Народно благостање

Страна 138 | НЕ

2) Или надзорном одбору недостаје кворум за рад. У том случају дужност је надзорног одбора да о овоме обавести управни одбор, који има да сазове збор за наименовање нових чланова надзорног одбора. Кривицу овде сноси надзорни одбор, ако не извести управни, а управни одбор је крив ако не сазове збор. А кривицу у случају да управни одбор не сазове збор сноси и надзорни

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

одбор, јер је његова дужност као. надзорног одбора да сазове збор, ако га управни одбор неће да сазове, |

Уколико би, међутим, тужба ишла за кажњавањем лица одговорних што надзорни одбор није могао радити или га уопште није било, онда је морао одговарати у првом реду управни одбор, што није сазвао збор за именовање нових чланова надзорног одбора.

ДОГАЂАЈИ

Одлуком министра финансија 26 фебруара отпочео је упис прве транше благајничких записа у износу од 200 мил. дин. Према упутствима „благајнички записи су врста упутница на Главну државну благајну, које издаје Министар финансија у циљу да прикуни новчана осретства за ојачање Главне државне благајне“. Каматна стопа утврђена је на 4% и (она Бе се исплаћивати тромесечно унапред. Записи се издају само са роком од три месеца, а емисија се врши преко Народне банке, која такође врши и плаћање записа о року и то без икаквих одбитака. Најзад, благајнички записи не долазе на берзу, пошто они претстављају ефекте новчаног тржишта, нити имају емисиони курс, пошто i краткорочни папири, који | ce есконтују.

Поводом емисије прве транше благајничких записа

Као што се из овога види, г. Министар финансија примио је све наше сугестије о благајничким записима, које смо изложили у бројевима 3 и 4 ове године. У бр. 3 ми смо навели, да прва транша мора бити мудро одмерена да би се избегао и најмањи неповољан резултат. Одмерена транша није сувише ниска да не би могла привући капиталисте, нити сувише висока да би могла изазвати поремећај на кредитном, а нарочито на ефектном тржишту. Што се тиче каматне стопе, ми смо стопу од 5% сматрали примерном. Али и камата од #%, колика је утврђена, довољно је висока да пружи драж капиталистима и банкама, јер је преко каматне стопе на улоге. Када се узме у обзир да се камата плаћа унапред и да је ослобођена рентовног пореза онда је стварно већа од 4%, односно око 4.5%. Овако утврђена каматна стопа довољно је висока за капитале, који неће да иду у есконт приватних меница. Исто тако, благајнички записи немају емисиони курс. Што се тиче рока, утврђен је најкраћи тј. тромесечни, као што смо сугерирали у броју 4 од 25 јануара. Најзад, пошто се на нашим берзама не тргује ефектима са новчаног тржишта, то ни ови папири неће доћи на берзу.

Sredinom ovoga meseca bili su

Posle pšeničnog stočarsid kupci stoke па zagrebačkom ипо sajmu · neugodno iznenađeni. Seljaci su тами za 20 30%

veće cene od onih koje su dosada plaćane. U prvi mah se nije znalo za uzrok toj neočekivanoj pojavi koja je bila utoliko karakteristi čnija što su u podne svi seljaci napustili sajam. Dosadašnja taktika kupaca išla je naime za tim da stoku kupuju baš pred kraj sajma, kada је seljaci, uplašeni da je neće moći prođati, daju budzašto. Ovoga puta to se nije desilo. Seljaci su stoku vratili kući. Pokazalo se da je po sredi nekakva organizacija.

»Seljačka sloga« već duže vremena preko svoga organa, »Gospodarske sloge«, vodi akciju za privrednu organizaciju seijaka. Jedna od prvih odluka pala je početkom ovoga meseca na sastanku seljačkih poverenika iz stočarskih kraljeva Hrvat-

ПРОБЛЕМИ

ske ı Slavonije. Smatrajući da su cene stoke preniske, oni su odlučili da se organizuju i da pokušaju da ih na taj način poprave. U tu svrhu zaključili su: 1) da od 15 februara na pijacu dovodi stoku samo onaj kome je to potrebno, o čemu će se celo selo dogovoriti, 2) da naročito seljačko poverenstvo određuje cene kojih se svaki seljak mora pridržavati i 3) da onima koji ne mogu čekati, pruži pomoć selo, na taj način što će od njih stoku otkupljivati ili im nabavljati hranu.

Tu su odluku već prve nedelje striktno sproveli seljaci iz okoline Zagreba i rezultat je bio skok cena stoke na zagrebačkom sajmu za oko 30%. Posle toga ova akcija počela је uspešno da se sprovodi i u celoj severnoj Hrvatskoj.

Sličnu situaciju mi imamo već dve pune godine sa žitom, samo sa tom razlikom šio se dosada nije radilo o organizovanoj borbi sa kupcima, nego je to bio rezultat otpora pojedinaca da svoje proizvode prodaju po ceni koja im je bila nuđena. Ima međutim još jedna činjenica koja je za uspeh te pojedinačne akcije bila vrlo važna. Baš poslednjih godina mi nismo imali izvoznih viškova u žitu, a ukoliko ih je i bilo oni su bili izvezeni preko Prizada po preferencijalu. To je razlog zbog koga se cena mogla kod nas već dve godine održavati iznad izvozno? pariteta.

Ovoga puta stvar je drukčija. Pre svega postoji vrlo jaka organizacija koja je uspela u ovom slučaju da iskoristi jedno od osnovnih raspoloženja seljaka, kao uostalom i svakog proizvođača, naime otpor prema preniskoj ceni njegovih proizvođa. To je samo po sebi povoljna pojava. Prema svim товцćim i nemogućim organizacijama onih od kojih kupuju i onih kojima prodaju, seljak je dosada bio neorganizovan. Otuda je on nesumnjivo imao znaine štefe što se izražavalo i u ceni stoke. Organizovani trgovci stokom i mesari imali su prednost prema neorganizovanim seljacima i iskorišćavali ih koliko su mogli. Ta mogućnost iskorišćavanja postaje akcijom »Gospodarske sloge« znatno manja. To je njen najveći, a, po našem mišljenju, i jedini uspeh.

Čim bi seljačke organizacije nastojale da podignu cenu stoci preko te mere, njihov bi položaj postao vrlo težak i to uglavnom zbog toga što kod stoke postoji izvozni višak, pa cena na inostranom tržištu postavlja granicu akciji »Gospodarske sloge«.

S druge strane, pošto su njene organizacije ograničene samo na jedan deo zemlje, iako najznatniji za govedarstvo, ipak ova akcija ne može potpuno uspeti bez saradnje stočara iz ostalih krajeva koji se, u nedostatku slične organizacije, mogu pojaviti kao konkurenti.

Smatramo stoga da će rezultat ove vrlo simpatično primljene akcije ipak na kraju biti izvesno razočaranje za seljake. Ali uza sve to ostaje činjenica da oni svojom organizacijom mogu da spreče dalje iskorišćavanje od strane kupaca. To је već nesumnjiv uspeh koji još jednom potvrđuje našu tezu o potrebi | organizacije seljaka u Poljoprivrednim komorama. ) | : II