Народно благостање

14, wapr 1036;

није у стању да да толика средства. То је последица досадашње политике продуктивног сузбијања незапослености. За спровођење својих мера држава је узела не само по-

стојећи капитал, што најбоље доказује поступак са поре-

зом на кирију, него већ унапред и будући, путем привремених зајмова на новчаном тржишту.

Већ код набавке прве хипотеке која би имала да обухвати око 60% целокупног износа, биће вероватно великих 'ограничења. Постоји наиме забрана емисије заложница, да би тржиште капитала било слободно за државне потребе. Ни осигуравајућа друштва ни штедионице неће убудуће располагати великим слободним средствима, јер све више морају да купују државне хартије. Према томе, тражња се углавном мора ограничити на приватне хипотеке што се види и из извештаја о прошлој години. Лане је укупно дато кредита за грађење станова у износу 1,31,4 милијарде марака, а удео хипотекарних завода у њима износио је свега 400 мил. тако да су они потпуно изгубили "додир са тржиштем, а поготову вођство. То је имало као незгодне последице пад курсева заложница и скок каматне стопе која је сада опет прешла 8%.

Jom веће тешкоће очекују другу хипотеку којом се има набавити даљих 10—15%. Да би омогућила њено финансирање, држава је нарочито ослободила извесна сред-

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_би се финансирала јавним средствима.

Страна 175

ства хипотекарних завода, и осим тога је, под извесним условима, преузела јемство за њих. Али показало се да је потребна још већа помоћ од стране државе одн. општина; читав низ послова за који је било довољно хипотека, није се могао извести, јер власници зграда нису били у стању да из својих средстава додаду остатак од 25%. Ни радници који су хтели да зидају мале станове, ни задруге за грађење станова делимично нису могли да добаве више од 15%, тако да је настало питање финансирања тога остатка. Већина предлога траже одлагање плаћања земљишта и споредних трошкова (општинских такса за водовод, канализацију, итд.) и стварање неке врсте треће хипотеке која Како су општине одредбама о конверзији и забранама кредитовања спречене да то учине, а држава због свога критичног положаја за сада поставља преуске услове, биће грађење станова. доведено у питање, ако не дође до проширења финансирања,

Све ово значи да ни грађење станова које би пре свега имало да послужи изградњи радничких станова за једну или више породица, није средство за преношење јавне битке рада на приватну иницијативу. Напротив, мораће сама држава да преузме иницијативу и да набавља средства, као и досада, ако жели да задовољи постојеће потребе за становима и да одржи досадашње стање запослености.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

—- Због обиља материјала, дајемо читаоцима и претплатницима Овога пута број за 4 стране већи него обично.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Млинари из Баната су на својој конференцији у Петровграду прихватили резолуцију у којој траже: укидање скупног пореза на брашно, забрану рада т. 38. мењачницама брашна у местима где постоје млинови, везање подизања нових и проширења старих млинова у8 дозволу министра трговине и обуставу егзекуције за дугове.

— Аустријска влада законом је ограничила површину под виноградима на садашњи обим од 32 хиљ. хектара.

— Пољопривредне огледне станице у Аустрији баве се у последње време поново покушајима гајења пиринча, дувана, кестена, соје, дуда и паприке. Оматра се да ће најбоље успети покушаји са дудом кога већ има у Бургенланду; известан успех имаће, вероватно, и култура осредњег дувана у Буртенланду, Вахау, јужној Штајерској и другим жупним крајевима. Сумња се да пиринач може уопште да успева.

— Швајцарска троши годишње 660 мил. јаја; две трећине подмирује домаћа производња, а остатак, у вредности 20 мил. шв. фр., увози се из Данске, Белгије, Бугарске, Југославије и Пољске. У живинарство је инвестирано око 100 мил. шв. фр. а чисти годишњи приход од домаће производње јаја и живинарства: цени се на 64 мил, шв. фр. те је према томе већи него онај од културе поврћа, житарица и вина.

— Целокупна пољопривредна имовина Шведске износи 6475 мил. круна; од тога је 2700 мил. одн. 42% задужено. Највеће је задужење код великих самосталних газдинстава (са вредноншћу зграда преко. 100 хиљ. кр.), и то 59%; затим долазе мала газдинства (испод 5000 кр.) са 48,5%, а на трећем месту су она у вредности 10—25 хиљада кр. (36,1). Задуженост је код закупаца већа него: код само-

сталних вемљорадника; 14,7% закупаца има више дуга него имовине, 28% их је са дугом мањим од половине имовине, а 29,7% је без дуга. Код самосталних пољопривредника одговарајући проценти су: 9,2%, 37,7% и 24,4%.

— Турска је поручила у Чехословачкој трактора у вредности 13 мил. чк.

— Сељаци из околине Нове Градишке одлучили су да не долазе више на њено тржиште због превисоке трошарине. .

— Прошле недеље су на загребачки сајам, први пут након подизања цене стоци, дошли и трговци који су куповали за иностранство.

— Čehoslovački proizvođači ranog krompira traže, pod vođstvom zemljoradničke zadruge „Centrokooperativa”, monopolisanje trgovine ranim ikrompirom. -

— Ма Коптегепсјј! ргебафаутшка рголтуодаса шјапос 5еmenja i fabrika ulja utvrđene su za ovu godinu sledeće minimalne oftkupne cene: za uljanu repicu 250, kupusnu repicu 260, suncokret 160, beli mak 300, bundevske koštice, 220, sezam 350, ricinus 300, laneno seme 275 din. za 100 kg franko vagon u mestu proizvođača. Ove cene važiće samo u tom slučaju ako uz njih pristanu sve fabrike ulja.

ИНДУСТРИЈА

— Континентално рударско д. д. у Дрнишу обуставило је даљи рад на експлоатацији баукситне руде. Том приликом је отпуштено 270 радника. До тога је дошло због тога што друштво услед валутних ограничења не може да дође до својих потраживања.

— У неколиким предионицама памука у Моравској бановини вршене су пробе са домаћим памуком са врло добрим резултатом. Испредене су све нумере од 16 до 24.

— На седвици управе Шипада констатовано је, да овај иде за тим да се створи споразум интересената у базену. Средоземног мора по угледу на копенхашки споразум, који је концем прошле године закључен између европских