Народно благостање

"29, фебруар 1936. ништа о | убљанско „Јутро. од 200.м. доноси чланак под насловом: „Застој у индустријализацији Словеније“ у коме, служећи се статистичким | подацима Сузора за месец октобар прошле године, показује да индустрија у Словенији напредује у много слабијем темпу него у осталим крајевима наше државе. У текстилној индустрији је на пр. у октобру прошле године било у Словеначкој 0,7% мање запослених него у истом месецу 1934 док је у другим деловима наше државе запосленост у тој индустрији порасла за 3.764 радника или око 11%. У металургијској индустрији запосленост је порасла у Словенији за свега 3%, а у другим деловима државе за 18%. Слична појава је и у другим индустријским гранама. На основу тих података који на први поглед изгледају потпуно (без замерке, дошло је „Јутро“ до закључка о застоју у индустријализацији Словеније. |

Међутим, за нас је потпуно разумљиво што се индустрија у Словенији развија слабијим темпом него у другим крајевима државе. Словенија је ушла у Југославију хипериндустријализована према осталим деловима. Како је отада наша индустрија стално напредовала, то је она тражила свој „згапдага“ тамо где јој је то било најпогодније. Отуда је јасно да се индустрија хране развија у пољопривредним деловима државе, да ће се рударска индустрија развити у оним крајевима где има руда и т. д. Али је, осим тога, сигурно да и оне индустријске пране које би се могле развити и у Словеначкој неће ићи тамо него ће се развијати у деловима, који су мање индустријализовани где, према томе, има мање конкуренције, где су наднице ниже итд.

Према томе када би се подаци „јутра“ и могли узети као доказ за горње померање, па чак и за његове размере, они не би били никако несхватљиви. Напротив, да би се они боље схватили, треба указати на чињеницу, да је „Јутро“, намерно или ненамерно, изабрало (један од слабих месеци за словеначку индустрију, па на основу тога покушало да изведе закључак о сталној тенденцији. Ако то није учинило намерно онда је по среди методолошка грешка. Октобар је наиме једини месец који је у погледу запослености у Словеначкој био слабији према истом месецу 1934 године и то за свега 269 радника. Већ наредног месеца број запослених је био већи и до јануара је знатно порастао; тачне бројеве износимо на другом месту у овом броју.

Нема застоја у индустријализацији, Словеније

Немамо нажалост података о томе на које се индустријске гране то повећање односи, али је више но сигурно да се оно осетило и у онима које „Јутро“ наводи у свом чланку. Према томе, не може се говорити о застоју у индустријализацији Словеније као сталној тенденцији.

Сматрајући да је „Јутро“ нехотице учинило горњу омашку која се лако може десити сваком дневном листу, ми смо желели да (је исправимо.

Prema podacima Ouzora u |anuaru mesecu ove godine na teritoriji Dravske banovine bilo 'je uposleno 75.087 lica što prema istom mesecu u prošloj godini pretstavlja porast za 2.309. Sve do poslednjeg tromesečja u prošloj godini broj zaposlenih u Dravskoj banovini bio je u porastu kako prema prethodnim mesecima tako i prema odgovarajućim mesecima u 1934. Najviši broj uposlenosti dostignut je u oktobru (82.562), ali je tada prvi put primećeno izvesno opadanje prema odgovarajućem mesecu u 1034. Prema oktobru 1034 broj. osiguranih u oktobru 1935 bio je manii ža 269. Narednih meseci, međufim, stanje se popravlja i broi

Kretanje uposlenosti u Dravskoj banovini

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 139

uposlenih biva stalno veći od onoga u istim mesecima prčihodne godine. Tako je u novembru prema istom mesecu 1934 broj os:guranih bio veći za 583, u decembru za 961, a u januaru 1935 za 2399. Iz toga izlazi da ljubljansko »Jutro« nije bilo u pravu kada je pokušalo da na osnovu oktobarskih podataka postavi tvrđenje o zastoju industrijalizacije u Sloveпаској. Januarski podaci o uposljenju naročito su karakteristični, jer pokazuju porast u Rkonjunkturnom pogledu uprkos velikom zastoju u šumskoj industriji. Kod svih ostalih privrednih grana, izuzev sezonske, pokazuje se povećanje цроslenosti. Prosečna obezbeđena nadnica u januaru pokazuje smanjenje za 0.10 din. i iznosi 22.33 din. Nadnica muških bila je 25.12 ili 0.1G manje, a ona ženskih 18.32 ili 0.04 din. više, nego li u januaru 1935. Nominalna nadnica u januaru nešto je jače pala nego li u decembru i prethodnim mesecima, što je posledica veće ponude radne snage, naročito muške. Paralelno s opadanjem nominalne opada i realna zarada i to nešto više usled povećanja indeksa cena na malo. Celokupna dnevno osigurana nadnica u januaru bila je 1.676.700 din. ili 46.425 din. više nego li u istom mesecu 1935.

Пре годину и mo JaHa C.A./IL С. А. Д. majy snarg за прошириле су своју полити-

"сребро ку сребра и на иностранство; то је имало за последицу да је цена сребру у року од два месеца скочила за 20%. Тада су присташе ове политике тврдили да то значи повећање куповне снаге једне четвртине човечанства, и да ће на тај начин доћи до 0општег привредног побољшања. Ми смо тад, међутим, упозорили на то да ће се, истина, код произвођача сребра услед скока цене повећати добици и куповна снага, али да ће истовремено у земљама са сребрним важењем, где је сребро новац, а не роба, доћи до аутоматског пораста нивоа унутрашњих цена. Тај пораст овим земљама нимало није био пријатан, с обзиром на положај у светској привреди у који их је довео.

Кина је била највише угрожена овом политиком; када је услед скока цене сребра настао жив извоз овога метала, она је почела да се брани таксом на извоз. Истовремено Кина је учинила Америци један предлог, који је био толико ироничан да смо га нарочито истакли. Предложила је да С. А. Д., ако мисле да продуже са својом политиком сребра, замене еп Б]ос целокупни кинески сребрни новац за злато. То би значило просто отераги Кину у златно важење, а С. А. Д. су баш ишле за тим да сруше монопол злата као валутне подлоге,

С. А. Д., тада, наравно, нису пристале на овај кинески предлог. Али Кина је годину дана доцније потпуно напустила (сребрно важење и ступила у ред земаља са манипулисаном папирном валутом. Сребро, истина, још увек служи као покриће, али курс се одређује независно од његове цене, и то ослањајући се на енглеску фунту.

Тиме (се ситуација за С. А. Д. потпуно изменила, Али овај фијаско није их нагнао на 'ловлачење у погледу политике сребра; напротив, оне је настављају на други начин уперивши је сада противу Енглеске коју оглашују виновником ове кинеске одлуке. Да би искључиле са тржишта Енглеску, С. А. Д. намеравају да убудуће купују сребро непосредно од произвођача, односно од оних земаља са сребрном валутом које су вољне да продају своје сребро; међу ове спада и Кина. Ове директне куповине врше се на основу уговора, који нарочито предвиђају извесне више цене код откупа, док су се земље које продају сребро, изгледа, обавезале на извесне услове у погледу својих валутних система. |