Народно благостање

Страна !36

Прирез претставља најједноставнију дажбину, која се разрезује на државну непосредну порезу и чији значај расте уколико привредна структура не пружа услове за стварање и искоришћавање других извора прихода, а надзорна власт не забрањује повећање овога. Отуда, као што смо рекли, прирез главну улогу игра код сеоских огштина. У 1984 просечни проценат разрезаног приреза на државну непосредну порезу износио је: код сеоских општина 69%, градских 38%. Код ове дажбине влада тотална анархија. Према државној не-

посредној порези проценат разрезаног приреза креће се: код сеоских општина од 38% (Дринска

бановина) до 105% (Савска бановина); код градских општина од 1% (Вардарска) до 70% (Савска). Стопа приреза код сеоских општина креће се од 1 до 2001 и више од сто. Однос броја општина према величини стопе приреза изгледа овако: код 2382 општине 1—100%, код 983 општине 101—

Сеоске општине

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

200%, код 201 општине 201—300%, код 123 општине 301—500%, код 42 општине 501—1000% итд.

Слично приходима и код расхода самоуправних тела постоје велике разлике. Лични расходи у процентима износе (у загради проценат за 1933): код сеоских општина 34.8% (36.8%), код Београда и 9 бановинских седишта 22.4% (23.4%), код остале 62 градске општине 35.7% (33.5%), код бановина 21% (214%). По појединим бансвинама лични расходи варирају овако: код сеоских општина од 17.6% (Дравска) до 41.4% (Зетска); код бановина од 13.6% (Приморска) до 27.3% (Врбаска). Од главних градова на личне расходе највише троши Нови Сад (30.7%), затим Скопље (30.5), Цетиње (28.4%), Сарајево (28.1%), Београд са Земуном (25.0%), а најмање Загреб и Љубљана (18.0% односно 18.5%). -

Структура расхода појединих група самоууправних тела овако изгледа:

Београд и банов. седишта 62 град. општине Бановине

MMI. дин. % Мил. дин. % МИЛ. ДИН. % МИЛ. ДИН. % Општа управна власт 222.6 21.9 62.9 7.8, 60.3 16.9 41.7 5.4 Лична и имовна безбед. 48.7 6.8 27.0 52 972. 10.0 5.4 0.7 Просвета 96.8 13.6 27.8 2.2 18.7 5.0 35.0 4.5 Пољопривреда 20.1 2.8 7.8 0.9 6.7 1.8 90.3 7 Здравље 27.0 3.8 295 9.0 18.0 4.9 1259 16.3 Социјално старање 21.6 9.0 26.1 4.3 12.8 3.4 23.0 2.9 Привреда и туризам 55 0.7 9.0 0.6 4.1 11 16.8 21 Грађевинске гране 34.8 4.8 1184 18.6 36.0 97 185.6 24.0 "Ануитетска служба 115.4 16.2 164.5 19.8 46.5 12.5 47.1 6.1 Пензије 10.9 15 255 2.8 219 5.9 24 2.7 Општ. имања 19.5 2.7 19.2 1.5 119 3:2 — Предуз. у ошштин. реж. 184 2.5 264.5 31.8 52.9 14.1 35.0 4.5

Сеоске општине највише троше на идзржавање општина. Друго место заузима ануитетска служба, а на трећем месту стоје расходи за народно просвећивање. Ма унапређивање пољопривреде, сточарства и шумарства издају врло мало. Исто тако врло малу пажњу поклањају унапређивању народног здравља и социјалном старању. Њихова грађевинска делатност такође је врло мала, а расходи на предузећа у општинској режији стоје на десетом месту.

Код Београда и 9 бановинских седишта трећину расхода апсорбују општинска предузећа, а 175 одлази на ануитетску службу. Треће место заузимају расходи за грађевинску делатност. Ови су у периоду кризе највише редуцирани и у 1984 износили свега 13.6%. Пада такође у очи релативно мали расход на хигијенску и санитетску службу, као и социјално старање. Исто тако врло су незнатне и суме намењене унапређивању привредне. радиности.

У буџетима остала 62 града прво место заузимају издаци за издржавање општинских управа. На другом месту стоји расход предузећа, на трећем за ануитетску службу, а на четвртом за личну и имовинску безбедност. Унапређивању привреде, хигијенској и санитетској служби, као и социјалном старању градске општине поклањају релативно малу пажњу. МИ њихова је грађевинска делатност последњих година сведена на најмању меру, скоро искључиво на неопходну преправку и скучено одржавање изграђених објеката.

Знатно повољнији однос расхода постоји бановинским буџетима. У њима удео издатака унапређивање привреде и народног здравља и грађевинску делатност претставља 54.1%.

Структура расхода сеоских и градских општина не само данас, него ни ранијих година није одговарала њиховим социјалним и културнополитичким задацима. Она се у периоду депресије још више погоршала, јер су у првом реду редуцирани материјални расходи и они на потребе намењене општости. Уместо корените реформе у начину газдовања спровођена је паушална редукција расхода при чему су лични заобилажени све до последњега часа.

Самоуправне дажбине у периоду кретале су се овако (у мил. дин.):

O s <

O ( S

1929—1934

Откуп лич, Троша- Таксе са ост,

Прирез · награда · рина банов,дажб. Укупно 1929 740.9 2116. 2517 1.434.2 1930 1.0067 „260 5128 34611 1.923.6 1931 1.009. 760 4989 2991 1.878.9 1982 7505. 658 3442 298.5 1.454.) 1938 7147. 605 9662 3504 15022 1934 740.5 64.7 4129 345.08 1.809.2

Укупни приход од дажбина у 1984/85 према 1938 показује повећање за 4%, на шта је највише утицао приход од трошарине и такса, као што смо у почетку истакли. Удео њиховог прихода у укупној суми достигао је у 1984 г. 48.8% према 46.3% у 1983, 43.8% у 1982, 42.4% у 1931 г. итд.

_____Dp

вена Е па a зе