položaju radnika, a naročito u njegovoj strukturi. Prvu karakteristiku pretstavlja sve veći porast učešća ženske radne snage. Dok je u 1923 njeno učešće u ukupnom broju osiguranika bilo 27.32%, u 1934 popelo se па 38.55%, i Dravska banovina po relativnom učešću žene u privrednom žŽivotu zauzela je prvo mesto. Izuzev zagrebački Ouzor, na čijoj teritoriji žene čine 38% ukupnog broja osiguranika, kod svih ostalih ureda ovaj |e procenat znatno manji (Subotica 36%, Sombor 32%, Karlovac 30%, Petrovgrad i Novi Sad po 27%, Split 26%, Beograd 25%, Osi|ek 24%). U glavnim industrijskim mestima Dravske banovine uposleno je između 40 i 50% svih ženskih stanovnika. Najveći porast uposlenih žena bio |e u najgoгој 1932 godini (3.01%). Ovako veliki porast delimično |e posledica i odluke o proširenju osiguranja na služavke. Stalni apsolutni i relativni porast uposlenih žena ima tri uzroka. Prvi je što |e ženska radna snaga jevtinija od muške, drugi što su napredovale prvenstveno One industrije, koje uposljuju pretežno žensku radnu snagu i, najzad, treći leži u mašinizaciji, koja od radnika traži sve manje prethodnu spremu.

b Vrlo interesantan podatak pretstavlja sastav radništva po godinama i bračnom stanju. Struktura radništva Dravske banovine po igodinama starosti izgleda ovako:

„Godina Ukupno % ukupnog broja | osiguranih ·Đo 18 god. 9.209 11.1 „ 19—32 god. 46.066 5915 'Do 32 god. 55.275 66.6 _„ 33—57 god. 24.134 29.0 Preko 57 god. 3.559 4.2

Po bračnom stanju sastav članova ovako izgleda (u %):

Ukupno „Muški Ženski Neženjeno — neudato 69.7 61.93 84 Oženjeno — udato 29.0 37.9 _ 14

Ovo su prvi podaci o strukturi osiguranih radnika na teritoriji Dravske banovine. Ostali Uredi ih ne prikupljaju, mada bi to trebalo da čine, jer tek u svetlosti ovih podataka mogu se jasno i pravilno videti radnički problemi. Oba podatka — i po godinama i po bračnom stanju — pokazuju da radništvo u industrijski najrazviienijem kraju ima osobenu strukturu. Gro radništva otpada na mlade i neoženjene. 84% svih uposlenih žena je neudato. Po tome se struktura našeg radništva bitno razlikuje od one u industrijskim zemliama. U njima se gro radništva nalazi u grupi između 30 i 50 godina, a na oženjene i udate otpada polovina i više. Kod nas nije taj slučaj. Profesionalno industrijsko radništvo čini relativno mali procenat, a gro otpada na nekvalifikova– no, prolazno radništvo bilo sa sela ili iz grada. To najbolje potvrđuje veliki broj neudatih žena, koje ne ulaze u industriju sa namerom da postanu profesionalne industrijske radnice. Kao takvo naše radništvo nalazi se još u primitivnoj lazi, u većini ne pretstavlja proiesionalni elemenat. Blagodareći ovim podacima. možemo razumeti otsustvo širih radničkih pokreta za osiguranje na slučaj nezaposlenosti i starosti. Nezaposlenost za oženjenog čoveka pretstavlja katastrofu. Ali pošto većinu radništva ne čine oženjeni niti profesionalci, to ni žalbe na otsustvo ovog osiguranja nisu bile tako mnoсођгојпе niti su one imale za posledicu kakvu širu akciju. |

Radničke nadnice i radnički dohodak u vreme depresije znatno su pale. Zbog opadanja prosečne nadnice vršilo se pomeranje osiguranih članova iz viših u niže razrede. U 1934 g. najveći broj muških radnika bio je osiguran u XII razredu sa nadnicom preko 48 din., zatim u IX razredu sa nadnicom preko 28.80 din., u VIII razredu (24 din.), u 1 razredu (do 6 din.). Kod ženskih osiguranika najveći broj bio je u IV razredu (11.60 din.) i III razredu (9.60 din.). Ovo pokazuje da je u pogledu nadnica i dohotka položaj ženskih znatno nepovoljniji od onoga muških radnika. Na teritoriji Dravske banovine postoji najveća razlika između nadnica muških i ženskih radnika. To je otuda, jer je muška radna snaga, izučena i kvalifikovana, uvek bila znatno skuplja od ženske. Otuda je u periodu depresije žena muškarca sve više potiskivala, dok je u ostalim delovima zemlje tu ulogu vršio pauperizovani seljak. To je ujedno i razlog zašto je u ostalim krajevima učešće žene u privređivanju manje nego li u Dravskoj banovini.

Prosečna dnevna nadnica povećala se sve do 1931, a od tada opada. Od 1923 do 1931 ona se povećala sa 20.55 na 26.21 din. ili za 27.5%, a od tada u 1934 pala na 22.63 din. odnosno za 13.7%. Do 1933 god. u razмоји fendencija uposlenosti i nadnica postojao je paralelizam ti. kada je ova rasla, povećavale su se i nadnice i obrnuto. U 1934, međutim, suprotno porastu uposlenosti, prosečna nadnica i dalje opada. Zbog smanjivanja zaposlenosti radnički dohodak koji pretstavlja kupovnu snagu radničke klase, opao je znatno više od prosečne nadnice. Od 1926 do 1930 godišnji dohodak osiguranih radnika povećao se sa 507 na 765 mil. din. ili za nepun 51%. Od tada opada u 1933 na 527 mil. din. ili nepuna 32%. Najveće opadanje zabeleženo je u najgoroj 1932 с. (154 mil. din.) prema 43 mil. din. od 1930 do

ве