Народно благостање

Страна 140 НАРОДНО

Овај нови начин којим се служи сада америчка политика сребра, у ствари није ништа друго непо остварење некадашњег кинеског предлога о размени сребра за злато који су С. А. Д. у своје време одбиле. Према званичним вестима америчко Министарство финансија последњих дана дало је око 10 мил. долара злата из својих залиха за кинески рачун. Овом приликом изјавио је министар финансија Моргентау да је Министарство у новембру 1935 купило од Кине 50 мил. унци сребра у вредности 32,5 милиона долара т.ј. унцу за 65 цента. Та цена је била већа него тадашња тржишна, али мања од цене сребра, произведеног у самим С. А. Д. Куповна цена Кини није исплаћена у готовом, него призната на рачуну код банака, а сада је једна трећина ових потраживања, услед лабавости курса долара, претворена у злато. Али како Кина не припада златном блоку, била је за то потребна нарочита дозвола, коју су С. А. Д. дале, те на тај начин признале кинеску валутну политику, која се приближава златном важењу. То је, вероватно, учињено по упутствима из Америке, јер иако се кинеска политика не- слаже са циљем нове политике сребра С. А. Д. она свакако удаљује Кину од енглеске фунте. То је Американцима, како изгледа, за сада главно.

Pretsednik nemačkog Odbora Posle zakoma o regursamyu za izradu zakona o Камета radnih odnosa 40520 је и govorio je nedavno o pitanju Nemačkoj i zakon o reguli- planskog regulisavanja ptrivresanju tržišta de u novoj Nemačkoj. Iz niegoпаре а tea uz aza vih izlaganja opet se |asno vide nacionalsocijalističko snavatanje privrede i glavne linije nacionalsocijalističke privredne politike. | Novo shvatanje koje vodi uvek računa o celokupnoj nacionalnoj privredi izraženo je već u tome što Odbor radi u stvari na jednom obimnom opštem zakonu o regulisanju iržišta, a ne samo na zakonu o kartelima kako mu je prvobitno stavljeno u zadatak. Uvidelo se da nije dovoljno regulisati samo poneki deo tržišta, kao što se radilo ranije, nego da treba jednim zakonom regulisati celokupno firžište ı Obuhvatiti sve pojedinosti. Zakon koji se sprema, nije dakle nikakav specijalni zakon u korist ili na štetu kartela. On je okvirni zakon koji daje formalne direktive za plansku politiku celokupne privrede, ukoliko se ona odnosi na tržište. Ne stvara se nikakva šema; prema potrebi mogu se pravilnicima uVvoditi i ukidati najraznovrsnije mere za regulisanje pojedinih tržišnih odnosa. Zakon dakle ne vezuje privrednu politiku za neku jednostranu organizaciju tržišta, za vezanu privredu, iako bi se to moglo pomisliti prema nazivu zakona. Niti se ozakonjuje potpuno vezana privreda, niti se daje maha potpuno slobodnoj. Naprotiv, zakon se ne obazire ni na jednu od ovih

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 9

krajnosti koje su mogućne i od vrednosti samo u apstrakinoteorijskim rasmatranjima. On obraća pažnju stvarnom stanju koje pretstavlja mešavinu između njih i koje, prema praktičnoj potrebi, treba održavati i pomagati. Glavno merilo za praktične potrebe biće, pored cilja celokupne privrede, verovaimo Vlastiti troškovi. Gde za poboljšanje bude potrebna koncentracija, ona će se sprovesti, makar i putem prinudnih kartela. Međutim, gde za to ima mogućnosti, očuvaće i obezbediće se sloboda tržišta. Regulisanje tržišta služiće dakle u dovoljnoj meri i vezanoj i slobodnoj privredi.

Što se tiče dalje izgradnje tržišnog prava i stvarnog regulisanja tržišta, upozoravamo na jedan uzor koji je već više od tri godine na snazi. To je stalež zemaljske ishrane u čiju nadležnost spada, pored stručnih pitanja, i regulisanje radnih i tržišnih odnosa. Regulisanje tržišta sprovodiće zaista staleške organizacije. Ali postojeće privredne organizacije nisu u stvari drugo nego preduzetnička udruženja; опе пе ргиžaju dovolino jemstva da će sprovoditi nacionalsocijalističku privrednu politiku, i zato treba najpre stvoriti jedno čisto državno vođstvo. Ono će se naravno služiti postojećim organizacijama, da ne bi moralo da stvori nov veliki administrativni aparat. Centrala će biti u najtesnijoj vezi sa Ministarstvom privrede, jer regulisanje tržišta treba da posluži kao sredstvo za upravlianje privredom od strane države. Zato će centrala imati pre svega dva zadatka. S jedne strane ona će državi pružati tačan pregled privrede; pri tome služiće se ne samo statistikom, nego i još detalinijim obaveštenjima od strane privrede. S druge strane ona će imati da se stara da se državna uputstva i naređenja u privredi zaista i sprovedu. Zato će morati da dobije pravo kontrole i nadzora; ovo će obuhvatiti i dosadašnju posebnu kontrolu cena koja spada u sistem regulisanja tržišta.

Objavljivanjem zakona o regulisanju tržišta biće dostignuta dalja etapa nacionalsocijalističke privredne politike. Prvi korak bio je uklanjanje prava koalicije opsežnim zakonom o uređenju nacionalnog rada (20 jan. 10934); tu su regulisana socijalna pitanja i radni odnos. Paralelu tome zakonu pretstavlja zakon o regulisanju tržišta koji mesto zakona o капе та и većem opsegu reguliše pitanja tržišta i odnos konkurencije. Pre godinu dana naknadno je zakonom utvrđeno faktično uklanjanje klasne borbe i uvođenje mesto nje zajedničkog rada svih radnih snaga. Isto tako ovaj zakon treba da obuhvati i obezbedi uklanjanje nerentabilne konkurencije i monopolnih odnosa, i podređivanje celokupne privrede cilievima i naređenjima države koja je do sada uticala samo u poiedinim pitanjima, i to zabranama osnivanja preduzeća, одгеđivanjem cena, osnivanjem prinudnih kartela i propisima o proizvodnji. 5

ki B B MB

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— По подацима Државне банке С.С.С.Р. колхози су У години 1935 имали приход од 10 милијарди рубаља, тд. за 67% више него у 1934. Код Државне банке депоновали су на текући рачун око 7 милијарди рубаља.

— Министарство пољопривреде позвало је на конференцију претставника приватних ергела, да се заједно с њима споразуме о планском побољшању приплодног материјала у коњогојству. Министарство пољопривреде организовало је до сада 6 ергела са 1500 грла разних раса. Министарство пољопривреде је на тражење Пољско-југословенског привредног комитета у Београду прописало формулар уверења о врсти и количини шећера у тек-

мезу од шљива, које ће на тражење извозника издавати пољопривредне огледне и коптролне станице при извозу у Пољску. у

— У Бугарској је уведена контрола трговине семењем. Све фирме које се баве увозом или продајом семења, морају између 1 и 15 јануара сваке године пријавити своје залихе. Власти имају право на стални надзор над семењем код појединих задруга и приватних фирми. Увоз слабог семења је забрањен.

— Румунија је у 1935 г. извезла 70 хиљ. говеда (према 46,8 хиљ. у 1934 и 16,4 хиљ. у 1933; 139,5 хиљ. свиња (према 75,7 хиљ. одн. 1164 хиљ.; 79,3 хиљ. оваца (према 947 хиљ. и 1800 комада); 3773 коња (према 899 и 50: S