Народно благостање

20. djeGpyan 1630.

ranja izuzimaju i ulozi naših iseljenika bez obzira na njihovo boravište. U ovom slučaju spor rešava Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravlja. Na ovo rešenje koje nas nikako ne može oduševiti, „osvrnućemo se još u jednom od idućih brojeva.

— Улошци код самоуправних штедионица порасли су од краја јуна прошле године до конца прошлог месеца од 1.930 на преко 2000 мил. динара. Тај би пораст био још много већи да није настао пад штедње код регулативних штедионица у Словенији и Далмацији, с једне стране због преношења пупилног новца на Држ. хип. банку а с друге стране cem замрзавања њихових пласмана код земљорадника. — Митагаг finansija doneo је rešenje o izmeni čl. 7 Pravilnika o regulisanju prometa devizama i valutama od 7 oktobra 1931 godine. Otsada je svaki izvoznik dužan da po naplati izvezene robe ponudi Narodnoj banci preko ovlašćenog novčanog zavoda na ofkup “/a deviza od celokupnog postignutog iznosa za izvezenu robu a da ostatak od ?/s proda na berzi istog dana preko istog novčanog zavoda. Do sada su izvoznici na berzi smeli prodati svega 50%.

— Ха гтеаниутапје пабео рпугедпог života od presudne je važnosti regulisanje seljačkih dugova a u vezi s tim i saniranje naših novčanih institucija, kaže g. Ministar finansija. Po njegovom mišljenju u vrednost dinara i u štedne uloge ne sme se dirati.

— interesna služba po državnim spolinim zajmovima vIšiće se za да пе dve godine na {aj način što se od vrednosti svakog dospelog kupona isplaćuje 15% u devizi, 55% u 5% Funding obligacijama, koje će se amortizovati u roku od 22 godine. Ostatak od 30% vrednosti kupona odobrava se u koTist naše države i namenjuje obrazovanju jednog specijalnog amortizacionog fonda iz koga se vrši otkup obveznica prvobifnih zajmova.

— Народна банка у Грчкој води спор са грчком државом око своте од 200 милиона драхми, Банка је изгубила спор у првој инстанци. Грчка Народна банка изгубила је привилегију издавања новчаница, тако да је постала обична приватна банка. -

— Мађарска влада води преговоре са великим банкама за емисију обвезница за раздужење сељака. Емисија би изнела 80 милиона пенга.

— Немачки дугови у иностранству износили су ујулу 1931 13,1 милијарди марака краткорочних (од тога 6,3 под мораторијумом) и 10,7 милијарди дугорочних дугова, укупно дакле 23,8 милијарде марака. У фебруару 1935, међутим, био је свега 11,7 милијарди; од тога било је краткорочно (2 милијарде под мораторијумом) и 7 милијарди дугорочно. У фебруару 1936 процењен је на 11 милијарди (4 милијарде, краткорочно, од тога 1,4 милијарда под мораторијумом, а 7 милијарди дугорочно).

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Између Француске и Турске закључен је уговор о зајму од 3,5 мил. турских лира, који ће служити за отплаћивање турског државног дуга Француској и повећању турско-француске размене добара.

— Пољска емитује 4% консолидациони зајам од 600 мил. злота. Осим тога објављени су у службеним новинама услови за конверзију државних унутрашњих зајмова.

— Прврачун београдске општине за 1935/37 предвиђа редовне расходе 305.2 и ванредне 10.95 или укупно 316.16 мил. дин. и исто толике приходе. У новом прорачуну пада у очи повећање личних расхода за 2.22 мил. дин., док су материјални расходи повећани за 2.52 мил. дин. Упркос“ овом повећању због познатог смањења ануитета (за 13.1 мил. дин.) предвиђени расход мањи је ва 4.64 мил, дин; према

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 143

ономе у бумету 1935/36. На страни прихода учињене су ове промене: дажбине су повећане за 5.6, разни приходи за 2.6, ветеринарско-кланичне таксе за 0.3 мил. дин., а смањени су следећи приходи: од такса за 7.6, имовине 1.24, од санитетских такса 2.710 мил. дин.

— Швајцарски државни дуг у периоду 1931—35 повећао се за 42.27 мил. фр. на 1752.86, а онај железница за 82.03 на 2925.07 мил. фр. Целокупни јавни дуг концем прошле године био је 4.68 милијарде франака.

— Према подацима немачког министарства финансија консолидовани дуг Рајха износио је 31 дец. 1935 године 11.289 мил. марака према 10.658 мил. крајем септембра. Летећи дуг износио је на крају прошле године око 2.890 мил. марака. У те своте нису урачунати дугови за извођење јавних радова, наоружање итд.

— Морвешка је добила у Америци зајам од 17 мил. долара уз 4:/,% и емисиони курс од 973//%, који ће служити за конверзију 6%, зајма из 1922 године.

=— С. А. Д. су прихватиле предлог грчке владе да им плати 4% камату за ову годину од зајма вакљученог 1929.

— Зајам Белгије за конверзију био је у Лондону врло брзо уписан. Листа за упис отворена је у 9 а закључена у 10 часова.

— У Савској бановини уведена је трошарина на соду. Ова трошарина износи на: а) каустичну соду 1 дин. 67 амонијачну — калцирану 0.50 дин. и в) на кристалну 0.25 дин. по килограму.

—- Белгијска влада је повукла са њујоршке берзе 96.68 милиона долара спољних облигација, да би их могла конвертирати у јединствене унутрашње облигације од 4%.

САОБРАЛЛАЈ

— Према подацима Министарства поште има у Југославији 66.5 хиљ. власника радио-апарата. По броју апарата на првом месту је новосадска дирекција пошта (22.118); затим долази загребачка (15.3 хиљ.), љубљанска (104 хиљ.), београдска (10 хиљ.), скопска (2.961), сплитска (2.040) и цетињска (899). Са прикључком уз електричну мрежу је 61.7% апарата, остали имају батерије.

— Заједница дунавске пловидбе донела је нову тарифу која садржи читав низ повишења, Тако на пример у промету из Аустрије и Чехословачке у Бугарску и Румунију ступа на снагу опште повишење од 10%. У промету Немачке и Југославије према Румунији повишава се код плаћања у лејима додатак са 25% на 35%.

— У Швајцарску је 1934 допутовало 265,5 хиљ. аутомобила, према 103,6 хиљ. у 1928 и 10,1 у хиљ. у 1923. И у Италији се знатно повећао аутомобилски промет. У 1934 путовало је железницом 28% свих путника према 42% у 1931; на друмски саобраћај отпада 68% (према 53% у 1931), а на морски и ваздушни 4% према 5%. У Аустрију је, по процени часописа »РПег бетегтејсазсће Volkswirt«, y 1935.oпутовало око 50 хиљ. аутомобила са по 2—3 лица која су се задржала у земљи просечно по 7 дана. Рачунајући 30 шил. на дан, ти путници су потрошили 26 мил. шил., према 21

"мил. (38 хиљ. аутомобила) у 1932.

— Шољска је одлучила да њени прекоокеански пароброди путују за Америку из Оплита а не више из Ђенове.

— На скупштини панчевачких трговаца тражено је да се уведе још једна телефонска веза између Београда и Панчева, јер је садашња преоптерећена. Осим тога су тражили да се разговори између Панчева и Београда обављају бесплатно као београдски локални разговори.

— Отпочела је градња асфалтног пута Београд—32греб. Како је познато, пут је изграђен до Земуна, а сада се гради даље према Загребу.