Народно благостање

Страна 144 |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _Бр. 9

ЗАДРУГАРСТВО

= У Налестини је крајем октобра 1935 било 757 задруга, од тога 684 јеврејске и 73 арапске; 23 су биле у ликвидацији. Највише их има кредитних (163, од тога 108 јеврејских и 55 арапских), затим произвођачких (88, од тога 1 арапска) и колонизацисних (83, све јеврејске), Арапских има, осим наведених, само још 16 транспортних и 1 продана задруга (према 44 одн. 61 јеврејских). Све арапске задруге заједно имале су крајем августа само 1675 чланова према 100—150 хиљ. код јеврејских задруга.

ТУРИЗАМ

— Између Мемачке и Мађарске склопљен је уговор о лековитим бањама којим је немачки бањски рачун за Мађаре знатно повећан. То треба знатно а повећа прилив батоких гостију из Мађарске.

. — Чехосљовачке бање Карлове Вари, Маријанске Лазње и Франтишкове Лазње одбиле су кредит од 250 мил. ч. кр. за унапређење туризма који им је нудила једна енглеско-америчко-хлоландска финансијска група. Бање су ово учиниле зато што би их амортизација са службом камата стала 10% њихових бруто прихода. Међутим, кроз извесно време треба да почну преговори (о једном иностраном зајму који би имас да служи за конверзију дугова ових бања.

— У 1835 посетило је Француску једва 450 хиљ. странаца који су потрошили око 2 милијарде франака, према просечно 2 милиона туриста годишње са потрошњом од 10 милијарда франака од 1919—1933.

— Ових дана у Прагу су конферисали шефови путах канцеларија и донели одлуку, да се 1938 год. у Прагу приреди изложба држава Мале Антанте. Предлог је брижљиво израђен и постоје изгледи за његову реализацију.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— У Бугарској се све мање троши шећер. 1935 потрошен је 21 мил. кг. према 30 мил. у 1920; ок се становеиштво повепало за више од 10%, потрошња шећера је дакле опала за неких 30%, тако да данас на главу долази годишње само 4 кг, према 49,6 у Данској, 426 у С. А. Д, 40,6 у Швајцарској, 21,7 у Француској и 20,2 у Немачкој. Узрок је превисока трошарана која чини 60% цене на мало.

— Број незапослених у Француској половином фебруара износио је 487.233 према 501.117 у истом периоду прошле године.

— Инљекс привредне делатности у С. А. Д. износи почетком ове године 94 према 88 у почетку прошле године. Нарочито је порасла потрошња памука.

— Добици 160 највећих предузећа у С. А. Д. били су прошле године за 58% већи него године 1934. Прошлогодишње дивиденде су највеће од 1931 год.

— Prema podacima zagrebačke socijalno-statističke геvije »indeks« za mesec januar prosečna mesečna nominalna zarada svih muških radnika u celoj privredi izuzev poljoprivredu iznosila je krajem septembra 1935 g. 886,87 dinara prema din. 887,86 krajem juna 1935, 898,67 krajem decembra 1934, 987,61 krajem decembra 1933 i 1042,01 krajem decembra 1932. Realna zarada iznosila je koncem septembra 1935 za neoženjenog radnika 145,52 i 57,71 za radničku obitelj.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

3. март. — Балтазар Фајт, парни млин дд. Нови Сад (редован). 5. март. — Мартиншћица — Журково дод. за промет

некретнина, Сушак (редован).

7. март. — Виноградарско и пољопривредно дд. у Загребу (редован). — Витал дд, (редован). — Ческословенска банка дед. у Загребу (редован).

8. март. — Костајничка штедионица д,д. у Костајници (редован). — Окружна штедионица у Новом Кнежевцу (редован). — Електрично дд. у Новом Кнежевцу.

9. март. Јулио Лауш и друг дод., Загреб (редован).

#4. март. Хрватска штедионица дд., Суња (редов.).

15. март. — Старобечејска прађанска банка дд. (редован). —" Молска штедионица дд. (редован). — Немачка пучка штедионица д.д. у Новој Пазови (редован). — Прво хрватско вараждинско д.д. за електричну расвјету (редован). — Српска штедисница д.д. у Костајници (редован). — Молски кредитни завод д.д. у Молу (редован).

17. таг. — З!оск Вгапду Места! 4. 4, Slavonska.

Požega (redovan).

19. март. — Прва Гаковачка штедионица (редован).

21. март. — Даруварска штедионица дд. у Дарувару (редован).

22. март. — Приштинска банка у Приштини (редован). — Посредничка банка д.д. Параћин (редован). _— Новопазарска банка у Новом Пазару (редован). — Народно купатило да. у Пашићеву. — Пивничка штедионица длд. у Пивницама · (редован). — Привредна банка дд. у Пашићеву (редован). — Југословенски кредитни завод ад. Београд. Хрватска штедиона дд. у Глини (редован).

23. март. — Лесковачко електрично друштво ад. (редован). 25. март. — Српско индустријско ад. за индустрију пива, слада, леда и томе подобно (редовану. — „Конкордија" штедионица и кредитни завод д.д. Уздине (редован). Светохубертска нова штедионица, Свети Хуберт, (Дунавска бановина), (редован). — Шарлевилска штедионица лд. Шарлевил (Дунавска бановина), (редован). — Светохубертска пучка банка д.д., Свети Хуберт (Дунавска бановина), (редован). 26. март. — Београдска банка ад, Београд (редован). — Сарчанска банка д.д. (редован).

27. март. — Удеонинчка задруга ад. (редован).

28. март. Јадранско-подунавска банка у Београду (редован). — Српско швајцарска банка, Београд (редован). — Рударско индустријско а. д. „Косово“ у Београду (редован). — Друштво за експлоатацију горива у Београду (редован). — Београдска фабрика асфалта и катранских производа а.д. из Београда (редован).

29. март. — Баточинска штедионица у Баточини (редован). — Наталиначка штедионица у Наталинцима (редован). — Прва југословенска фабрика за телефонију, оптику и прецизну механику „Телеоптик“ ад. (редован). — Акционарско друштво „Демократ“ у Београду (редован). — Чехословачки дом ад. у Београду (редован). — Трговачкопривредна банка ад. у Новом Пазару (редован). — Прометпо друштво „зејо“ дад. у Београду (редован). — Врањска кредитна банка (редован). — Пожаревачко рударско друштво „Кленовник“ ад. у Пожаревцу (редован). — Жупска привредна банка у Александровцу. — Банкарско и трговачко д.д. Београд (редован). — Планинска привредна банка ад. у Предејану (редован). — Бајино-Баштанска штедионица, Бајина Башта (редован). — Ресавска штедионица у Овилајнцу (редован). — Чачански кредитни завод у Чачку (редован). — ,Труда" ад. (редован). — Нишка есконтна банка (редован). — Колубарска привредна банка у Лазаревцу (редован). — Прометна банка ад. Беопрад (редован). Ажционарски парни млин у Крагујевцу (редован). — Индустрија мрамора и камена _ длд. „У Суботици (редован). Електрично предузеће ад. у Бан. Карловцу (редован). „Биљана“ ад. у Београду (редован). — Банка „Стара Србија“ у Скопљу (редован). — Битољска банка (редован). Јагодинска прометна банка ад. у Јаподини (редован). Ужичка прометна банка у Ужицу (редован). — Подринска банка у Шапцу (редован). |