Народно благостање

29, фебруар 1936,

Оптерећење самоуправним дажбинама по становнику и по бановинама изгледа овако (у динарима): Сеоске општ,

општинске · бановинске укупно да « би н е Дравска 60.91 77.241 138.15 Савска 55.28 42.88 98.11 Врбаска 21.39 11.29 22.62 Приморска 28.44 14.04 42.48 Дринска 18.94 17.87 36.81 Зетска 32.51 13.77 46.28 Дунавска 76.82 34.41 110.790 Моравска 28.47 14.88 43.35 Вардарска 31:57 14.72 46.29 У градским општинама: Град, општине општинске баповинске укупно да «ж 6 и н е Дравска 504.60 214.44 719.04 Савска 266.82 63.79 330.61 Врбаска 108.22 17.70 125.92 Приморска 126.90 22.16 149.06 Дринска 121.43 22.87 154.30 Зетска 201.26 34.11 235.37 Дунавска 180.95 28.45 219.40 Моравска . 149.33 30.76 180.09 Вардарска 101.38 26.48 127.86 Београд и бан- | ска седишта 371.74 49.36 421.10

Из горњег прегледа видимо да у погледу оптерећења постоји врло велика територијална неједнакост. Код сеоских општина највеће је оптерећење у Дунавској и Дравској, а најмање у Врбаској и Дринској бановини. Разлика постоји такође и код градских општина. Највеће оптерећење

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 137

подносе градови Дравске, а најмање Врбаске и Вардарске бановине. Ова разлика највише долази услед високе прирезе и броја и величине такса.

Структура оптерећења дажбинама по становнику овако изгледа (у динарима): Сеоске општине: 1982 1933 1934 Општински прирези 35.99 22.07 92.Ошштин. откуп личног рада 0.42 0.50 0.45 Општинска трошарина 5.44 4.61 5.17 Општинске таксе 4.27 5.00 5.04 Цестовни прирези 0.42 0.56 0.57 Бановински прирези 9.387 10.67 10.54 Бановин. откуп лич. рада 2.80 2.42 2.01 Бан. таксе и др. дажбине 4.75 6.72 8.23 Бановинска трошарина 4.79 4.95 6.69 68.25 67.50 71.00 Градске општине: Општински прирези 72.04 71.31 63.27 Општин. откуп лич. рада 1018 9.19 11072 Општинска трошарина 109.70 | 121.580 12265 Општинске таксе 90.88 87.03 79.71 Цестовни прирез 0.97 1.63 1.69 Бановински прирез 25.94 31.80 30.11 Банов. откуп лич. рада 3.57 9.10 2.87 Бановинска трошарина 4.70 4.57 6.09 Банов. таксе и др. даж. 4.80 6.91 7.79 222.80 97.07 226.02 Оптерећење код сеоских општина у 1984

према 1933 повећало се за 5.1% и то искључиво благодарећи повећању прихода од трошарине и такса. Код градских општина оптерећење се смањило за 3.8% и то највише услед опадања прихода од такса и од приреза. Приход од трошарине и код ових показује повећање.

гпавни

Из уредништва

ПРАВНИ ПРЕГЛЕД

Један случај из чл. 101 Закона о акционарским друштвима

У Шапцу је пред Среским судом одржано 29 јануара врло интересантно суђење члановима надзорног одбора шабачке Подринске продуктне банке,

Ради се о кривичној одговорности чланова надзорног одбора „што су без икаквог разлога напустили вршење своје дужности“

Суд је нашао, да су оптужена три члана надзорног одбора крива, те их на основу члана 101, тачка 2 Закона O акционарским друштвима осудио ma по 10 дана затвора, 300 дин. новчане казне и плаћање трошкова.

Не знамо, какво ће мишљење према овој оцени шабачког Среског суда заузети друга инстанца, те да ли ће ствар уопште пред њу и доћи, али оматрамо, да је оцена прве инстанце погрешна, те да се овај случај није могао субсумирати под тачку 2, члана 101 Закона о акционарским друштвима.

Тачка 2 члана 101 Закона о акционарским друштвима каже да ће се. затвором до 3 месеца и «овчано до 500.— дин, казнити: |

учланови управног и надзорног одбора и ликвидато-

ри, ако је њиховом кривицом друштво дуже од три месеца остало без надзорног одбора или је недостајао број чланова потребан за решавање“.

Смисао је овог члана, да он може доћи до примене само под претпоставком, да је до остајања друштва без надзорног одбора или немогућности да одбор ради дошло кривицом чланова управног или надзорног одбора, односно ликвидатора.

Тугжба је базирана на чињеници, да су осуђени чланови (без икаквог разлога напустили посао. Непоштовање дужности и «кривица због лишавања друштва надзорног одбора или немогућности, да тај одбор ради, две су потпуно различите ствари које не стоје ни у каквој каузалној вези. Нефункционисање надзорног одбора може бити ив ова три могућа разлога:

1) Или је друштво остало без надзорног одбора, што се може догодити оставком целог надзорног одбора, У том случају крив је управни одбор што није подузео потребне мере тј. сазвао збор акционара, који би изабрао нови надзорни одбор.