Народно благостање
ет
ili: su Nemci prlikom sadašnjih pregovora i o njemu su se
porekla uvoza nije još nikakva konstruktivna mera. Konstruktivm. no>.rešenje Dilo..bi tek povećanje uvoza.
Naročite teškoće za nesmetano funkcomisanje kliringa
(058 тагтепјепе гође. Џ fome pogledu baš je Nemačka na 'Steti, Jer ona uglavnom izvozi proizvodna dobfa, kao mašine, električne uređaje i prevozna sredstva za koje je obično rok plaćanja duži, a uvozi namirnice i s'rovine koje najčešće treba 57 odmah platiti.. Otuda se i pored izravnatog trgovinskog bilansa | "pojavljuju salda na teret Nemačke; te razlike su, međutim, samo fiktivne, jer su u bilans uneseni samo iznosi koji зе таји · platiti, a ne i potraživanja koja još nisu dospela i која се пе ТЕ docnije 'Pojaviti. Uostalom mnogi klirinški ugovom uzeli su u obzir ove razlike-u rokovima;unesena je takozvana likvidaciona klauzula prema kojoj se pri isteku ugovora saldo može izravnati ovakvim dugoročnim potraživanima. Time se alaujedno izravnjuje i kreditovanje do naplate prvih dugoročnih · potraživanja koje je bilo potrebno iz istih razloga na početku -· „klirinškog. obračuna. U novom sporazumu sa Poljskom Ne-
__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ
"svi izrazili. povoljno. Ono nije destruktivno, ali sama promena .
preistavlja različitost rokova plaćanja koja dolazi Od različi- .
mačka je sada pokušala da ukloni ove nezgode _-izvršivši jedno zanimljivo proširenje. pojma kliringa. Naime, ubuduće
će se kod obračuna uzimati u obzir i dugoročni poslovi, tako
da će potraživanja biti jače istaknuta. Ali nama se ет да ova
zamena bilansa plaćanja bilansom potraživanja nije ništa drugo.
do ulepšavanje stvari koje ne vodi ničemu. Obračunski bonovi koji se izdaju za još nedospele, ali registrovane poljske dugove, preistavljaju, kao i klrinški čekovi, samo kredit Čija cena, naravno, poskupljuje izvoz. A fime se, u stvari, stiže tek do one tačke koja je npr. u Jugoslaviji dala povoda za пајnovije izmene.
Na potpuno mrtvoj fačci su danas odnosi sa Svajcacskom, sa kojom je Nemačka dosada imala već tri klirinška ugovora. Naročito se pokazalo nemogućim spajanje klirinškog prometa sa ograničenjima uvoza, jer je fime onemogućeno oslobođenje dovoljnih sredstava da bi se izmirili Svi zainteresovani: izvoz, turizam i poverioci po kamatama. U trećem ugovoru Zato se nije više ni išlo za tim da se zadovolje svi; žrtvovani su poverioci po kamatama. Ali je u međuvremenn ipak postalo jasno da je za konačno rešenje potrebno ili pojačanje nemačkog izvoza ili olakšanje službe kamata.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
POLJOPRIVREDA
— Snabdevanje svinjetinom u Nemačkoj stalno se pobolišava. Na 49 najvažnijih stočnih tržišta dovedeno je u februaru ukupno 416 hili. komada prema 388 hili. u januaru
i 223 ћи]. u novembru 1935. Prema februaru 1935. to je manje 2а nekih 12%, ali se mora uzeti u obzir da je iz _ mostranstva uvezeno i dosta zaklanih svinja koje ova sta_tistika ne sadrži. Međutim, opada broj goveda koji je u februBaru: bio 87 hilj. prema 113. hil|. u januaru, 133. hili. u no-
vembru 1935 i 122 И. u februaru 1935. 1 teladi је bilo „imanje nego lane (119 hilj|. prema 139 h'lj.).
- — Америчко министарство пољопривреде основало је
"на универзитету у Иликоису завод за испитивање могућно-
ти производње и искоришћења соје. Поводом за оснивање
о“"био је нагли пораст производње соје са 5 мил бушела у 1924 и 20 мил. у 1934 на 40 мил. у 1935.
— У Канади ће се ове године у великим количинама
засејати још 4 врсте пшенице без рђе које су с великим
='успехом одгајене у огледним заводима у Манитоби и Сескепуеву. – — У Аустрији се пропагира повећање производње __Конзерви од говеђине, и то на тај начин, што би те кон-
зерве производили сами сточари у алпијским крајевима.
Машине за прављење конзерви стају 185 до 350 шил., а лимене кутије за 1,5 кг. меса 41 грош; трошкови би износили 10 гроша по кг., од чега пола иде на отплату машине, а пола на наднице. Од 420 кг. живе ваге добило би се око #15 кг. употребљивог меса. Пољопривредна комора за Горњу Аустрију бави се сада мишљу да организује овакву производњу на задружној основи. До сада су конзерве меса произвођене у Аустрији само од стране државе која је по„„рледњих година у сиромашним планинским крајевима купо„вала говеда, а произведене конзерве делила ув ниску цену | „или бесплатно незапосленима.
— Прошлогодишња производња хмеља у Словенији“
„износила“ је око 20 хиљ. мтц, Хмељ је продан по цени која а за килограм;
"рочне отплате,
'ник злата у 'Нересници исто тако је повећао u
— Претседник чехословачког житног монопола д-р Фајерабенд рекао је у једном предавању да је манолод | да даје пољопривредницима чврсту базу калкулације
и могућност састава привредног плана, Илегадна вродаја монополоких производа узела је великог маха што претставља највећу опасност за будућност монспода,
INDUSTRIJA
— Šet austrijskog geološkog zavođa d-r Vagen igjavio je da bi se u području Tauern-planine rudn:ci slata mogli učiniti rentabilnim i bez ikakvog stranog kapitala, ako bi dobiiš iste olakšice koje imaju rudnici olova ilii proizvođači nafte.
— U Mariboru je potrošnja električne struje u 1935 porasla za 13,6% prema 1934, sa 17,8 mil. kilovatsati na 20,3 mil. Oko 75% potrošnje otpada na pogonsku struju.
— Nedavno je u Mađarskoj osnovano društvo за 800 hilj. penga kapitala koje je od države zakupilo pravo eksploatacije nalazišta bauksita u Bakonjskoj gori, oko Vilanja i Pečuha. Društvo je pristalo na vladin uslov. da se osnuje i fabrika aluminijevog hidroksida kako bi se bar jedan deo bauksita izvozio prerađen.
— Шуме запремају у нашој држави око 7,59 милкона:
хектара, што значи 30,5% целокупне територије, од чега на државне шуме које су дате у експлоатацију путем дугоотпада 3,6 мил. Ua OARODRO 06 свих наших шума.
— Белгијски картел цемента, основан у јулу пр сво, на 4 године показује знатне успехе. Аутзајдера скоро-и не
ма; уосталом влада је регулисала њихов извоз, да картел не | · би од тога имао сметњи. И де у земљи одређују | чу. · споравуму с владом,
— Последњих година наша се продукција злата знат-
но повећала. Већ у прошлој години откупила је' Народва банка око 340 "кгр. злата добивеног код нас, у вредности 165, . · мил. динара. Сада се јавља да је рудник у Пеку знатно по-. „већао свој продукцијски капацитет тако да ће месечно нро-
изводити 30 кг; иди годишње око 360 кг“ чистог злата. 1105
водњу на преко 20: кг, чистог злата месечно,