Народно благостање

15. фебруар 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ —

Страна 103

В. Бајкић

МИНИСТАР ГРАДИ, ОШ

ТТИНЕ РАЗГРАЂУЈУ

ИЛИ ЈЕДАН ОПАСАН ИЗВОР СКУПОЋЕ

1 МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА ПРОТИВ СКУПОЋЕ ИНДУСТРИЈСКИХ ПРОИЗВОДА

Забележили смо у прошлом броју дискусију између г. г. д-ра Мохорича и Летице, Министра финансија, по питању повећања увозних царина у динарима за пун износ његове депресијације (која износи преко 50%) — за што већ постоји законска основа. Није без пикантерије да је ову меру сугерирао функционер једне индустријске и трговачке коморе, а одбио сам Министар финансија. Обично су обрнуте улоге: Министар финансија је плусмахер, а привреда кочница. М због тога утолико веће признање припада првом. Од вајкада је било кратковидих људи којима ни до неба висока царинска заштита није довољна; али се чудимо да је то гледиште прихватио г. д-р Мохорич. Истина, на први поглед изгледа да би мера, коју он предлаже, била не само давање слетства законском пропису, већ и један акт правде. Међутим, то смањење вредности динара према злату прекомпензирано је код увоза следећим двема чињеницама:

1) падом цена на светском тржишту, и

2) скоком девизних курсева.

Није потребно да наводимо кретања индексних бројева на светском тржишту за артикле које ми увозимо, да бисмо доказали да је њихова цена најмање за толико пала за колико није повећана ажија на динар на нашим царинарницама. Према томе мала ажија је баш акт правичности.

Скок девизних курсева је наличје депресијације динара. Он претставља повећање царинске заштите за износ депресијације и више, пошто је куповна снага динара у земљи чак повећана.

Постоји најзад још: један разлог, не мање важан, који говори за гледиште г. аскра финан-

сија. Он лежи у промени структуре нашег увоза. И онај који не прати статистику наше спољне трговине, зна врло добро да се код нас, откако је избила привредна депресија, систематски врши аутаркизирање у погледу индустријске производње. То потврђује и статистика спољне трговине. 1980 године вредност увезених предмета за храну и пиће била је 8,34% вредности целокупног увоза, а 1934 године 9,21%. Учешће сировина и полуфабриката у нашем извозу скочило је по вредности од 18,49% у 1930 на 21,77% у 1934 години. Најзад, учешће готове робе у извозу износило је 1930 године 27,70%, а у 1984 години 66,33%. Наш је по“

љопривредни народ много страдао од маказа цена у корист индустријских, а на штету пољопривредних производа. То долази на првом месту због тога што је у светској привреди индустрија, до бро организована, могла да ограничи производњу према смањеној куповној снази, док је пољопривреда, скроз неорганизована, улетела пуном паром у хиперпродукцију. Већ је две године како се маказе цена постепено затварају у свету и код нас. Та би се повољна појава поништила једним потезом, ако би се подигла ажија на злато на нашим царинарницама.

Потпуности ради треба истаћи да одбијање предлога г. д-ра Мохорича није једино. сретство за спречавање скупоће индустријских производа. Напротив, у 1935 години трудило се баш Министарство финансија да позитивним мерама постигне циљ. У то спадају: укидање пореза на аутомобиле, смањење Разна O и монополских дација итд.

| ОПШТИНЕ КАО ПРОУЗРОКОВАЧИ СКУПОЋЕ

оке Министар финансија чини снажан напор.

ради затварања маказа цена, дотле велики део општинских управа у земљи све безобзирније дејствује у противном правцу. Општине су сад на. путу да постану извор незапамћене скупоће. Чињеница ког 10] није довољно обраћена пажња и која је, шта више, остала прилично непозната нашој јавности. Међу документима, која је г. Министар финансија спровео Народној скупштини уз буџет за 1936/37 год. налази се између осталога и уобичајена статистика самоуправних финансија, о којој ће читаоци у идућем броју наћи детаљнијих података. У тој књизи налази се један поражавајући податак. Наиме, у градским општинама у Југославији изно» сио је на главу становника приход од:

Године: приреза: трошарине: _Ук.прих: 1933 70,8% 120,70 277 1934 63,27% 122,83 | 287

Приход од трошарине био је у 1934 години скоро 100% већи од прихода главног пореског из: вора за општине у целом свету, од приреза. Даље учешће трошарине у укупном приходу релативно и апсолутно нагло скаче. Приход од приреза спао је од: 70,8 на главу становника на 63,27, док је трошарина скочила од 120,7 на 122,88 на главу становника. Према подацима којима ми располажемо, нисмо могли наћи ниједну напреднију државу, код чијих би општина била овако страховита релација између прихода од трошарине и прихода од непосредних пореза. Јер уколико код општина приходи не долазе из сопствених имања и предузећа, у целом свету главни извор су непосредни порези, било у форми пореза по приносу било у оној приреза на непосредне порезе.