Народно благостање

Страна 142 o

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 6 569.

— Чехословачки извоз шунке био је у 1935 год. свега још 1% онога у 1929 (100 мет. центи према 12 хиљ.). Тржиште је освојила пољска, данска и мађарска роба; инострана конкуренција запослила је и стручне раднике који су

"напустили Праг.

— Пољски монопол дувана купује у Југославији 1,3 мил. кг. дувана, а од тога 1 мил. (77%) у Херцеговини, Далмацији и Црној Гори. Како су лане Немци и Египћани купили 320 хиљ. кг. херцеговачког дувана, 2 почетком 1936 Чехословаци око 800 хиљ., продат је сада сав херцеговачки дуван који се налазио у магацинима. Остала је само берба год. 1935 која се пре завршене ферментације не сме ни продавати ни прерађивати.

— Од уговореног контингечта од 14 хиљ. вагона резаног дрвета, које је Мађарска одобрила Аустрији за 1935 увезено је 13.3 хиљада вагона. Контингентом из 1935 могу се аустријски извозници служити до конца фебруара 1936, тако да ће читав контингент бити потпуно искоришћен.

— Због санкција осетно се смањио трговачки промет између Италије и Француске. Тако је у јануару ове год. француски извоз у Италију износио 18.6 милиона франака према 47,3 милиона у јануару прошле године. Француски увоз из Италије још се више смањио тл4. пао је са 35,5 милиона франака у 1935 год. на 4,2 милиона франака у јануару ове године.

— Потписан је платни и трговински уговор између Румуније и Русије. Уговор предвиђа потпуну равнотежу у робном промету између обеју земаља. Противвредност робе која се увози у Румунију из Русије, има се у лејима положити код румунске Народне банке и употребиће се за плаћање робе коју Румунија извози у Русију. Уједно је потписан и протокол о регулисању румунско-руских односа на основу клаузуле о највећем повлашћењу. Тиме су обновљени привредни односи између лове две земље који су скоро 20 година били прекинути. Румунска тешка индустрија, нарочито она железничког материјала, очекује велике користи од тога.

ПОТРЕБАН ЈЕ САРАДНИК СА ЗНАЊЕМ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА

— Грчка је прошле године извезла 50.430 тона дувана у листу у вредности 3569 мил. драхми. Највише је извезено у Немачку — 22.212 тона, затим у С. А. Д. 10.018 тона и т. д.

— По процени немачког држ. статистичког уреда

повећала се светска трговина у последњој четврти 1935 го-.

дине за 15% према трећем тромесечју исте године, Иако је овај пораст редовна сезошска појава, он је врло значајан због тога што прошлогодишње повећање прелази за 11% она из последњих двеју година пре кризе,

— Увоз јапанске робе у Југославију знатно се повећао током 1935 год. Док је прошле године наш извоз у Јапан износио свега 223 хиљаде динара, дотле смо из Јапана увезли робе у вредности од 29,7 милиона динара. Највише су се увозиле памучне тканине, керамика и гумена роба.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Месарски помоћници у Загребу тражили су да недељом буду слободни тј. да месарске радње у недељу буду затворене, Месари су пристали на прво, али не и ча то да недељом држе затворене радње.

— После 30-дневног штрајка радници у Сићевачком руднику вратили су (се на посао, јер је управа прихватила све захтеве, па и онај повишице плата за по један динар дневно за све категорије,

НОВЧАРСТВО

— Енглеске банке помагале су политику јевтиног новца само као привремену коњунктурну меру, јер она за њих претставља губитак камата и фалсификовање стања на тржишту. Кејнс (Кеупез) напротив захтева да камате и даље буду ниске, јер још увек у првом реду треба мислити на оживљење привреде и сузбијање незапослености, а не на платни биланс и стварање капитала. Он се зато обара чак и на Министарство финансија које у последње време ради против политике јевтиног новца, издајући благајничке 3аписе и повисујући камате за зајмове.

—. Велика швајцарска банка »9сћуетенасћег Вапкуегеп« исказује за 1935 збир биланса од 1044 мил. франака, т.ј. за 13% мањи непо у претходној години. Назадовање се објашњава пооштрењем кризе и тешкоћама које имају банке као повериоци услед клириншких уговора. Враћени улози покривени су из благајне и меничног портфеља која су се смањили за 175 мил. франака. Неки ангажмани у иностранству ликвидирани су с губитком за чије је покриће одвојено око 7 мил. од резерве. Дивиденда је иста као лане, 41]. %.

— Код швајцарске велике банке A. G. Leu und Co опао је збир биланса са 307 на 231 мил. франака, тд. за 25%. Туђа средства смањила су се са 261 на 183 мил. франака. Пошто се актива већим делом састоји из хипотека и како се код дужника само 40 мил. могло претворити у новац, морало се за 46 мил. франака смањити благајну и менични фортфељ. Дохотци су се смањили због трансферног клириншког уговора с Немачком где је банка инвестирала највећи део својих средстава.

— Турска влада предложила је парламенту нов закон о банкама по коме би све банке у Турској морале бити акционарска друштва или друштва с ограниченим јемством; изузимају се банке које су основане на темељу посебних закона. Оснивање банке мора одобрити Министар привреде или финансија. Све банке морају имати одређен минимум, капитала, да би могле да примају улоге; висина прописаног капитала различита је према величини појединих градова у којима банке раде. Резерве се морају улагати у турске државне хартије које се смеју продавати само с одобрењем министарства финансија. Давање хипотекарних кредита забрањено је; дозвољена су само хипотекарна обезбеђења. Ни чланови управе ни директори ни чиновници не смеју се задуживати код својих банака, ни лично ни преко трећих лица.

— На главној скупштини Пољске банке решено је да e снизи основни капитал са 150 на 100 мил. злоти. Тиме се банка вратила на стање пре 1927 год.

— Ба скупштини Пољске банке нови гувернер пуковник Коц дао је следећу изјаву о банчиној политици: У валутној политици остаће се на досадањим принципима. Банка ће се старати да обезбеди кредит свима солидним и здравим предузећима. Уколико недостаје домаћег обртног капитала, настојаће да привуче страни,

— Штедни и чековни улози порасли су код аустријских (банака крајем јануара 1936 заједно са капитализираним каматама за 103 мил. шилинга тј. од 2221 у јануару 1935 на 2324 мил. шилинга.

+ — Канада је издала 20 мил. долара благајничких 32писа на 3 месеца уз 1,055%. То је досада најнижа забележена камата,

— Ministar finansija doneo je rešenje po kome se svi ulozi i potraživanja u stranoj moneti imaju pretvoriti u uloge i potraživanja u dinarima po zvaničnom tfečaju s dodatkom · zvaničnog prima. Od toga se izuzimaju finansijska potraživanja. U spornim slučajevima odluku o tome koja se polraživanja imaju smatrati kao finansijska donosi Narodna banka u sporazumu sa Ministarstvom finansija. Isto se tako od pretva-