Народно благостање

(Страна 176

извозничких држава, Сем тога, одлучено је да се препоручи Министру шума и рудника пренос централе из Сарајева у Бања Луку или које друго место Врбаске бановине где се налазе шуме и постројења.

— Beogradska Industrijska komora dobila ie od izvesnog broja industrij. preduzeća predlog, da se obrazuje nabavljačka zadruga za snabdevanje industrijskih preduzeća Vardarske, Moravske i Drinske banovine mazivom i naftom.

—_ У удружењу агронома расправљено је питање зашто је код нас шећер скуп, па се дошло до закључка да ва скупоћу шећера има највише утицаја трошарина. Грошарина по килограму и потрошња по глави становника у неколико земаља овако изгледа: А |

Трошарина _ Потрошња по

ДИН. становнику кг. Француска 1.91 28 Аустрија 2.63 26 Немачка 2.84 122 Чехословачка 3.10 24 Италија 11.10 8 Југославија 710) . 5 Бугарска. 5.04 5

— Одобрен је кредит од 214 мил. дин. за преуређење и проширење железаре у Зеници. Између државе и чехословачког предувећа Витковице склопљен је уговор према коме ће ово у року од 14 месеци монтирати сва нова постројења. =— Објављена је Уредба о регулисању шумске продукције и мерама санације дрвне привреде чије главне одредбе изгледају овако: омањивање или одгода сечних прелиминара за 1935/36 и 1936 највише до 50% вредности и пренос одгођеног дела на наредне уговорне године; петогодишња отплата куповне цене и аванса за сва потраживања до укључиво 1935; дозвољавање извоза дрвета из шуме у границама уплаћене суме (без обзира на доспеле авансе; у случају неиспуњења могу се раскидати резервациони уговори и уговори о купопродаји годишњих етата добијених по закону о заштити домаће дрварске индустрије; рокови за сечу, израду и извоз продатог етата могу се продужавати; неуплаћени приноси Фонду за пошумљавање до конца прошле године неће се наплатити, када те обавезе терете самоуправна тела, затим имовне општине, земљишне заједнице, племена, братства и верске установе, као ни од сопственика приватних шума који поседују мање од 500 ха.

—- Фирма Јулиус Мајнл a. ML добила је концесију за фабрику намирница у Негру у Румунији.

— Пољска влада сазвала је представнике привреде на заседање, на коме је расправљано O свим економским проблемима земље и о начину њиховог решавања. Ма да су се на томе заседању чули најразличитији предлози, и износила најсупротнија гледишта, ипак се цело време наглашавала потреба моторизације земље и јачег индустријског развоја. Нарочито се наглашава, да стална MH форсирана утакмица у наоружању ставља Пољску пред тешку задаћу, да појача оружану снагу државе. Баш се због тога мора пожурити темпо индустријализације као и даљи развој пољопривреде.

— У Чехословачкој је 60% свих општина, односно 75% свега становништва снабдевено електричном струјом. Највећа је електрификација у Чешкој, Моравској и Шлеској (85% општина); затим долазе Словачка (75%) и Поткарпатска Русија (55%).

— Како упркос интервенцији владе у Данској није дошло до решења у спору око надница, послодавци су по-

чели са најављеним локаутом који је захватио нарочито

НАВОДНО БЛАОСТАНЊЕ ПБ

грађевинску индустрију, индустрију гвожђа, камена и цемента, бродоградилишта и велики део текстилне, кожне и обућарске индустрије. За финансирање штрајка потребно је дневно 400 хиљ. круна, али како „ратна благајна" износи 50—60 мил. круна, средства су осигурана за неколико месеци. — Приликом питања забране лиферовања нафте Италији женевски одбор за нафту утврдио је да Италија може донекле да ублажи последице ове мере појачањем производње и употребе неких сурогата, и то пре свега алкохола, бенвола, ·метил-алкохола и дрвеног плина. Алкохол се може употребити као примеса уз бензин до 25%; Италија је у стању да произведе 40—60 хиљ. тона алкохола у погонске сврхе и да увезе још 40 хиљ. тона. Бензол се може додавати бензину највише до 40%; у Италији га је 1934 произведено око 4000 тона, а 1935 увезено (је преко 12 хиљ. Укупно би Италија годишње могла да располаже са 30 хиљ. тона бензола. Метилалкохол употребљава се као примеса

уз бензин и етилалкохол. У Италији се годишње може про- |

извести чајвише 5 хиљ. тона; Талијани употребљују метилалкохол за производњу погонског средства „Робур" (20% метилалкохола, 32% етилалкохола, 48% бензина). Што се тиче дрвеног плина, он се врло добро може употребити за погон. У Италији сва јавна превозна средства до краја 1937 морају да буду оспособљена за плински погон. Остали сурогати (оветлећи плин, водоник, уљани шкриљац, синтетички бензин итд.) не долаве у обзир за Италију, углавном због помањкања сировина (нарочито угља), или прескупе производње.

= Аустријски кураторијум за привреду у своме годишњем „извештају за. 1935 расматра питање независности Аустрије од увоза погонских средстава из иностранства. Због нерентабилности производње за Аустрију не долазе у обзир ни „синтетична погонска средства ни шпирит ни хидрација дрвета. Од плинова је за Аустрију важан само светлећи плин кога има по варошима; бечка општина већ је почела да га употребљава за погон својих камиона. Међутим најважније погонско средство је дрво које се може сматрати „аустријским погонским сурогатом“, јер га увек има у довољној мери.

— Неколико швајцарских фабрика машина намеравају да подигну у Мађарској фабрику текстилних машина. Предузеће би се финансирало везаним пенгима.

— У год. 1936 Француска је одредила 44 мил. фрачака као припомоћ за истраживање налазишта нафте по "француским колонијама; највише је потпомогнута акција У Мароку, са 10 мил. франака.

—- Француски национални уред за течна горива добио је искључиво право истраживања нафте и плинског горива у Горњој Савоји, у подручју Анеси-Сен Жилиен које обухвата 4500 хектара.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Међународна Трговачка Комора у Паризу - образовала је посебни одбор стручњака, који ће проучити резултате анкете о стечајевима која је у току. За претседника овог одбора именован је наш уредник, PP. проф. д=р Велимир Бајкић. Остали чланови одбора, који ће узети учешћа у његовом раду су T Атсћег, претставник Британске Индустријске Федерације у Паризу, г. Регсетоп, професор правног факултета на Универзитету

у Паризу, и г. Куратов — Куратовски, адвокат из Варшаве ЈЕ представник 'енглеског, француског и пољског Националног Одбора Међународне Трговачке Коморе.

—- Министарство финансија дало је објашњење да трговци који продају „Призаду“ нису непосредни извозници па да у смислу закона морају плаћати порез на пословни промет.

пе ijedna